Skip to main content

Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

Епархија будимљанско-никшићка
26.12.2011.
Вијести

Поводом недавног изласка из штампе Зборника “Дани Његошеви 2010/2011 године“, у уторак, 20. децембра у Никшићу је одржана конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“, организатора традиционалне културно-духовне манифестације “Дани Његошеви“.

Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

Представницима медија обратио се ђакон мр Никола Маројевић, секретар Књижевног друштва “Његош“. Он је запазио да у сваком времену постоје ствараоци, који своје личне амбиције покушавају да укалупе у његошевске оквире, при томе га најчешће криво тумачећи, а неријетко и кривотворећи његов умјетнички исказ. То, с једне стране, оцијенио је ђакон Маројевић, ствара илузију књижевне вриједности оног који скрнави умјетничко дјело, а с друге, порађа квази-умјетнички концепт, који за посљедицу има појаву „другог“ Његоша, прилагођеног накарадној потреби пеглања и фалсификовања истине, животне и књижевне.

“Поменимо, у том смислу, двојне Његошеве дане, оне, заиста, Његошеве које баштине Његошев израз и насљеђе, и оне друге, туђе и Његошу и истини, које свјесним кривотворењем покушавају, не да растумаче вриједности и значење Његошевог дјела и његове интерференције на живот и свијет, већ да успоставе нови књижевно-језички концепт у којем Његош није упориште. Пресудно је њихово виђење Његошевог живота и дјела. Није више важан писац, дјело… сад је на сцени “њихово“ виђење писца и дјела, као да они боље знају “шта је писац хтио да каже“. Као да имају задатак да што даље добаце у том атаку на традиционално, аутентично, систематично тумачење неисцрпног Његошевог дјела и црногорске повијести“, казао је ђакон Никола Маројевић.

Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

У конференцији за новинаре учествовао је и професор Веселин Матовић, учесник манифестације “Дани Његошеви“. Осврћући се на тему симпозијума прошлогодишњих “Дана Његошевих“ “Полемички основи у Његошевом дјелу“ Матовић је истакао да управо полемичност чини основну и општу карактеристику његовог стваралаштва. Све је у вези с Његошем и његовим пјесничким дјелом полемика, најприје она велика космичка, небеска, а онда земаљска полемика међу људима и народима, вјечна и трајна, која и данас траје.

“С Његошем се у Црној Гори поодавно води једна упорна полемика. Воде је они који би хтјели да докажу да је Његош мислио онако како они мисле и како би они жељели да он мисли. Његош је, заправо, велика, можда, и највећа препрека владајућем идеолошком културно-државном концепту у Црној Гори и отуда једна читава конструкција и програм у циљу осујећивања Његоша и спречавања да буде учесник у тој полемици. Свој концепт они најуспјешније спроводе преко школских програма и ђачких уџбеника, јер онима који желе да Његоша представе према својој памети, веома је стало да у дјечије душе посију лоша сјемена“, сматра проф. Матовић.

Он је навео неколико примјера из нових уџбеника (читанки за “црногорски језик“), који су у употреби у образовном систему у Црној Гори, као илустрацију покушаја и метода, којима се “у нашој културној јавности Његош, његова мисао и дјело желе представити у свјетлу новог идентитетског концепта у Црној Гори“.

Зборником “Дани Његошеви 2010/2011 године“ Књижевно друштво “Његош“ се укључује у обиљежавање значајног јубилеја – 160 година од упокојења најзначајнијег српског пјесника Петра Другог Петровића Његоша, напоменуо је, обраћајући се представницима медија, књижевник Милутин Мићовић, предсједник Друштва.

Конференција за новинаре Књижевног друштва “Његош“

“Зборник се састоји из три дијела: есејистичког, у којем су наши најзначајнији аутори, ствараоци из разних области, писали на тему прошлогодишњег симпозијума, и тих прилога има 15; други дио чини савремена поезија пјесника који су по духу, на посредан или непосредан начин, у дослуху са Његошевим дјелом. Трећи сегмент сабира прилоге, већим дијелом посвећене рецепцији Његошевог дјела крајем 19. в. у Русији. Доносимо и прилог познатог Његошолога Петра Лаврова, који је 1887. г. објавио чувену монографију “Петар Други Петровић Његош, владика црногорски“, а заступљен је и преводилац Лукјановски, који је 1888. објавио први потпуни превод Горског вијенца на руски језик и посветио га црногорском књазу Николи“, навео је Мићовић и додао:

“Ми у Црној Гори смо, скоро безнадежно, културолошки и духовно подијељени, али Његошево дјело држи темељ Црне Горе и свеколиког српског народа. У тим “сукобима“ све показује знаке пролазности, али Његошево дјело ради, без имало умора, обнавља полемике, продубљује наше колективно самосазнање и упућује ка дубљим ослонцима. Његош је издвојен међу нашим пјесницима, не само висином ума, него и духовном слојевитошћу. Та висина ума и духовна слојевитост подстицала је тумаче из различитих области. О њему су, поред књижевних стваралаца, писали и философи, теолози, психолози, па и математичари. Тако и овај Зборник окупља наше најрелевантније књижевне истраживаче, лингвисте, теологе, филозофе и пјеснике.“