Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у недјељу, 24. јула, на празник Свете великомученице Ефимије, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови. Саслуживало је свештенство намјесништва беранског и неколико свештеномонаха ове свете обитељи: протосинђел Данило Трпчевски, старјешина Манастира, јеромонах Епифаније Вучковић, јереј Мирослав Михаиловић, јерођакон Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић.

Сабраним вјерницима, који су у великом броју приступили Светом причешћу, бесједом се обратио Преосвећени Владика. Он је казао да је у нашој Светој вјери суштинско богослужење и молитва, која представља богослужење у најширем смислу ријечи. Будући крштени и помазани Духом Светим хришћани имају слободу да се моле Богу Оцу свуда и на сваком мјесту, па ипак, његова молитва у дому не може да надокнади ону благодат молитве која се врши у храму.

“Она је драгоцјена и неопходна припрема и том молитвом коју врши у свом дому, на путу или гдје се већ нађе прије одласка на Свету службу Божију, човјек је оспособљен да учествује у оној молитви у храму, да учествује у Светом богослужењу. То значи да треба, нарочито, да се молимо Богу прије Свете литургије, да се оспособимо, да будемо што спремнији, што отворенијег срца и душе да учествујемо у вршењу Светих тајни, јер и хришћани учествују у вршењу светих тајни, не само свештена лица. Нијесу хришћани само посматрачи у цркви, него живи учесници и судионици богослужења. Божија благодат која се излива на свештенике, оспособљава их за вршење Светих тајни, а оне се увијек врше саборно“, рекао је Његово Преосвештенство.

Молитва људе, истакао је Преосвећени Епископ Јоаникије, везује за Царство небеско, везује за живог Бога и обнавља, прије свега, духовно биће, ум, осјећање, вољу, душевне силе, а преко тога и тијело људско. Из Светог Јеванђеља, из искуства Цркве познато је да, када се Црква моли за неког болесника, њему, у најмању руку, буде лакше, а врло често се и исцијели, што зависи од воље Божије и промисла Божијег о томе шта је за човјека и његове ближње најпотребније и најспасоносније.

“Молитва укрепљује душе и тијела, а то знамо из живота Цркве Божије. Важно је да, нарочито, обратимо пажњу на то колико молитва обнавља наше духовно биће. Она просвјетљује ум, просвјетљује срце, укрепљује нас и оснажује. Ако смо тужни или нам нешто недостаје, најбоље је прибјећи и стати на молитву, одложити своје земаљске бриге, како би се укријепили благодаћу коју доноси молитва Богу, општење са Богом, заједничарење са Богом. Ако смо са неким у завади, а тога често имамо скоро свакодневно, најпречи лијек је да се помолимо за ближњега свог са покајањем, осуђујући себе, да се помолимо и за онога са ким смо имали неспоразум. Најјаче средство и највеће дејство за измирење, за исцјељење је молитва, јер када смо с неким у завади ми, не само што трпимо душевни бол, него је то рана која нагриза и наше физичко биће, трује га и зато треба да се помолимо Богу са покајањем, а покајање чисти. Богу је угодна молитва за ближње наше, а нарочито за оне који су нас увриједили. Та молитва је дјелотворна и Богу угодна, зато Господ заповиједа да се молимо и за непријатеље своје. Таква молитва постоји само у хришћанству, али, нажалост, хришћани врло често погрешно тумаче ту молитву“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Прави смисао молитва задобија, нагласио је Преосвећени владика, када се у њу укључе Свете тајне Христове, јер Свете тајне обнављају наше биће конкретно. Није истог дејства молити се само Богу, иако ријеч Божија и благодат Божија кроз молитву много доноси, јер тек Свете тајне дају пуноћу благодати, а молитва је припрема и предокушај онога што нам дају Свете тајне у пуноћи.
“Опасно је ако неко мисли да је хришћанин, а не живи светотајинским животом. То није прави хришћанин, јер он не живи пуним животом Цркве Божије, не живи животом дјеце Божије, нити ужива слободу дјеце Божије у Христу Исусу Господу нашем. Они који се моле Богу треба да молитву доживљавају као пут за учешће у Светим тајнама Христовим, треба што чешће да се одазивају позиву Божијем, да се причешћују и учествују у Светим тајнама Христовим, да буду причасници благодати и милости Божије, живота Божијег и свјетлости Божије која се даје кроз Свете тајне Христове, али треба да се припремају, а молитва је, дакле, најбоља припрема, молитва и покајање“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.