Професор Веселин Матовић, главни уредник часописа "Слово“ одржао је у четвртак 20.марта 2014, у Црквено-народном дому Светог Василија Острошког у Никшићу, конференцију за новинаре поводом изласка из штампе новог 42. броја часописа.

Матовић је оцијенио да је обиљежавање значајног јубилеја, какав је двјестагодишњица Његошевог рођења, пропраћен објављивањем великог броја радова о Петру II Петровићу Његошу. У том мноштву текстова није занемарљив број оних чији аутори, на нов начин, сагледавају и освјетљавају Његошево дјело у нашем времену, али, има доста и оних који нијесу били на нивоу јубилеја и теме којој су посвећени.

"Осим тога, примијетили смо да готово нико није обратио пажњу на мјесто Његошевог дјела у нашем образовном систему, а то је оно што је најважније и чему треба посветити највише пажње. Сматрамо да је питање наставе Његоша у школама и његово присуство у образовном систему од изузетног значаја, а то је, рекао бих, катастрофално лоше, како у основним, тако и средњим школама. Не само што није адекватно заступљен, што му је посвећено веома мало времена и наставних часова, него и начином како се Његош интерпетира у школама“, оцијенио је професор Веселин Матовић.

Нови број "Слова“, насловљен "Стазе ка Његошу“, доноси избор текстова "знаменитих стваралаца у којима се сагледавају они аспекти Његошевог дјела који се, данас, у Црној Гори, у официјелном културном простору (образовном систему, медијима, научним и културним институцијама) према Матовићевим ријечима, систематски скривају, прећуткују, магринализују и поричу.

"Сваки од ових текстова, насталих у различитим периодима, током последњих сто година, од када почиње интензивно проучавање Његошевог дјела до данас, представља по једну, како каже Његошев тумач Јевто Миловић, сигурну „стазу ка Његошу“. О њима и књигама из којих су већина њих овдје пренесени, данас нема никаквог помена у овдашњој школској литератури“.

"Не зато што су их тамо замијениле неке дубље и свестраније интерпретације, него зато што је за ауторе школских програма и уџбеника, али и за већину наставника у Црној Гори, по свему судећи, установљен индекс забрањених књига о Његошу. Тиме се отворио простор утјеривачима новог црногорског идентитета да Његошево дјело, успостављањем монопола нас његовом интерпретацијом, одвоје од његове суштине: с једне стране – од српског језичког идентитета, косовско-обилићевске емоције, етике и мотивације, а с друге – од православно-хришћанске антрополошке и философске утемељености, да би га онда, као фосил, пресован према мјерама и лику актуелне црногорске "монтенегринско-дукљанске“ идеологије и њених обретника, предали будућим нараштајима“,истакао је, на конференцији за новинаре, уредник "Слова“ Веселин Матовић и додао:

"Да би за те генерације и њихове наставнике Његошево дјело остало затворена књига потребно је из њиховог домашаја скрајнути кључеве којима се оно отвара: српску народну поезију, средњовјековну немањићку књижевност, богословску литературу и све о њему настале текстове који излазе из опсега режимске пројекције његових значења“.

Матовићје указао на то да нови број "Слова“ обухвата све оно неопходно и необилазноса чиме треба да се упознају дјеца током школовања, а поменута читанка је "својеврстан предлог неког будућег наставног програма који би Његоша приближио онима којима је најпотребнији – школској омладини“. Овај приручник био би од користи и за све оне који су заинтересовани за иоле озбиљнији увид у Његошево дјело.

"Његош је најпоузданији свједок нашег духовног, културног и језичког идентитета, звали се ми Срби или Црногорци, били један или два народа, од тога како ћемо интерпретирати Његоша у школама, зависиће наша будућност. Он нам је најсигурнија тачка ослонца и компас који нам никада неће показати погрешан правац. Само он нас може научити како да сачувамо своје име, вјеру, Цркву, језик, писмои само он нам може обезбиједити сигурно и равноправно мјесто међу европским народима“.

"Умјесто да се држи духовних и моралних координата које јој је Његош исцртао, наша школа надничи режиму, задужена за извођење „унутрашњих радова“ у његовом антицивилизацијском пројекту обескоријењивања и културног сапињања сопственог народа. Оно што се данас у нашим школама презентује ђацима под Његошевим именом није Његош него режимска пројекција Његоша, Његош без Косова и Обилића, без Бога и без „искре бесамртне“, Његош коме је одузето право просуђивања о нашим ововременим дилемама и искушењима“, поручио је, између осталог, професор Веселин Матовић.

Цјелине које су заступљене у новом броју "Слова“ носе сликовита поглавља: Косовска мисао, Религиозност Његошева, Поетика Његошева, Језик Његошев, Сумрак Ловћена, Његош и савремена Црна Гора, као и Искра бесмртна. На око 300 странаобухваћени сутекстови најзначајнијих наших аутора: Ива Андрића, Драга Ћупића, Николаја Велимировића, Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, Павла Поповића, Војислава Ђурића, Миодрага Поповића, Николе Банашевића, Милоша Вукићевића, Душка Бабића, Исидоре Секулић, Данила Вушовића, Радмила Маројевића, Живорада Стојковића, Пеђе Милосављевића, Матије Бећковића, Милутина Мићовића, Будимира Дубака, Радомира Уљаревића и Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.

Часопис је2004. године, под именом "Распеће језика српскога“, покренула група професора из Никшића, који су се успротивили преименовању српског језика у Црној Гори. Од августа 2006. године излази под именом "Слово“. Његову редакцију чине: Весна Тодоровић, Радмила Митрић-Матовић, Борис Јовановић, Радинко Крулановић и Милојко Пушица.