Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије служио је на празник Светих цара Константина и царице Јелене и Свете Јелене Дечанске, у петак 3. јуна 2016, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог цара Константина и царице Јелене у Херцеговачким Голешима у Прибоју.

Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархија милешевске и будимљанско-никшићке.

Преосвећени Епископ Јоаникије је, у архипастирској бесједи, казао да, сабирајући се на светим службама Божјим, ми се клањамо Богу живоме, Пресветој и живоносној Тројици, Оцу и Сину и Светом Духу, призивамо у помоћ Пресвету Дјеву Богородицу, заступницу цијелог човјечанства, призивамо Свете арханђеле, анђеле и Светитеље Божје, а међу њима и Свете цара Константина и царицу Јелену.
„Клањамо се Крсту часном, Крсту Христовом, на коме је Господ Исус Христос излио своју живоносну крв ради спасења рода људског, ради обновљења наше природе, ради обновљења нашег заједништва са Богом и са ближњима нашим. Али, Крст Христов није само знак Његовог страдања него и знак Његовог васкрсења, Његове побједе над смрћу, знак наше свете вјере православне.

Ево, видите икону ваше славе завјетне Светог цара Константина и Јелене, мајке и сина, видите како они држе Крст Христов заједно, јер Светом цару Константину јавио се крст у једној визији на небу, уочи битке са његовим противником Максенцијем и није имао изгледа да ће ту битку да добије, али, молио се овај цар који још није ни био крштен, Богу живоме, приносио своје молитве и јавио му се крст на небу, свијетли знак Крста Христовог засијао је са небеса, оснажио је његову душу, а на крсту је писало Овим побјеђуј“, подсјетио је владика Јоаникије.

Он је додао да је Света царица Јелена касније отишла у Свету земљу, обишавши света мјеста на којима је Господ Исус Христос извршио дјело спасења рода људског, мјесто Његовог рођења у Витлејему, мјесто Његовог распећа у Јерусалиму. Сва та мјеста она је посебно обиљежила и на њима подигла свете храмове.

„Приликом подизања храма, ископавања на Голготи, гдје је Христос пострадао, нађен је Његов живоносни Крст. Нашла га је Света царица Јелена, зато се они сликају увијек са Крстом. Ми Светог цара Константина прослависмо и као првог хришћанског цара који је дао слободу хришћанству и прекинуо тровјековно гоњење хришћана. Он је био хришћанин у срцу свом, иако још није био крштен, крстио се, тек, негдје пред крај живота, али толико је добра Цркви учинио, нарочито зато што је хришћанима дао слободу да могу да исповиједају своју вјеру и да нико због вјере неће бити гоњен.

То је у незнабожачкој римској империји било потребно само хришћанима, хришћани су били гоњении страдали су за крст Христов три вијека, али су и побиједили, хришћани, прости људи, прост народ, вјерујући људи. Сабирали су се у катакомбе, у пећине, на тајним сабрањима, били су гоњени, али су ширили љубав, не ону љубав по људским мјерилима, него божанску, Христову љубав. То је она љубав која може да препороди људско срце, да обнови заједништво међу људима. То је она свјетлост Христова коју је Он донио на овај свијет, то је онај огањ божански који прави, истински хришћани разгоријевају у своме срцу, божански огањ који очишћује наше гријехе, који просвјетљује наше душе и умове, који освјетљава наше земаљске путеве да можемо увијек да идемо правим путем Божјим и да не гријешимо“, казао је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор милешевски Г. Јоаникије.

Владика је у својој бесједи подсјетио на личност свештеномученика проте Душана Пријовића, који је служио у овим крајевима, „велики исповједник вјере православне, свједок Христов, Његовог Крста и вјере Његове, који је, у злом времену великих искушења и братске несреће, пострадао за Христа Господа“.