Празник Светог великомученика Кнеза Лазара и Светих српских мученика – Видовдан, прослављен је, у суботу 28. јуна 2025. године, светом Литургијом која је служена, у Саборној цркви Светог Василија Острошког, у Никшићу.
Литургију су служили: протојереј Василије Брборић, протојереј Данило Зиројевић, протојереј др Никола Маројевић и јеромонах Давид, уз молитвено учешће бројних вјерника.
Сабранима се обратио о. Василије, наводећи да је данас велики национални и православни празник – Видовдан, кад прослављамо Светог Вита, Светог великомученика косовског Лазара, Свете патријархе Јефрема и Спиридона и Светог пророка Амоса.
„Помолили смо се Богу за покој душа свих пострадалих витезова који свој живот положише за Крст часни и слободу златну, који су испунили Јеванђеље Христово, које смо данас читали које каже: Ако мене гонише, и вас ће гонити, ако моју ријеч не одржаше ни вашу ријеч неће одржати, није слуга већи од Господара својег. Убијаће вас имена мога ради, мислећи да врше службу Богу. И то се, заиста, десило, јер нема веће љубави од ове да ко живот свој положи за ближње своје. То је урадио Свети кнез Лазар и остали витезови и војска српска и цијели народ српски који се опредјелио за Царство Божје и живот вјечни“.
„Свети Сава је добро утврдио вјеру нашу православну, а Свети великомученик Кнез Лазар је показао како по тој вјери да живимо и ако треба како живот свој да дамо. Могао је Свети кнез великомученик Лазар у то вријеме да прави разне уговоре, разне дипломатије, могао је да даје харач, али је изашао на мегдан и то је јединствен случај у свијету да су у једном дану, само за неколико сати, оба цара погинула, али је разлика велика и огромна у томе што Свети кнез Лазар, иако му је глава одсјечена, али он мирише, он је читав као и Свети Василије, Свети Стефан Дечански и други наши Свети. А гдје је данас Мурат, не зна се гдје му је прах, а камоли кости. То је огромна разлика. Они су дошли у 11. вијеку Турци Селџуци, послије Османлије да освајају ове просторе, али смо ми стали на мегдан и зауставили освајање, вјероватно би Европа тада већ била муслиманска да кнез Свети великомученик Лазар није изашао на мегдан, опредјељујући се за Царство Божје и живот вјечни“.
„И ми тако да имамо на уму, не тражи се од нас да проливамо крв, хвала Богу, али се тражи да будемо људи, да будемо људи Патријарха Павла и осталих светих предака наших, који су држали Божје заповијести, који су испуњавали Јеванђеље Христово. Да се уздржавамо од сваког гријеха и сваке прелести духовне и тјелесне и да служимо Богу у све дане живота. Нека сте срећни и благословени, да буде срећан и благословен овај празник“, поручио је свештеник Брборић.
Послије Литургије, одслужен је парастос свим страдалим за вјеру и отачаство од Косовске битке до данашњег дана.
Благосиљан је и преломљен славски колач, и жито, који су принијети, у славу и част косовских јунака и свих палих војника и народа Божијег, од Видовдана до данас.
