На празник Уласка Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу.
Њему су саслуживали: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, протојереј Дарко Пејић, јереј Ненад Бубања, јереј Синиша Јанковић и јереј Златко Василић. Одговарао је хор Светог Николе којим диригује госпођа Нада Лутовац.
Послије Литургије улицама Бијелог Поља кренула је традиционална празнична Литија вјерног народа.
“Учинисмо овај свештени ход, у славу Христа Господа и Спаситеља нашега, у славу Онога који је васкрсао четвородневнога Лазара, и који је учинио безброј чудеса прије него што ће ући у Јерусалим. Тиме показујући своју Божанску моћ и силу, и многа чудеса творећи, ради нас и ради нашега спасења, а на такав начин утврђивао је своје свете ученике Апостоле и припремао их да постану учесници Његових страдања, Његовог Крста и Животворне смрти. И његовог славног тридневнога Васкрсења“, бесједио је Владика Г. Јоаникије послије литије.
“Недјељу дана прије васкрсења Христовога прослављамо празник Цвијети и сјећамо се онога чудесног догађаја када је Господ ушао у Јерусалим, јашући на магарету као обични човјек, али је од стране незлобиве дјеце и простодушних људи био препознат као Цар царева и Господар господара. И народ сабран на његовом дочеку, по дејству Дуга Светога, заједно га је препознао као свога Цара и Господа. Као спаситеља душа људских и Спаситеља цијелога човјечанства и свијета. Заједно, по надахнућу Духа Светога, дјеца и одрасли људи дочекали су Га оном пјесмом која приличи једино Богу: “Слава на висини Богу, Осана во вишњих, благословен који долази у име Господње“. А за том пјесмом започела је јеванђељска проповијед о доласку Господа у овај свијет, која се преноси преко Светих Апостола и Светих отаца до дана данашњих, и радост народа који је у ономе моменту био у Јерусалиму сабран на дочеку Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа – Цара небескога и Цара земаљскога. Та радост се шири кроз сва времена и допире до сваког вјерујућег срца и до дан-данас. Ми смо прожети овом радошћу коју је донио Исус Христос у овај свијет.“
“И на овај свети велики празник сабирамо се и укрепљујемо и надахњујемо Духом Божијим да бисмо ушли у недјељу страдања Христовог, велику и посљедњу недјељу Великога и спасоноснога Часнога поста, прије Васкрсења Христовога. Да бисмо очистили своје душе и да бисмо припремили наша срца за стан Богу живоме. Да отворимо прозоре своје душе и да душу, наше биће и вољу обасја небеска, животворна Божанска свјетлост која препорађа душе и савјести; која нам даје да можемо ићи путем Божијим; освјетљава пут Христов, којим идемо. То је пут савршене љубави према Богу и према ближњим својим. А у свакој љубави има и распећа, како треба да се трудимо да узнапредујемо у вјери и да се у вјери усавршавамо, исто тако треба да се трудимо да ту вјеру усавршавамо кроз љубав према ближњима јер су једино тако наше дјело, подвиг и труд угодни Богу. И то је права истинита вјера која се дјелима потврђује, јер како каже Свети Апостол Павле „сама вјера без дјела је мртва“ и не може да учини много за човјека. Али када наставимо да нашу вјеру потврђујемо не само ријечима него и дјелима е то је оно што је спасоносно и оно на шта смо сви призвани, да тако свједочимо своју свету вјеру православну. Зато излазећи на овај ход ми заправо идемо путем Апостола и цркве Божије и свједочимо и проповиједамо славу Васкрсења Христовога јер се Његова вјечна слава већ пројавила и прије Његовога Васкрсења у дан када је посљедњи пут ушао у свети град Јерусалим. Да учини подвиг искупљења и спасења рода људскога. Прије Његовога Крста појавила се Његова слава и молио се Господ за своје ученике а та молитва има вјечно дејство и простире се и на нас. Молио се за своје Апостоле да их Дух Божији укријепи у вјери и да не посустану када дођу страдања.“
“И наравно то се односи и на нас, њихово духовно потомство. И увијек је важно да се Богу молимо јер тада притиче у помоћ и благодат Духа Светога и милост Божија се излива на нас. Зато се и сабирамо на ова света сабрања, на света богослужења, да изиђемо пред лице Божије; да се огледнемо у Лицу Божијем и да се Лице Божије огледне у нашем срцу, у нашем уму и у нашим душама. Да будемо свјетлоносци и богоносци јер смо на то призвани као хришћани. И сабирамо се и хранимо небеским хљебом и живимо новим животом, иако у овом свијету туге и патњи, наравно, носимо свој крст. Али молитвом и добрим дјелима учествујући на светим богослужењима већ постајемо грађани Неба, као што су говорили први хришћани: “Ходимо овдје по земљи а носимо небо у своме срцу“. Ето такве су могућности човјека. И ми када се сабирамо сабирамо се не у име човјека и било какве политике него у име Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа. И прослављамо име Пресвете Тројице, Оца и Сина и Светога Духа“, нагласио је Његово преосвештенство.
“И ту вјеру свједочимо, том вјером живимо и проповиједамо је и увијек славимо Пресвету живоносну Тројицу и Пресвету Богородицу, и Свете Апостоле и све Свете. Јер нас је Господ удостојио да будемо њихови заједничари и сви смо призвани на светост, јер се освећујемо Светим тајнама Христовим, освећујемо се светим и честитим животом. Наравно знамо ми колико смо слаби и немоћни и колико смо подложни искушењима, али како говоре мудри људи, онај који подлијеже искушењима он треба да нађе снаге и да устане када падне, и да настави свој пут, јер није лако бити човјек. Оно што је говорио наш блаженопочивши патријарх Павле: “Будимо људи“, значи да будемо људи Божији, такви људи који ће увијек свједочити честитост, доброту, љубав. То је прави човјек и то је његово завјештање а то је заправо завјештање Божије, завјештање светих Апостола и Отаца и нашега блаженопочившег патријарха Павла. Нека овај свети празник свима вама донесе укрепљење и оснажење Духа, и дај Боже да у радости и у обновљеном заједништву прославимо Васкрсење Христово, нека се обнови то заједништво Духом Божијим и у нашим породицама и нашим манастирима,“ бесједио је Владика Г. Јоаникије благословећи вјернике.
