Литургију на празник Крстовдан, у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу, служили су: протојереј Драган Крушић, јереји Василије Брборић, Никола Зечевић и Остоја Кнежевић, те ђакон Никола Маројевић.
Након прочитаног Светог Јеванђеља, вјерном народу се пригодном бесједом обратио ђакон мр Никола Маројевић, говорећи о Светом Јовану Крститељу и Претечи, који је приправио пут за долазак Господа Исуса Христа.
“У бројна чудеса и ванредне, натприродне, надлогичке, надумне догађаје, којих је препуно Христово Јеванђеље, може нас понајприје увјерити повијест о Светом Јовану Крститељу, oноме који је, носећи најстрожи подвиг, најсиромашнији живот водећи, најоскудније одијело носећи – проповиједао истину Божију. Јовану таквом, ангелскога лика, Христос додјељује улогу да Му приводи васцијели род људски. Његове небеске ријечи, које и данас чусмо: Приправите пут Господњи; Поравните стазе Његове, препознају се, како га пророци најављују, као глас вапијућег у пустињи.“
Уводећи покајање за опроштење гријехова, Крститељ Господњи се изједначава са гласом вапијућег, јер му је толико стало до спасења људског рода. Он је Претеча Христов који најављује човјеково ослобођење из ропства гријеху, истакао је ђакон Никола Маројевић.
“Шта је тај пут и која је то стаза Господња? То је човјеково срце, душа и човјеков духовни живот, његово духовно рукодјеље. Како се Бог усељава у човјека – преко његове душе, кроз његово срце. Није ли душа човјекова најљепше станиште Живога Бога?! Ко је тај који може унијети мир у човјеково срце осим Бога? Сусрет човјека и Бога, у Христовом очовјечењу остварен, најбољи нам је показатељ и вјечна залога нашег пута, пута којим би требало да ходи сваки човјек жељан спасења. Предвјечни Бог постаје човјек ништа не губећи од своје божанске природе, а овдје у времену рођен човјек може да се обожи и постане Бог по благодати, такође ништа не губећи од своје природе – али све добијајући.“
Јован Претеча, казао је ђакон Маројевић, прозива човјека да уложеним напором, душевним трудом и духовним оружјем уклони препреке из душе које заклањају пут ка Богу.
“Гријехови, слабости, окрутности, равнодушности, одсуство осјећаја за ближњег – то су ограде и препреке, које сваком човјеку стоје на путу. Тај нам пут ваља очистити. Зато Свети Јован вапије и виче: Покајте се, приближи се Царство Небеско! Грешни род људски је слабашан, подложан смрти и сваком ништавилу, а он упозорава, не говори из страха од ништавила, већ је у бризи за човјека. Њега је ганула човјекова небрига за ближњег, а онда и за Бога, па поучава: Ко има двије хаљине нека да једну оном који нема, и ко има хране нека чини тако. Он не ликује и не кити се славом, већ је ту да крсти водом, припремајући тако пут за Онога који крштава Духом Светим и огњем (исто), коме није достојан да одријеши ни ремена на обући.“
“У томе је истинска слобода коју својим светим житијем пројављује и потврђује Јован Крститељ. Смири се пред Господом. Отвори двери срца и душе за Његов додир. Ослободи се греховних уза и освоји унутарњи свијет своје душе. Буди човјек достојан живљења и достојан пута који ти се даје. У сваком човјеку је клица вјечног живота, која се буди његовим крштењем – као новим рођењем у Духу. То је поента и најдубљи смисао Јованове проповиједи. Нема мјеста за страх у човјековом срцу: Ниси више сам, ја те водим до Христа, а Он има љубави за све“, закључио је ђакон Никола Маројевић.
Након светог богослужења извршено је освећење воде, која је дијељена вјерницима. Крстовданском водом, према народном обичају, кропе се домови и она се, ради здравља, чува у кућама.
