Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у сриједу, 29. фебруара Литургију Пређеосвећених дарова у катедралном манастиру Ђурђеви Ступови.
Преосвећеном Епископу је саслуживало више свештеника архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и бјелопољског и свештеномонаха Манастира: протојереј Марјан Вујовић, архијерејски намјесник беранско-андријевички, протојереј Драган Ристић, парох берански, протосинђел Данило, игуман Ђурђевих Ступова, отац Владислав, игуман манастира Блишкове, отац Георгије, игуман манастира Брезојевице, те свештеници Ненад Бубања, Стаменко Станковић и Жељан Савић, са јерођаконима Антонијем и Агапитом, сабраћом манастира Ђурђеви Ступови.
Литургији Пређеосвећених дарова, у првој недјељи Великог, Часног поста поред хладног и снијежног времена, присуствовао је вјерни народ беранског краја. Већи дио њих причестио се Светим тајнама Христовим и укријепио, како би им Господ дао снаге да започети пост испосте до краја и достојни дочекају васкрсење Христово.
Истог дана на Вечерњој служби у манастиру Ђурђеви Ступови читан је канон Светог Андреја Критског, а потом се поуком о покајању као истинском почетку духовног живота, сабраном народу обратио Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Преносимо интегрално ријечи ове поуке са жељом да она буде душекорисна онима који је буду читали.
О покајању, истинском почетку духовног живота
Колико је хришћанско покајање драгоцјено, колико има дубок осјећај, дубоко осјећање Божијег присуства и Божије милости и, истовремено, дубоко осјећање нашег гријеха, који омета Божију милост да дјелује, а, заправо, душа се отвара Божијој милости, Божијој свјетлости кроз покајање.
Потребно је, најприје, да сазнамо гријех, да увидимо своје гријехе, да их осудимо и почнемо да се кајемо, а хришћанског покајања нема без Божије милости. Исто тако, чим човјек почне искрено да се каје, на њега одмах почиње да дјелује Божија милост и Божија свјетлост и зато је хришћанско покајање пуно наде. Оно је просвијетљено, оно је оно средство које снажи нашу вјеру, које нас приводи ближе Богу. Међутим, многи то не знају па мисле да је покајање неко мрачно расположење, да је то нешто што је супротно животу, што гуши живот. Тако, и још штошта, говоре они који нијесу осјетили Божију благодат и Божију милост, која дјелује кроз покајање. А видимо из Светог Јеванђеља, из проповиједи Светог Јована Крститеља, а нарочито из Господње проповиједи, да је покајање за нас, заправо, прави, истински почетак духовног живота. То је можда најдубље осјетио, у сваком случају, најбоље изразио Свети Андреј Критски, који је творац овог покајног канона.
Можемо, такође, рећи да је ово радосни канон, јер то је она радосна туга. Покајање, свакако, има и елеменат туговања због наших гријехова, али то туговање је прожето радошћу обнављања наше душе, нашег осјећања, наших мисли, нашег срца, цјелокупног бића. Покајање је она вода у којој се хришћанин купа и која га обнавља, а најважније је да је покајање усмјерено ка Христу. То је отворени, незапријечени и најпречи пут ка Христу и најбољи начин да се припремимо за сједињење са Христом кроз Свете тајне. О томе се напомиње на више мјеста и у овом Светом канону којег читамо, само ако пажљиво слушамо. Свака ова пјесма завршава се дивним славословљем, на различите начине исказаним, Светој Тројици и Пресветој Богородици, а и Светима – Светом Андреју Критском и Светој Марији Египћанки.
Ево, само да вас подсјетимо, на који начин нас овај Свети канон приводи Христу и на који начин нам напомиње да се кроз њега и, на сличан начин, кроз покајање треба припремати за примање Светих тајни и за сусрет са Господом. Кроз ову дивну повијест о покајању са којом се саживљавамо, приводи нас Христу и Светим тајнама, и овако прославља Господа „Распет за све, положио си своје тијело и крв. Тијело да ме обновиш, а крв да ме опереш. Дух си предао Христе да би мене привео Твоме родитељу“. Исто тако наставља „Творче, извршио си спасење посред земље, да се ми спасемо драговољно си на крсту распет. Затворени Едем је сада отворен. Све што је горе на небу и доле на земљи, сви народи спасени Теби се клањају. Крв из Твог ребра нека им буде купка и уједно пиће из којег тече вода опраштања да са обе стране будем очишћен помазујући се и пијући као помазање и пиће Твоје животворне ријечи“ и тако даље. Тога има много. Овај покајни канон је пун духовних поука и што је веома важно у овој првој недјељи поста, чистећи душу покајањем, припремамо се за велике празнике, за прослављање Светог Теодора Тирона, мученика, великог посредника и молитвеника за све нас и за Недјељу православља, за празник Светих икона и за велику службу Светог Василија Великог.
Тако из недјеље у недјељу ходимо свештеним путем, дугим скоро два мјесеца подвизавајући се и припремајући се за најсветлији празник Васкрсења Христовог.
Нека нам буде на спасење почетак поста и овако како смо започели да тако и наставимо и да издржимо, јер, свако ко пости како то Црква наређује, показује, открива и заповиједа ради нашег спасења, добиће велику плату од Господа, нарочито, уколико буде примјењивао покајање, уколико са молитвом и постом буде примијенио и добра дјела, дјела милосрђа, принио жртву која је Богу угодна, принио жртву за ближње своје, измирио се са Богом и са својим ближњима. На такав начин ће свако од нас осјетити велику радост, велико обновљење и велики духовни дар, који је скупљи од сваког земаљског блага. Кад нам је толико благо понуђено, драга браћо и сестре, да се потрудимо, колико год ко може, да Богу угодимо трудећи се, радећи, али не занемарујући своју душу, него увијек гледајући да се бринемо о својој души и да стичемо оно што је души најважније, а то је благодат Светог Духа која се даје кроз покајање и кроз Свете тајне Христове.
Нека буде на здравље и на спасење и на многаја љета!
Амин Боже дај!
