Поводом обиљежавања великог и сверадосног јубилеја – хиљадугодишњице од оснивања манастира Бијела код Шавника, посвећеног Светом великомученику Георгију, чији је ктитор био Свети краљ Јован Владимир, након Свете Архијерејске Литургије, у недјељу 5. јуна 2016, одржана је свечана духовна Академија.

Уважене гостесабрања Његово Високопреосвештенство Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Преосвећеног Епископабихаћко-петровачког Г. Атанасија, те бројно свештенство, монаштво, вјерни народ, поздравио је Епископ домаћин Г. Јоаникије.

"И као владар, и као хришћанин, и као вођа свог народаСвети Јован Владимирсе показао као истински благородни корјен из кога је израсла лоза неуништива, која у свим временима рађа и плодоноси, доноси дивне плодове и од те лозе ми пијемо оно пиће које нас надахњује новим животом, обнавља вјером, љубављу, врлином. Он је истински корјен и претеча свих светих благородних српских династија, Светог Стефана Немање, светородне лозе Немањића, а касније и Црнојевића, Петровића, Карађорђевића, онај од кога је све почело у нашем роду и благовјерје истинско и право, које је потврдио својом мученичком крвљу љубав према Цркви и отаџбини, и ктиторство светих храмова Божјих и љубав према роду, који се у овом нашем временупоказао, не као дио прошлости него као наш савременик, онај који иде испред нас и показује нам како треба живјети, како треба Бога словити, како треба вјеру чувати, отаџбину вољети и ближње љубити“, казао је Владика будимљанско-никшићки Јоаникије.

Бесједу о зетском краљу Светом Јовану Владимиру,првом српском светитељу, казао је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, који је, између осталог, рекао да је Свети Јован Владимир своју власт темељио, не на томе „што је наслиједио од оца, него на ономе на чему је утемељена свака истинска власт кроз историју,нарочито од времена Христовог“.

"Није обоготворио Јован Владимир своју државу и своју власт, није обоготворио себе, као што су то радили велики римски цареви, као што је радио Александар Македонски,а послије њега владари свјетски, као што су Наполеон, Хитлер, Стаљин, Мао Це Тунг и наш Броз. Он је своје биће темељио на вјери у живог Бога. Све што је градио на Богу је градио, знао је да „без Бога ни преко прага“. Знао је да је свака сила до времена, а Божја је једина свевремена, а сила, моћ и власт, овдје на земљи, ако није са Богом и уз Бога, онда је то сила која пролази и чији трагови смрде нечовјештвом."

"Он је био хришћанин, прије свега и изнад свега. У њега је уграђена вјера Христова, примио је васпитање од свог оца, то се види у његовом житију, примио је васпитање управо и од Светих ученика Наума и Климента, Светог Кирила и Методија и усвојио је, већ у његово вријеме, нарочито по Далмацији, била је глагољица као писмо, али, већ је ту била и ћирилица на којој је писано. Он је желио да његов народ и његова држава не да буду обоготворени, као нешто изузетно ван других земаљских народа, као што је то било са Хитлером који обоготворава расу или они други који обоготворавају класу, у новије вријеме саме себе и своју власт. Он је хтио да и он и његов народ служе Богу на начин како је то записано у светом Јеванђељу. Описи о његовој личности су изузетни, био је милокрван, испуњен добра, испуњен вјере и у том правцу, на темељима вјере Христове, Јеванђеља, заснивао своју власт, своје управљање и судбину свог народа“, казао је Високопреосвећени Митрополит Амфилохије.

Свечану бесједу одржао је проф. др Михаило Шћепановић.Осврући се на хиљадугодишњу крсто-васкрсну повијест оведревне светиње, Шћепановић је рекао да нас она данас дочекује у радости и весељу, захваљујући игуману Исаији имолитви и јаком заплећу Митрополита Амфилохија.

„Нек нам је наздравље и за наук овај величанствени годет, којим би се поносили и много већи европски народи. Имамо право на понос, али оставимо отвореним питање да ли имамо права и на дику."

"Зидови ове наше цркве похрањују више историјске истине од свих купусара писаних за једнократну употребу. Чини се да се полако дозивамо, односно будимо. Иако су нас просветне власти заводиле што даље од ове светиње, увијек смо се одозго са Ждријела кришом крстили, јер то онда није било у моди. Наше паметне бабе су нас слале у Доњу Бијелу код Рајковића да нам дају "за пестотина воска“, од којих смо правили крстолике свијеће за крсно име. Петокракини завјетници су нас гледали с презиром, али нас нијесу успјели одвојити од српске православне вјере“, поручио је Михаило Шћепановић.
У програму академије учествовали су: Миљан Петрушић, народни гуслар Бошко Вујачић, КУД "Пива" и камерни хор "Свети Роман Слаткопојац" из Требиња.