Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог Максима Исповједника, у недјељу 3. фебруара, Свету Архијерејску Литургију у цркви Зачећа Светог Јована Крститеља у никшићком приградском насељу Страшевина.
Током светог богослужења, у којем је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије будимљанско-никшићке и Митрополије црногорско-приморске, Преосвећени Епископ је у чин протојереја унапредио јереје Василија Брборића и Велимира Јововића, свештенике архијереског намјесништва никшићког.
Вјерном народу бесједио је Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, осврћући се на ријечи “Светиње светима“, које свештеник упућује вјернима пред Божанствено Причешће, са којим се врхуни Света служба Божија.
“Кад свештеник каже “Светиње светима“, а народ истовремено одговара “Један је свет, један Господ Исус Христос, у славу Бога Оца. Амин.“, те ријечи, драга браћо и сестре, не значе да светиња може да се даје само онима који чине чудеса. Обично за некога мислимо да је свет ако чини чудеса, али овдје није ријеч о томе. Једини је Господ Свет, пред њим дрхћу анђели Божији и са страхом Му служе. Нико није свет осим Једног и Јединог Светог, а сви други свети су по учешћу у Његовој светости, по причешћу, по томе што су удостојени да имају заједницу са Јединим Светим“.
“Ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светог Духа, који смо се удостојили причешћивања Светим Тајнама Христовим, освећење смо примили преко Светих тајни и зато свештеник позива народ на причешће возгласом “Светиње светима“. Тај позив народу да приступи Светој чаши истовремено је и упозорење да се причестити могу само они који знају шта је светиња, који носе светињу у себи и који светињи приступају са страхом Божијим. Ако анђели Небески, који су чисти и у вјечитој заједници са Богом, Богу служе са страхом и приступају Му са трепетом, како ми људи, који смо од крви и меса, који смо оптерећени гријесима, да приступимо Господу на исти начин, као они који су без гријеха“, казао је Преосвећени Епископ.
Владика је нагласио да позив „Светиње светима“, упућен вјернима пред Божанствено Причешће, треба да нас упути на размишљање да ли смо истински, прави хришћани и да ли смо спремни да приступимо царском Путиру. Ако смо оптерећени неким гријесима Бог је, према ријечима, Његовог Преосвештенства Епископа Јоаникија, поставио свештенике, слуге Божије који разумију људске слабости.
“Исповиједајући своје гријехе пред свештеником, човјек тиме показује да вјерује у Цркву, да вјерује заповијести Божијој. Бог није рекао да се исповиједамо анђелима, него свештеницима. То је заповијест. На тај начин снисходимо једни другима, разумијемо слабости, јер и свештеник који исповиједа, такође, има слабости, има мане, али тиме показујемо да имамо повјерења у Бога, Који је глава Цркве, и једни у друге. Тако јача повјерење међу нама, тако јача повјерење у Цркву. Сви ми, браћо и сестре, који смо крштени позвани смо да се причешћујемо Светим Тајнама Христовим, јер, причешћујући се ми се са Самим Христом сједињујемо и правимо Њему мјеста у свом срцу“.
“Хришћани су због тога названи светима, свјетлоносцима и Богоносцима и они то, заиста, и јесу, не само они на које се угледамо, као што је Свети Василије Острошки, Свети Петар Цетињски и други свеци, него и многи други хришћани. Бог још није открио који су све свети, открио је само оне изузетне хришћане који, заиста, могу бити примјер свима, примјер цијелој васељени, али, нијесу светитељи само они који су у календару Цркве, него их има много, много више. То ће се открити, тек, у Царству Небеском и послије Страшног суда Христовог, када ће се провјерити наше мисли, наша дјела, наше савјести и све што чинимо, а највише ће се од нас тражити да ли смо се Богу молили, да ли смо се кајали за своје гријехе, да ли смо имали љубави према Богу и према ближњима“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
На указаном повјерењу добијања чина протојереја, у име поменутих свештеника, захвалио је отац Василије Брборић. Заједничарење у славу Богу, а поводом радосног чина унапређења јереја Василија Брборића и Велимира Јововића из архијерејског намјесништва никшићког, са парохијама у приградским насељима Жупа, Кличево, Требјеса и Страшевина, настављено је уз трпезу љубави.
