Црква Светог Спаса у Драговољићима прославила храмовну славу

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је са свештенством на празник Вазнесења Господњег, у четвртак 29.маја 2014, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Спаса у Драговољићима код Никшића, чиме је овај древни храм прославио своју славу.

Преосвећеном Епископу у Светој служби Божјој саслуживали су јереј Миодраг Тодоровић, надлежни парох и ђакон др Никола Маројевић.

Молитвеном сабрању присуствовали су бројни мјештани Драговољића и Жупе Никшићке, те вјерници из других мјеста Црне Горе који су дошли да заједно прославе храмовну славу ове древне светиње.

По завршеном богослужењу, у којем су бројни вјерници приступили Светој тајни причешћа, празнична литија вјерног народа опходила је храмовно здање уз читање Светог Јеванђеља и проузношење молитви Господу за напредак и благостање житеља Драговољића, града Никшића и цијелог свијета.

Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је обавио помен за покој душе почившег Милована Поповића, свештеника из Драговољића и других са њим мученички страдалих током Првог свјетског рата, чији земни остаци почивају поред храма посвећеног Вазнесењу Господа и Спаса нашег Исуса Христа у Драговољићима.

Потом је освештан и благосиљан славски колач, а сабраном народу бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

"У четрдесети дан послије Васкрсења, Господ Исус Христос повео је Своје Свете ученике и апостоле, извео их на једно узвишење изнад Јерусалима које у многоме подсјећа на ово узвишење овдје, јер као што се са горе Јелеонске види Јерусалим из истог правца, тако се са овог узвишења види град Никшић, па није лоше да и то поменемо данас на овом светом мјесту, јер смо се сабрали да прославимо Вазнесење Христово, славу овог светог храма, цркве Спасове у Драговољићима“.

"На гори Јелеонској када се Господ вазносио на небо, давајући свој последњи благослов Светим апостолима овдје на земљи, док су Га пратили анђели и говорили узвишене ријечи, пјевали чудесне небоземне химне, које су и свети апостоли чули, тада су апостоли, гледајући у усхићењу оно о чему је Господ раније говорио и најављивао о Своме одласку ка Оцу Свом Небеском, имали недоумицу да ли то њих Господ оставља, али им је Господ дао Духом Својим Светим дубоко увјерење у срцу, а и преко анђела, да,иако се вазноси на небо, Он остаје са Својом Црквом кроз све вјекове до скончанија свијета и вијека“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.

Господ је истовремено присутан и на небу и на земљи, јер Он обухвата све и сва. Његов одлазак, Његово прослављење је само ободрење нашој људској природи и цијелом роду људском да се не бојимо у овом свијету ничега осим гријеха, поручио је Преосвећени Владика, додајући:

"Јер Господ нам је показао прави, истинити пут, Он се сјединио са нама, дошао у овај свијет гријеха, помрачења, туге, патње, раздора и није се узгнушао наших грехова, нити било којег грешника, него је свакога, ко је хтио да приђе са покајањем, примио, сваког очистио и увео у заједницу љубави Божје, усиновио Богу и Оцу све који су Му приступили, само ако су Му приступили са вјером. Све је удостојио Свог вјечног Царства.Тајна овог празника, драга браћо и сестре, није у томе што је Син Божји сјео са десне стране Бога и Оца него што је узнио људску природу и удостојио је те вјечне и непролазне славе, вјечне, непролазне части, радости јер се Он са Својом људском природом вазнио на небо, Он је у својој људској природи побједио смрт, васкрсао из гроба и дао нам свима наду васкрсења, учинио нас учесницима своје побједе над смрћу“.

"На овај празник чини нас, такође, учесницима, макар у малом, онолико колико је то у нашој моћи да осјетимо, учесницима Своје вјечне и непролазне славе. У томе је велика радост и велика тајна, а наша вјера, драга браћо и сестре, испуњена је толиком дубином мудрости, истине да ми, колико се год упућујемо и колико год сазнајемо, то су само капи које окушамо са оног неисцрпног и безобалног мора божанске истине, божанске љубави и божанског живота. Када се сабирамо у храм Божји ми смо увијек у прилици, само ако се лијепо спремимо и ако приступамо Господу искрено, да пијемо са тог непресушног извора, да јачамо духовно, да јачамо своју вјеру, да јачамо у љубави, у добрим дјелима, у свему ономе што је свето, честито и спасоносно“, казао је Његово Преосвештенство.
Он се у својој бесједи осврнуо на крсно-страдалну историју древне светиње у Драговољићима чија настојатељица је од недавно монахиња Евангелија Аћимовић.

"И овај свети храм, драга браћо и сестре, је свједок истине Божје, али је и свједок страдања за вјеру и велике љубави народа овог краја према нашој светој вјери и према Светој Цркви. Хвала Богу сачувао се овај храм, сачувала се вјера у народу, надамо се да се сачувала и слога, а што се више будемо молили Богу биће све више слоге, љубави, радости и живота. Ово је знаменито мјесто, има лијепу историју, има дубоко наслеђе, али то наслеђе много обавезује и зато се морамо потрудити да будемо достојни наследници својих предака који су ову цркву подизали у најтежим временима. Било јејако тешко подићи ову цркву почетком 17.вијека, украсити је, осликати, оставити као завештање млађим нараштајима. Кроз све мијене, тешке неприлике историјске ова црква се,хвала Богу, сачувала, али уз много страдања. Не заборављамо најстрашније страдање овог села у Првом свјетском рату и молимо се Богу за покој душа свих пострадалих“.

"Подигнут је овај лијепи Црквено-народни дом и све је обезбијеђено да може да се настани свештено лице, монах или монахиња како би биле редовне свете службе Божје.Када је овдје дошла честита, побожна душа, сестра Евангелија, монахиња,све је прихватила као послушање Светој Цркви Божјој. Даће Бог да се овдје формира сестринство, не треба да буде велико,само да буде вриједно. Треба јој помоћи, а она ће, надам се у Бога да разумије овај народ, да отвори врата овог дома, да ова црква увијек буде отворена, да се редовно чује звоно у селу, да нас позива на молитву, да нас обједињује, да овдје цвјета братска љубав и слога, да се чува вјера православна и да напредујемо у свим хришћанским врлинама“, закључио је своју бесједу Његово Преосвештенство Владика Јоаникије.

Храмовна слава настављена је потом уз братску трпезу љубави која је приређена у просторијама Црквено-народног дома "Његош и Саралија“ у Драговољићима.
Ријечима добродошлице Преосвећеног Епископа, свештенство, монаштво и госте славља поздравио је Миливоје Дендић, који је, заједно са мјештанима Драговољића, био кум овогодишњег сабрања.

Пригодним словом обратио се и проф. др Мило Мркић, предсједник новооснованог Удружења "Павле Аполонович Ровински“ са сједиштем, такође, у Драговољићима, чије активности на унапређењу научно-технолошке, економске, културне и духовне сарадње Црне Горе и Русије су овом приликом и озваничене.