Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 25. септембра, поводом стогодишњице обнове храма, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Великомученика Георгија у засеоку Штрпца у Бањанима код Никшића
Владици Јоаникију је саслуживало неколико свештеника и свештеномонаха Епархије будимљанско-никшићке, а празнично богослужење, којим је молитвено прослављен јубилеј овог светог храма, увеличао је чин саборног крштења у којем је печат дара Духа Светог примило пет нових чланова Цркве Божије. Вјерни народ је приступио Светом причешћу, а пригодним словом обратио им се Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Он је рекао да је стогодишњица од обнове велики и значајан јубилеј храма Светог Георгија у Штрпцима, који је подигнут на мјесту гдје се раније налазила мања богомоља о чијем историјату се врло мало зна.
“Није нам познат историјат раније цркве, али поуздано знамо да је овдје од давнина била светиња, а присуство светиње је убједљиво свједочанство којој вјери припадамо и како су живјели наши преци. Живјели су као хришћани, одани својој светој вјери, а довољан нам је и овај дивни јубилеј – стогодишњица нове цркве, па да се подсјетимо каква је била вјера наших предака, да видимо како су лијепо и сложно градили овај храм, који је за то вријеме био велики храм. И данас би било тешко прегнути па овако лијепо сазидати и утврдити светињу. То није било лако ни раније, нити су била нешто лакша времена, али је, очигледно, било више слоге, савјетовања и послушања једних другима“, казао је Преосвећени Владика.
Градњом ове цркве и њеним украшавањем мјештани Штрбаца и околних заселака, узнијели су, према ријечима владике Јоаникија, хвалу Богу и Њему у славу, испјевали најљепшу пјесму.
“Градили су је са великим умијећем и љубављу, а све то открива колико је била дубока њихова вјера и да су вјеру у Бога живог стављали на прво мјесто, јер су знали да без праве, истините, Божије вјере нема добра међу људима, нити напретка у породицама и домовима, нема слоге, ни међусобне љубави. И данас овај иконостас својом љепотом привлачи пажњу наших очију или кад гледамо како је саграђена ова црква, ми се дивимо мајсторству вјештих руку које су подизале ову светињу. Том њиховом тврдом вјером су нас задужили и оставили нам јако завјештање вјере и слоге, а како ћемо ми то испоштовати зависи од нас.“
Црква Светог Великомученика Георгија је једна од ријетких која је и у тешким временима за наш народ, остала очувана и готово да се никад није прекинуло служење службе Божије.
“Наше памћење је било прекинуто са доласком неких нових времена. Народ је био кренуо неким новим путем, односно назадним путем да поруши, оскрнави и напусти све оно што је за наше претке представљало највећу вриједност, па су многе цркве и гробља били запуштени, а запуштено је било и све оно остало, крштење, крсна слава, крсно име, братска љубав и слога, јер кад се напушти Јеванђеље, које је извор сваког добра, онда напуштамо сами себе. Али, колико знам, ова црква никада није била напуштена, па ни у најтежим временима. Било је тежих времена за Цркву, него што су данас, и ми то добро памтимо. Ни данас то није лако, али, хвала Богу, ова светиња није била никада скрнављена, нити запуштена да се у њој није могла обављати Света служба Божија“, истакао је Његово Преосвештенство.
Он је честитајући јубилеј храма, захвалио свима који су се потрудили око недавног уређења, заштите и обнове црквеног здања. Члан Одбора Драго Ераковић је подсјетио да су цркву Светог Георгија у Штрпцима, које припада селу Тупан, градила братства Ераковићи, Килибарде и Спасојевићи. За скорашњу обнову, која је почела прије двије године, средства су обезбијеђена прилозима мјештана и оних који потичу одавде, а живе у другим крајевима Потомци гласовитог јунака, племенског капетана и барјактара Ћетка Пејова: Јанко Јевремов, Анђелко-Мито Јевремов, Милена Стеванова и други, приложили су шест хиљада евра. Унутрашњост цркве је у потпуности обновљена, иконостас рестауриран, постављен нови бакарни кров, урађена излолација и постављени тротоари око храма. Врата на цркви приложили су потомци Митра Спасојева Ераковића, а значајан новчани износ и црквену опрему даривала је Јевросима Ћетка Ераковић.
Јубилеј храма прослављен је уз пригодну трпезу љубави са које су се обратили представници поменутих тупањанских братстава. Славље је, пјесмом уз струне гусала, употпунило неколико народних гуслара.
