Празник Светог великомученика кнеза Лазара и свих Светих српских мученика прослављен је молитвеним сабрањем у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу.
Празнично бденије са петохљебницом уочи празника Видовдана служило је свештенство никшићког намјесништва: протојереј Василије Брборић, јереји: Данило Зиројевић, Остоја Кнежевић и ђакон др Никола Маројевић.
Литургијским сабрањем на дан празника началствовао је јереј Мирко Вукотић, а саслуживали су: протојереји-ставрофори: Марко Ђурковић и Драган Крушић, протојереји: Слободан Јокић, архијерејски намјесник никшићки и Василије Брборић, те ђакони: др Никола Маројевић и Константин Дојић.
У прослављању Видовдана, нашег великог црквеног и националног празника, молитвено је учествовао вјерни народ Никшића, а празнично богослужење појањем је пратио хор Светог новомучика Станка.
О значају који Видовдан, односно жртва Светог кнеза Лазара и српских мученика на Косову Пољу, има за цијели српски род кроз сва покољења, говорио је свештеник Слободан Јокић.
Истичући да за човјека нема веће части и награде него бити назван братом или сестром Господњим, о. Слободан је подсјетио на ријечи Господа Исуса Христа које је Он упутио Оцу свом Небеском: Ово су браћа моја, чувај их, јер су они изабрали други живот и не остави их јер су они изабрали име Моје да слиједе у животу.
Било је много великих људи кроз историју, додао је свештеник Јокић, који су знали ову истину и живјели је.
"А данас славимо празник оних који су знали и послушали ријечи српског Кнеза Лазара, нашег великог и дивног Светитеља, да је земаљско за малена царство, а небеско увијек и за довијека. Земаљско пролази, а небеско остаје. Смрт је уништена, а живот живи. То су знали Кнез Лазар и јунаци косовски, који су живот свој положили за ближње своје. Иако нијесмо од овог свијета позвани смо да овај свијет спасемо, да у њега унесемо сјеме Божје љубави, да чувамо своју посебност, свој идентитет, да га преображавамо да буде хришћански, да своју културу преобразимо да буде хришћанска, да своју историју преобразимо да буде хришћанска, јер ако тога нема онда се све распада. Нестају земаљска царства, као што видимо сваки дан, али једно остаје – оно небеско“, казао је протојереј Слободан Јокић.
Он је истакао да је Кнез Лазар живот свој дао и положио на жртву за свој народ, за његов идентитет, да би сачувао Цркву, језик и слово којим пишемо.
"Све је то чувао кроз жртву, зато што се цијелог живота трудио да све оно што у својој држави ствара буде хришћанско. Ми смо данас, можда, далеко од тих начела, али, важно је шта носимо у срцу свом, важно је да нас нико не може поколебати у нашој мисли, у нашој слободи. Овај свијет нас може гонити, али нам не може узети слободу којом пројављујемо да смо људи и да смо хришћани. То не може нико да нам узме, то нам је Бог дао, то је Бог дубоко усадио у нас,слобода да изаберемо да смо људи, да смо хришћани, па иако нас гоне, понижавају, убијају, постоји живот вјечни."
"Нека нас примјер Светог Кнеза Лазара и српских мученика и новомученика косовских и прије Косова и послије Косова, учи какви треба да будемо људи, да не мислимо на себе, него да живимо за другога, за ближњег свог. Мислимо да је то најтеже, али кад то побиједимо и задобијемо у себи онда ћемо носити мир и радост у Духу Светом. Ако тога немамо онда нијесмо браћа и сестре Божје, већ странци за Бога, а не за овај свијет“, закључио је свештеник Јокић.
Свештенство је, по одслуженој Литургији, обавило помен за покој душа српских јунака, мученика и новомученика који су своје животе дали за Крст часни и слободу златну од најзначајнијег датума српске историје, битке на Косову пољу до данашњих дана.
