Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је 16. априла, на Лазареву суботу, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Жупи никшићкој.
Преосвећеном Владици у Светом богослужењу саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва никшићког: јеромонах Јефтимије Шкулетић, старјешина Саборне цркве Светог Василија Острошког, свештеници Мирко Вукотић и Никола Зечевић и ђакон Остоја Кнежевић. Сабраним вјерницима и сестринству манастира Светог Луке, надахнутом бесједом о празнику, посвећеном васкрсењу Лазара из Витаније, говорио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Он је подсјетио на ријечи које је Господ изговорио прије свог страдања, а уочи Лазаревог Васкрсења: „Ја сам васкрсење и живот“, којима Господ вјерујућима упућује поруку да Он, не само да може друге да васкрсне, него да се Он сам, а то ћемо видјети из Његовог Васкрсења, јавио као васкрсли из мртвих. Тајна Његовог страдања, смрти и васкрсења је тајна љубави Божије према роду људском.
“У суочавању Господа са смрћу ћерке Јаирове, коју је васкрсао, и са смрћу сина јединца удовице из Сарепте сидонске, кога је такође васкрсао, а сада и са смрћу Лазаревом, видимо да смрти пред Оним, Који је васкрсење и живот нема, она је сан и нешто привремено.“
“Као што пише Свети Боговидац и тајновидац Јован Богослов, од страшног задаха трулежи, јер Лазар, четири дана након смрти, већ заудараше и Господ се потресао. Он се потресао над смрћу, над трагедијом смрти људске, а и над трагедијом смрти свог пријатеља Лазара, са којим је, и сестрама његовим, био једно у љубави. Има неког дубоког слућења и дубоке наде, још недефинисане, у ријечима сестара Лазаревих: „Господе, да си ти био овдје не би умро брат наш“, које осјећају да је у Њему извор живота. Он је показао власт над смрћу са само једном ријечју, када је својим животворним, стваралачким гласом у коме је живот, свјетлост и Божанска сила, позвао Лазара: „Лазаре, устани“.
Васкрсење Лазарево, додао је Владика, било је по промислу Божијем. Крећући да испуни дјело спасења рода људског и да добровољно пострада, Господ је утврђивао своје ученике, па и све нас, преко њих, утврђивао их да бисмо и ми знали и да бисмо вјеровали да је Његово страдање добровољно, и да се не бисмо саблазнили гледајући Господа на крсту распетог и немоћног и гомилу помахниталог народа и демона како ликују.
“Међутим, врло брзо се уништи смрт управо Христовом немоћи преко које је дјеловала Божија свемоћ, Божија сила, Божија мудрост, а надасве Божански живот и светост. Гледајући својим духовним очима на тај чудесни догађај Лазаревог васкрсења, ми се, на прагу Велике Недјеље, која управо почиње, утврђујемо у вјери и пјевамо химну о Лазаревом васкрсењу, која је и химна празника Цвијети, пјевамо о општем васкрсењу. Лазарево васкрсење је символ свеопштег васкрсења које неће бити по некој стихији или неким другим путевима, него васкрсење и живот имамо у Христу Господу, Који је свима нама и васкрсење и живот“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.
На крају Свете Архијерејске Литургије освештан је и преломљен славски колач, који је, поводом празновања Лазареве суботе, крсне славе трију сестара Жупског манастира припремило сестринство ове свете обитељи.
