Литургију у прву недјељу по Духовима или недјељу свих светих у цркви Светих апостола Петра и Павла служио је јереј Никола Скопљак.

Он је у поуци вјерницима подсјетио како се кроз свете апостоле на почетку видјела она изобилна благодат Божија, која се спушта на сваког оног који поштује његову свету вољу на овој земљи.

"А то су управо били оних 12 апостола, који су били прости људи од народа, без икакве школе, земаљског богатства. Обични рибари који су благодаћу Дуга Светога проповиједали о васкрслом Господу. Проповиједали о оном човјеку који је био на земљи, и који се вратио под окриље Оца свог небеског. И о томе се земља разгорјела и томе је почела да види свога творца и велики број народа је препознао цркву Божју, васкрслог Господа и кренуо тим путем. Али је било, као и дан-данас што их има, оних који су покушали да на све начине растуре цркву Божју, да растуре и униште све што је оставио Господ на овој земљи а такође и да побију и свете апостоле и све оне који су ишли Христовим путем. И сви такви који су то покушавали су нестали у једног великој прашини, страдали су на невјероватне начине а црква Христова све до дана данашњег гледа свјетлост дана. И из дана у дан је све јача. А они који покушавају да је униште, пропадају, па им се не види ни трага."

"Видимо у Јеванђељу, када Христос позива своје свете апостоле да дођу за њим и приме Духа светога и да исцјељују болесне. Затим им каже болесне исјцељујте, демоне изгоните, губаве чистите. А послије свих тих дарова и моћи које им је Господ дао апостолима и ученицима полако им даје и страдања казавши да их шаље као овце међу вукове."

"Али наставља даље небојте се, јер Господ и Божја сила чува птице и врапце а не да не чува вас који желите да идете истинским путем и да чувате вјеру Христову. А онда ту јеванђељску причу завршава ријечима ко призна мене пред људима признаћу и ја њега пред Оцем небеским а ко се одрекне мене одрећићу се и ја њега пред оцем небеским. Кад погледамо да ли има већег дара него када Господ Христос призна сваког човјека који иде његовим путем, када га упише у књигу вјечну књигу живота, када се једног дана нађе пред престолом Божјим, пред хоровима анђелским, када га призове и каже: да ти си мој."

"И вјенча га са животом вјечним, са оном силом која не вене. А замислите има ли већег проклетства, туге и жалости за човјека када се одрекне овдје на земљи Господа Христа па када се једног дана кад дође тамо и Господ њега одрекне и каже: Ја те не познајем ти ниси мој, бјежи од мене. На нама је да бирамо који ћемо пут да одаберемо, да ли ћемо да се стидимо своје вјере или ћемо да се дичимо, знајући да ни једна земаљска ствар не може да уништи оно и онога који иде путем Божјим. Пут јесте трновит, али погледајмо живот Исуса Христа, апостола и свих оних људи и хришћана који су ишли истинским путем какав су вијенац задобили. Тежак је пут, али ко до краја издржи тај ће се спасти. Каже свети апостол Павле да јако битно да исповиједамо Христа и душом и тијелом и јавно, јер ко исповиједа тако Христа тај ће бити спасен. Јер човјек је саздан од душе и тијела, тако треба да га исповиједа на духовни начин, кроз свету тајну покајања, исповијести, причешћа, постом молитвом а тијелом на јавни начин да се стиди онога коме припада“, бесједио је о. Никола.

Он је вјерницима пожелио успјешан почетак Петровданског поста.