Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на Крстопоклону недјељу, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светих Архангела Михаила и Гаврила у Андријевици. У овом светом храму је Часни крст, који је донесен из Јерусалима и освећен на гробу Господњем, а прије неколико година, у току Великог поста, крст је источио свето миро.

Преосвећеном Епископу Јоаникију је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранско-андријевичког и свештенослужитељи монашке заједнице Ђурђевих Ступова. Празничној Литургији присуствовао је, у великом броју, вјерни народ андријевичког краја, којима се ријечима архипастирске бесједе обратио Његово Преосвештенство, говорећи о тајни Часног крста и распећа Христовог, који се поистовјећују са тајном Божанске љубави. Господ је своју љубав према роду људском, рекао је Владика Јоаникије, показао, не само на тај начин што је створио човјека боголиким и обдарио га умом, осјећањем, вољом и другим преимућствима, која посједује у односу на остала бића у овом свијету.

“Своју љубав према сваком од нас Господ је показао још више тиме што је дошао у овај свијет, што се, из љубави према роду људском, оваплотио и постао човјек, постао као један од нас. Он, Кога ни Небо над небесима, ни сва васиона, ни сви космички простори обухватити не могу, из љубави се саобразио нама и дошао у овај свијет тјескобе, гријеха и таме да би нас извео из ограничења, из гријеха, да би нас обожио, да би нас просвијетлио и то тако што нам је устројио спасење у нашој људској природи. Господ је примио нашу природу и обожио је да би нам свима дао могућност обожења и сједињења са Њим.“

“Дјело спасења рода људског Господ је извршио својом жртвом да би нас својом љубављу оплеменио. Он је излио своју животворну крв на Крсту, страдајући за грешни род људски, да би својом крвљу обновио нашу природу, да би обновио наше заједништво и међусобну љубав, да би нас препородио, осветио и учинио богоподобнима и богодоличнима, да би нас удостојио заједнице са Богом, да би нас удостојио вјечног живота, изливањем своје животворне крви и приношењем Своје жртве за нас и за наше спасење“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Својим страдањем Господ је нама дао слободу, ослободио нас од гријеха, очистио, осветио и Својим васкрсењем нам даровао нови живот, ново биће, нову радост. Али, истакао је Преосвећени владика Г. Јоаникије, васкрсењу је претходио Велики петак, односно крсно страдање Христово и зато, поштујући Његова страдања, сваки истински хришћанин поштује и Крст на коме је Он разапет.

“А крсно дрво је примило освећење од страдања Христових, од Његове животворне крви којом је покропљен Часни крст. Хришћани су, кроз сва времена, поштовали крст Господњи, осјењивали се знаком часног и животворног крста и призивали милост Божију у све дане свог живота. На тај начин исповиједали су истину о доласку Сина Божијег Господа Исуса Христа у овај свијет, истину о Његовом страдању и Његовом васкрсењу.“

“Пошто је послије Великог петка, послије Христовог страдања и Његове смрти дошао дан васкрсења Његовог, крст је постао знак Христовог страдања, Христове жртве, а, истовремено, и знак Христовог васкрсења и Његове славе. Знак Часног крста је знак свега онога што је Господ учинио у овом свијету, устројавајући наше спасење. Христов крст, који је пронашла Света царица Јелена у Јерусалиму, одмах је показао своју чудотворну силу. Када се хришћани осјењују знаком крста примају освећење од знака крста и сваки крст, који је сачињен у славу Божију и у спомен страдања Христових, има освећујуће дејство за све оне који му, са поштовањем и љубављу, приступају.“

У храму Светих Архангела у Андријевици, гдје је, на Крстопоклону недјељу, служена Света служба, пројавила се, према ријечима Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, милост Божија преко Часног крста, који је донесен из Јерусалима и освећен на гробу Господњем. Тај крст је, у току Часног поста, прије неколико година, источио Свето миро и орошавао се током цијелог Васкршњег поста, чему су свједоци били свештеници и многи од вјерних.

“И данас се на овом крсту виде знаци изливања Светог мира, а Свето миро указује на присуство и дејства Светог Духа и, ево, овдје имамо велику светињу Часни крст, који је осјењен милошћу Божијом, преко кога се показала Божија благодат и милост. Зато смо у Крстопоклону недјељу, средишњу недјељу Часног поста, уобичајили да овдје, у храму Светих арханђела Михаила и Гаврила, служимо Свету службу Божију, да се Богу помолимо, да се укријепимо милошћу Божијом и дејством Часног крста Господњег, да бисмо, у све дане свог живота ишли путем Господњим.“

“Да бисмо се оплемењивали и просвећивали љубављу Божијом, да бисмо и ми, дејством Часног крста, били способни да покажемо љубав према Богу и према ближњима својим, да нас љубав Божија оплемени и препороди, а љубављу можемо бити испуњени једино ако се приближимо Извору бесконачне Божанске љубави, а то је Господ Исус Христос. Ако се Њему приближавамо онда се приближавамо Извору живота, напајамо се са извора Господње благодати, Господње милости, оспособљујемо се да у овом животу чинимо добро и идемо путем добрим и спасоносним“, казао је Преосвећени Епископ, благосиљајући сабрани народ са жељом да дани Часног поста свима буду на здравље и на спасење и да празник Христовог Васкрсења дочекају у радости.