У суботу 23. новембра 2013, на празник Светих апостола Олимпа, Ераста, Родиона и других с њима, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу у Вранешкој долини.
Владици су саслуживали архимандрит Јоаникије Зиндовић, јереј Никола Скопљак и свештеник Зоран Бубања, а молитвеном сабрању је присуствовао вјерни народ вранешког краја, који с љубављу и великим трудом обнавља ову древну светињу, задужбину Вукана Немањића.
У архипастирској бесједи Преосвећени Епископ је говорио о Светим апостолима, помоћницима оних 12 великих ученика Божјих, од којих су неки, ширећи спасоносну науку Господњу, стизали и до наших земаља.
"Данас у овај свети дан, драга браћо и сестре, прослављамо Свете апостоле, ученике великих апостола које, такође, називамо апостолима из броја Седамдесеторице. Било је Дванаест великих апостола, али Господ је у, одређеном моменту, када се ширила блага вијест, благоизволио да изабере још седамдесеторицу нових апостола који су били помоћници великим апостолима. Зашто то помињемо? Зато што је врло могуће да је неко од апостолских ученика из првих времена хришћанства долазио и до ових наших земаља, сигурно, до Приморја, тамо су биле брже комуникације, тамо су се подизали први храмови и до Охрида, али видимо да је и до ових гора врло рано допрло хришћанство. О том свједоче цркве у Затону из 9. вијека и још мало даље у Самограду из 7. вијека, онда можемо претпоставити шта је све било прије. Сигурно, да су томе претходили вјекови христијанизације у овим нашим предјелима“.
"Чувена је лимска долина, али ништа мање није славна ни долина ријеке Љубовиђе и стара жупа Љубовиђа. То видимо по мноштву храмова који су овдје подигнути, а све то значи да су наши давни преци живјели Јеванђељем Божјим, које је увијек савремено, увијек ново, увијек свјеже. Ако је жупа Љубовиђа, односно долина ријеке Љубовиђе и шира околина, била још у средњем вијеку засута светињама, као небо звијездама, онда то за нас треба нешто да значи и, хвала Богу, видимо да то много значи и у ово наше вријеме. Иако су била нека времена отуђења, али народ, ипак, није заборавио своје коријене, само тим коријенима треба много снаге да оживе, да изнова процвјетају. Као што понекад посјеченом дрвету треба снаге и животворне енергије да из тог коријена израсту нове младице, тако и нама треба данас, јер понекад изгледамо, управо, тако“, казао је Његово Преосвештенство.
Непроцјењиво је богатство које смо наслиједили од наших предака, али, према ријечима Епископа Јоаникија, треба да научимо да чувамо то богато насљеђе које се огледа у бројним нашим светињама.
"Сада те светиње, драга браћо и сестре, обнављамо. Почели смо од старе Блишкове, а ево, хвала Богу, стигли смо и довде, те се обнови ова лијепа и красна светиња, која је подигнута у прошлом вијеку на темељима старе, знамените светиње цркве Успенија Пресвете Богородице. Било је сачувано памћење о тој старој светињи, зато је ова црква подигнута на њеним темељима. Иако су је ваши преци, претходне генерације чували, она је прилично оронула и дошло је вријеме да се и ова црква обнови. Заблистала је, опет, изнова ова светиња и урађено је, што се тиче спољних радова, за сада све што треба. Доста је урађено и у унутрашњости, али нијесмо још све завршили. Настојаћемо да у току наредних година урадимо све што је потребно за службу, да урадимо унутрашњи инвентар, а ако будемо имали могућности и да живопишемо ову дивну цркву. Она је јако лијепо испројектована, тако је складна и милозвучна, има лијепу акустику и била би права ствар, ако би Бог дао, да се једног дана и живопише. То може да се уради, ако направимо лијеп план, па се једне године живопише купола, друге олтар, а сваке наредне године по један зид или по два стуба. Не треба мислити да се све може урадити за једну годину, јер увијек има понешто што треба да се уради у својој Цркви и на своме гробљу“.
"Цркве и гробља су огледала народа, као што је дом, кућа огледало једне породице. Ако се потрудимо да дом Божји прво уредимо онда ћемо имати благослов и знаћемо да уредимо и свој дом и своју кућу. Треба бринути и о једном и о другом. Ако дом Божји запоставимо може се догодити и да Господ запостави наш дом, али да тога не буде, него да пазимо и дом Божји, да би Господ пазио наше домове и наше породице. Иако се народа одавде доста раселило, он није заборавио свој завичај, није заборавио своје светиње и може се, много тога, урадити и уредити, само ако међу нама постоји лијепа комуникација, ако међу нама има братске слоге и љубави. Свакоме су важни његови коријени и његово огњиште, а ово огњиште је знаменито, драга браћо и сестре. Ту је наша снага и наш ослонац, што су овдје коријени дубоки и што је ова долина дала дивне и красне плодове у својој историји“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.
Преосвећени Епископ Г. Јоаникије је захвалио бројним добротворима, приложницима, који су се потрудили у обнови храма Успенија Пресвете Богородице у Павином Пољу. Он је, овом приликом, истакао труд г. Станка Булатовића, који у обнови ове светиње учествује од почетка радова.
"Желио бих овом приликом да истакнем нашег доброг домаћина и доброг хришћанина г.дина Станка Булатовића; од кад знам за овај свети храм знам и за њега, знам и за многе од вас, али признаћете сви да је г.дин Станко Булатовић био стално поред овог храма и да има велике заслуге, и у вријеме док је овдје био отац Синиша, а и раније свакако, и кад је дошао отац Зоран, нека га Бог благослови. Али, није он сам него сви, колико можемо, колико нас Бог покреће и, хвала Богу, имамо приложника не само из овог краја, него и из других крајева, али ћемо их све поменути на пригодан начин и свима се захвалити, ако Бог да, када сви радови буду завршени. Отац Зоран каже да би, ако Бог да, сљедеће године требали да учинимо једну већу свечаност да извршимо освећење обновљене цркве; то је, наравно, мало освећење пошто је црква освештана и у њој се можемо Богу молити. Ми ћемо направити свечаност кад завршимо све радове и тада захвалити свим добротворима, приложницима, да сваки од нас добије заслужено признање.“
"Веома сам радостан гледајући како тече обнова цркве и звоника и што сте ово успјели да урадите. Јер, заиста, ова црква то заслужује и надам се у Бога и молим се Богу да ће вас све, због овог вашег труда и ваше љубави, Бог благословити изобилно, што сте се потрудили око ове светиње. Било ми је тужно гледати раније да је много више пажње улагано у гробље него у цркву. Нека то буде подједнако али, ипак, црква, у сваком случају, има предност, јер је она дом Божји, она све нас окупља и живе, и оне који су се упокојили, а, заправо код Бога су све живи. То је наш ослонац и наше утемељење. Нека вас све Бог награди и обдари, нека вам да снаге за све што чините на славу Божју, вршећи заповијести Божје, творећи вољу Божју, трудећи се да покажете љубав једни према другима, нека вас Господ за то оснажи и укријепи“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
