У цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу у недјељу, на празник Светих Отаца Првог васељенског сабора у Никеји, који су се окупили на позив цара Константина Великог, Литургију је служио протојереј ставрофор Дарко Пејић.
Да је Господ све премудро и дивно устројио и уредио, како је казао о. Дарко у бесједи, свједочи и циклус празника у нашој Цркви, као и један од најзначајнијих догађаја у историји православне вјере.
“ Ево послије празника Васкресења и Вазнесења Господњег на Небо, славимо Свете Оце Првог васељељенског сабора, њих 318, који су се окупили 325. године, у вријеме цара Kонстантина Великог, због зловјерног и опаког, ђавоподобног Арија и како га многи Свети Оци називају антихристом - који је био некада епископ цркве, који је почео да хули на Господа нашег Исуса Христса да Он није Бог и Човјек. Kада се ми крстимо та три прста су - Отац, Син и Дух Свети, а ова два савијена прста симболишу небеску и човјечанску природу Христову. Е он је одрицао ту небеску природу Христову, самим тим учећи да је наша Богородица није Бгородица него Христородица, да није родила Сина Божјег, него помазаника Божјег. Због тога су се Свети Оци Цркве, међу којима су били били Свети Николај Мирликијски Чудотворац, Свети Атанасије Велики, Свети Петар Александријски, Свети Спиридон и многи други сабрали у Никеји и и покушали да одговоре Арија од тог зловјерног учења.
Свети Петар Александријски је чак имао и виђење у којем је видио Христа са поцијепаном хаљином, и питао Га: “Господе, ко Ти поцијепа хаљину- хитнон, а Он му је одгорио: “Арије”.
Он је рекао Арије, наравно мислећи на цијепање Цркве и тада је на Првом васељенском сабору, пошто није хтио да се покаје и промијени своје учење бачена анатема на Арија. И, драга браћо и сестре, сваки онај ко погрешно учи и негира учење о Сину Божјем и негира Његову Божанску природу или човјечанску је сличан ђаволу и слуга је његов. На том Првом Васељенском сабору донијет је и први дио “Симбола вјере”, који читамо на свакој литургији и који гласи: “ Вјерујем у једнога Оца, Сведржитеља, Твроца Неба и земље и свега видљивог и невидљивог.. .”, бесједио је о. Дарко.
Да би се тачно исповиједила вјера, подсјетио је он, ту су догмати, канони Цркве, који су од тада до данас сачувани непромијењени и то је највећи и најважнији задатак Цркве-сачувати вјеру чистом, то јест повјерени нам извор који се зове Црква Божја, Црква Христова. „Да је сачувамо чистом да би имала одакле покољења да се напајају духовном храном и кријепе бладогаћу Божјом кроз Свете тајне крштења, исповијести, покајања и причешћа, да будемо једно и заједно са Господом нашим. Зато се одмах по Вазнесењу славе и ови Свети Оци, који нису жалили своје животе за вјеру. Свети Никола је чак, не могавши више да слуша Аријеве хуле устао и као епископ га ошамарио, и због тога је био изгубио своју епископску титулу, међутим, Патријарху и још двојици Епископа се јавила у сну Богородица, која поново на плећа враћа епископски омофор Светом Николи, и на тај начин су схватили да је он поступио исправно, јер је штитио и чувао вјеру и учења о Сину Божјем и Његовој Богомајци. Нека би Бог молитвама њиховим и нас укријепио утврдио”, казао је о. Дарко, додајући да сви треба напамет да знамо “Симбол вјере” и да нам се више не дешава да на крштењима кум не умије ни да га прочита ваљано, као и да га у цркви сви заједно, нешто тише од пјевнице, изговарамо, јер је то онда једна Света, саборна и апостолска Црква.
