Литургију на Видовдан у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу служио је протојереј Дарко Пејић.
Послије причешћа вјерника у слову поуке о. Дарко је, честитајући овај благословени и славни дан за српски род, казао да је то данстрадања, али и дан васкрсења, дан који је поставио мјеру српскоме роду и одвојио добро од лошег.
"Као што, каже, пастир одваја овце и козе, тако је и овај дан одвојио у нашем народу оне који нису жалили да живот свој дају за правду, за истину, за Вјечно Царство, за свете претке и за потомство, од оних који су правду и светост потчинили и упрегли да служи њима. Ово је дан великог распећа и страдања спрског народа, дан у којем Црква у свим својим храмовима, свугдје гдје има и једног Светосавца, Православца служи парастосе. Сјећамо се не само косовских Мученика, који живот свој положише да би сачували име Христово у своме народу и да би га одбранили од зла агарјанског, него и свим онима који су следовали њиховом примјеру, који су кроз историју и вјекове до дана данашњег увијек бирали истину и правду, не жалећи крви и живота својег, да би сачували истину и правду Божију у својој породици, селу, граду роду и народу."
"Има, браћо и сестре, једна дилема коју има наш народ, поготову скептици и тадашњи и свакидашњи, они малодушни који говоре да је крај да нема више наде, да је све пропало. Они стално питају зашто да страда неко за некога, потомство за претке или обрнуто. Међутим, то могу да кажу само они који гледају себе и само себе, који издвоје један народ из цјелине и онда им се чини да је то неправедно и непоштено. Али, ми као Хришћани, ако то јесмо, треба да гледамо цијелу слику. Адам, прародитељ наш је згријешио и ми смо наслиједили гријех зато што смо од њега наслиједили тијело и Дух од Бога нам дат и тако се на сваку генерацију преноси дио гријеха, као што је Христос својом невино проливеном крвљу искупио Адама и свакога човјека, као што искупљује нас."
"Када отац зовне сина свога да му преда благо своје, да му преда славу, вјеру, дом кућу и имање и све што је стекао, постоје двије врсте синова.
Има онај који најприје узме благослов, то јест славски колач и прими вјеру и молитву, оно свето и непропадљиво, а има други син који од оца граби оно земаљско а оно парче колача баци негдје у ћошак гдје оно буђа и пропада, мислећи да ће земљом и земаљским стећи себи благо непролазно. А уствари, све док на онај колач пада буђ тако пада буђ на душу и потомство његово. Док се човјек не сјети и не очисти, и не врати икони мјесто које јој припада и упали кандило, и ужеже славску и свијећу вјере и не покаје се за гријехе своје, све до тада гријехе ће наслеђивати потомство. Није страшно ако ми страдамо због предака наших, а није много страшно ако наше потомство буде страдало због грехова наших. Ми кажемо данас, па добро, ми смо бољи, међутим, када би се само мало дубље замислили открили би истину."
"Колико још има нашег народа који није крштен, колико је оних који не славе славу, колико оних којима прође година дана да не отпости седам дана, исповиједе се, помоле и причесте. Колико је родитеља који не доводе дјецу у цркву, којима је жао да их пробуде. Колико нас ормзне на ближњег. И посебно важно, ако не најважније колико је младих неожењених и неудатих“, упозорио је о. Дарко питајући се ко нас је разријешио дужности да чинимо оно што су чинили наши преци, и зашта нас је дао Бог.
О. Дарко је подсјетио на оно што Бог прво заповиједио „Рађајте се и множите и напуните земљу и владајте њоме“.
"Ако изгубимо власт над земљом то није зато што нам је неко отео, него зато што није имао ко да је брани и чува, и зато што је онај коме је била дата није био достојан. И црква у којој стојимо је Светосавски камен, зидан и прије Светога Саве. Морамо да знамо и да се опоменемо да су се на тај камен наслањале руке и ноге Светога Симеона, Светога Саве,Светога Арсенија.. .
И ми данас стојимо на томе камену. Па ко нам онда даје право и како смијемо да се одрекнемо Светога Саве, Светога Лазара ако на њиховоме камену и на њиховој земљи стојимо и ако су једини пут којим можемо ићи њихове стопе,“ бејседио је отац Дарко.
Указујући на зло хомосексуализма које се шири од евопских народа, за које мислимо да су мање страдали у ратовима од нас и да су срећнији, и које жели да се зацари на земљи.
"А једино мјесто на планети које и дан-данас нема живота јесу градови Содома и Гомора, а и данас се тај гријех назива содомија. У мјесту гдје се тај гријех зацарио Бог више није могао трпјети тај гријех, смрад и то зло и уништио их је. И каже земља више није могла трпјети и провалила се и на мјесту та два града стоји мртво море, једино парче планете земље гдје нема никаквог живота, ни у траговима. Треба да своје ближње, град и народ чувамо од тога. Нека Бог молитвама цара Лазара и свих Светих помилује све нас и води путем добра и путем својим. Амин Боже“, закључио је о. Дарко Пејић.
