Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у понедјељак, 15. августа, на празник Преноса моштију Светог првомученика и Архиђакона Стефана, Свету Архијерејску Литургију на остацима цркве Шћепанице на Шћепан Пољу.
Преосвећеном Владици саслуживало је бројно свештенство и свештеномонаштво Епархија будимљанско-никшићке и дабро-босанске. Епископ Јоаникије је освештао и пререзао славски колач и ријечима бесједе обратио се вјерном народу, који се у молитвеном сабрању окупио да прослави храмовну славу древне светиње Светог првомученика и Архиђакона Стефана.
“Налазимо се на светом мјесту, на дивном и славном Шћепан Пољу гдје су велике и знамените српске светиње из доба владарске лозе Косача који су владали овим крајевима дуги низ деценија, гдје је био знаменити град Соко и гласовито Шћепан Поље, мјесто српске властеле и културе, веома напредно у она времена, а сада, на жалост, у великој мјери запостављено од свих, мјесто коме је намијењен потоп и заборав“, рекао је Владика будимљанско-никшићки. “Међутим, тамо гдје су светиње и гдје се народ окупља на светим службама Божијим, као што смо се ми данас окупили овдје на славу храма Светог првомученика Стефана, чувамо јединство нашег народа, наше коријене и наше памћење и на такав начин, бранимо се од заборава, од потопа, нестанка и расула“.
“Послије толико деценија и вјекова почела је, хвала Богу, духовна и културна обнова овог светог мјеста. Почео је, прије свега, да се обнавља дивни манастир Светог Јована Крститеља на Заграђу, стара светиња, задужбина Херцега Стефана Вукчића Косаче, синовца Сандаљевог, а ова Сандаљева задужбина посвећена Светом првомученику Стефану прије неколико деценија изронила је из земље и њени разрушени, али моћни темељи ево, окупљају и сабирају нас, јер ова светиња има моћ да нас сабере, има топлину да нас загрије, да загрије наше душе и наша срца правом, истинитом вјером, оном вјером којом је пламтјело срце Светог првомученика Стефана“, казао је у својој бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије, истичући да је Свети Стефан, као што пише Свети јеванђелист Лука, био испуњен силом и благодаћу Пресветог Духа, па је могао да са “таквом слободом, истинитошћу и силом ријечи проповиједа Јеванђеље и истину о оваплоћењу Христовом, Његовом доласку у овај свијет, страдању, смрти и васкрсењу, те је зато све непријатеље крста и Христа оспорио и разобличио, али је, на жалост, зато и главом платио“.
Све то је, према ријечима Владике Јоаникија, на славу Божију, јер онај који је испуњен благодаћу Пресветог Духа у таквој пуноћи, као што је био Свети Стефан, више се не боји смрти, не боји се страдања, јер његово срце само чезне за што ближим и што скоријим сједињењем са Господом.
“Због тога се Свети Стефан, иако мучен, каменован и на љуте муке стављан, молио и за своје мучитеље, онако као што се Христос Господ молио са крста за своје непријатеље, за издајнике и распињаче: “Господе опрости им, јер не знају шта раде“. Свети Стефан се, такође, молио Оцу небеском за своје мучитеље, а то могу само оне душе које су испуњене јеванђељском истином, јеванђељском љубављу и силом јеванђељске вјере“.
Домаћин славе био је г. Ђорђије Живковић, а одржан је и пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали народни гуслари Бошко Вујачић и Горан Вучковић и књижевник Бранко Конатар.
