Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, у четвртак 7. јуна, Свету Архијерејску Литургију у спомен-храму посвећеном овом празнику у Долима у Пиви.
Освештани су темељи будућег конака, који ће се градити у близини ове светиње, подигнуте за покој душа невино страдалих долских и свих пивских мученика.
Саслуживали су свештенослужитељи и свештеномонаси Епархије будимљанско-никшићке: протосинђел Никифор (Миловић), секретар Епархијског Управног одбора Епархије будимљанско-никшићке, протојереј Драган Крушић, свештеници Миодраг Тодоровић и Мирослав Михајиловић, парох пивски, те јеромонаси Јефтимије (Шкулетић), игуман Пивског манастира и Арсеније (Самарџић), игуман манастира Косијерево и ђакон Никола Маројевић. Током светог богослужења извршен је помен свих жртава пивског краја, страдалих у Другом свјетском рату, а само у једном дану – 7. јуна 1943. године управо у Долима су, од стране припадника злогласне “Принц Еуген“ дивизије и усташа-муслимана из гатачког среза и околине Пиве, убијена 522 житеља овог села. Међу невиним жртвама, нејачи, женама и старима, било је и 109 дјеце, млађе од седам година.
Сабраном народу, потомцима и родбини долских новомученика, и поштоваоцима њихове жртве, који се, у знак сјећања на страдање у Долима, традиционално окупљају на овом светом мјесту, обратио се Преосвећени Епископ Г. Јоаникије.
“Извршисмо, драга браћо и сестре, данас помен мученицима који су овдје пострадали, народу невином, недужном, који је стављен под нож злогласне “Принц Еуген“ дивизије, злочиначке, наци-фашистичке дивизије, која је у свом злочиначком походу ангажовала и све оне који су били жедни српске крви и овдје се догодио стравичан злочин. Овдје, на овом мјесту, проливена је крв дјеце, колико смо до сада могли избројити, 125 дјеце, понека још и нерођена и неименована пала су под нож злочинаца“, казао је Владика Јоаникије.
Он је истакао да су Дола, “мјесто пивске и цјелокупне српске жртве“, па иако се, зарад ондашњег братства и јединства, нијесу помињали злочини и жртве, ово стратиште се није могло заобићи, те је, још у послијератном времену, оно добило лијепо обиљежје и постало мјестом помена. Ипак, сјећање на долске жртве добило је, према ријечима Његовог Преосвештенства, један потпуно нови квалитет откад је саграђена спомен-црквица Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља.
“Ова капелица је с Ловћена долетјела овдје у Дола, а та Ловћенска капела већ је обиљежила многа знаменита мјеста и чекамо да се опет врати на Ловћен, али умножена. Капела Ловћенска чува наше најдубље памћење, а ова капела овдје, ова црквица, која је засијала својим бјелинама, чува наше саборно памћење, памћење на жртве у Долима и на све оне који су невино пострадали у Пиви. Њихова имена овдје сваке године помињемо и тако свој бол ублажавамо, тако Богу угађамо, јер је Богу драго и мило да се помињу они који су као Авељ, први мученик, пострадали невино, чија невино проливена крв вапије ка Небу и опомиње да их се сјећамо, да их не заборавимо, а најважније је што их је Бог запамтио и уписао у књигу Свог вјечног живота на Небесима. Ова наша књига, коју отварамо овдје сваке године на овај дан, само је символ те књиге Небеске и вјечног Божијег сјећања, а то значи и њиховог вјечног живота у царству Небеском са свима онима који невино пострадаше за вјеру и отачаство од руку злочинаца и насилника, придружујући се јасеновачким, јадовинским, пребиловачким, величким, а тиме и косовским жртвама“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.
Храмовна слава цркве у Долима прослављена је освештањем и ломљењем славског колача. Бесједу је одржао др Александар Зејак, који је, обраћајући се сабраном народу, рекао да је Пиву и њихове претке Бог хиротонисао, тј. изабрао да међу свим племенима у Црној Гори буду огледало другима.
“Пива је данас оправдала своје име бистрог духовног и националног пића, јер Пива на старословенском и значи пиће, односно извор који од човјека прави силу од воде и камена и именује га собом. Обично човјек даје име природи, а овдје је природа по предизабрању именовала њега. Због тога, остаће Пива “чиста као суза“ јер Пивско око сузи – али не плаче, и своју снагу проноси са обје стране Дрине – и даље, свуда гдје се његовом водом крштава, благосиља и Богу жртва приноси“.
“Прали су у њој злочинци крваве руке, али нијесу свјесни да су својим камама и маљевима имена своја по овој светој води написали, које Око памти – јер их је видјело, и грло гласно свједочи јер их је осјетило. Свуда страдања, свуда исти крст и свуда исти непријатељ крста – одавде преко Херцеговине, преко Бања Луке, Јасеновца и Велике, са којом вас и побратими крштење крвљу, најдивнијих од свих мученика – тек рођене и невине дјеце. На свим овим мјестима није забиљежено да је ико покушао да избјегне страдања, само су хитали да спасу ближњега или да се упокоје заједно са њима. Велики је то народ који не бјежи од жртве, и велика је то жртва која изабира народ“, истакао је Зејак.
Молитвеном сабрању су присуствовали и представници мјеста Велика подно Чакора, гдје је од злочиначке руке 28. јула 1944, на скоро идентичан начин, невино убијено око 600 житеља, углавном жена и дјеце. У име присутних Величана, са којима се Пивљани саосјећају као браћа по страдању, говорио је Миомир Бошковић, новинар.
“Дозволите ми да укратко кажем нешто више о истој муци, коју су, од истог мучитеља и крвника, дочекала и наша Велика и околна села – Горња Ржаница, Грачаница, Машница, Брезојевице, Метех и Ђуричка Ријека. Због, назови, братства и јединства, никада се није јавно помињао број покланих и спаљених, али, добро се зна да су крвници за два сата крвавог пира убили преко 640 дјеце, жена и стараца. Хоћу да на овом светом мјесту, са два детаља, додатно повежем нашу заједничку муку и да кажем нешто о трагичној, а витешкој судбини двоје младих која нијесу стигла да заокруже ни пунољетство. Једно је ваше, а друго наше дијете“, рекао је Бошковић у свом потресном казивању.
Јаглика Аџић, “истинска пивска вила“, је да би сачувала своју дјевојачку част скочила у пламен да “сагори са својим најмилијима“, а четрнаестогодишњи Томо Вучетић из Велике, нагласио је Миомир Бошковић, храбро је подносио своје муке док су га, са ногама откинутим до кољена, вјешали на шљиву и живог драли пред очима његове избезумљене бабе.
“Нећу, драги моји Пивљани, да вас данас додатно жалостим. Желим да вам кажем да наша Велика траје и данас. То је село од око 350 кућа – толико их је било и на дан покоља. Поклана је и до темеља попаљена и непуних стотину година раније – 1853, али живот у Велици није угашен. Поносни велички горштаци су опстали упркос свему. Велика је, и послије посљедњег погрома, опстала, расла, разгранала се и окрилатила. Прелила се и прелетјела преко чакорске вјеђе – у питому Метохију или се отиснула низ свете воде Лима. Обновила се и изродила још пет-шест Велика. Једна је до јуче била у Метохији и биће поново, ако Бог да, а остале су у Београду, Крагујевцу, Подгорици, Котору, Новом Саду, Беранама... Има Велике и у Велици, срећом да је има, јер она је наш извор и грдно би га замутили када се том извору нашег живота не бисмо враћали и када своју дјецу не бисмо учили да се по роду величком казују“, поручио је Бошковић.
Обављено је потом освећење темеља конака, који ће се градити у близини храма Трећег обретења главе Светог Јована Крститеља, који је иначе метох манастира Пива. Чин освештања обавио је Преосвећени Епископ Јоаникије са свештенством.
“Подигавши ову знамениту светињу врло брзо сагледали смо потребу да се, на овом светом мјесту, редовно обављају свете службе Божије, да овдје неко живи, да се Богу моли за покој душа побијених, јер ако се ми молимо за њих и они ће се молити за нас, а они су своју крв пролили за вјеру и отачаство и имају слободу пред Господом да се моле за нас. Велики труд у овом богоугодном дјелу уложила су браћа Благојевићи, а нарочито Војин Благојевић, предсједник Одбора за изградњу цркве и не само они, него и многи други који су се обрадовали овом светом дјелу“, казао је Владика Јоаникије.
Он је архијерејском граматом одликовао породицу поч. Ђорђија Гутовића, дародавца земље за изградњу манастирског конака, за, како је образложено овом приликом, показану љубав и доброчинство према својој Светој Цркви, нарочито прилагањем земљишта манастиру Светог Јована Крститеља у Долима. У име породице захвалио је Никола Гутовић, син пок. Ђорђија.
Домаћин овогодишње храмовне славе био је Миле Цицмил са породицом. Одржан је пригодан културно-умјетнички програм, који традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка, манастир Пива и Центар за културу Плужине.
