Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог мученика Јустина Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, у недјељу 14. јуна 2015, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златеш у Томашеву код Бијелог Поља.

Саслуживали су свештеници и свештеномонаси Епархије будимљанско-никшићке.
Вјерни народ, сабран у светом богослужењу, архипастирском проповиједи поучавао је Преосвећени Епископ. Он је бесједио о Светом мученику Јустину Философу и Преподобном Јустину Ћелијском, чији молитвени спомен наша Света Црква данас прославља.

Први се, по ријечима Владике Јоаникија, прославио мудрошћу и философијом по Богу и своју ријеч, своју вјеру и мудрост запечатио мученичком крвљу. Нови Јустин, нагласио је Његово Пресвештенство,је свјетило које обасјава цијелу васељену, заблистало у 20.в., који многи сматрајувијеком таме, отпадништва, безбожништва, атеизма, најстрашнијих злочина и гоњења Цркве.

"Преподобни Ава Јустин је, као наш Свети Сава, кренуо за Господом Христом од младих дана, привучен љубављу Божјом, привучен љепотом Онога Који је љепши од свих синова људских. Њему, Господу и Спаситељу Христу посветио је своје срце, своју душу, све своје таленте и зато га је Господ тако обдарио, његове таленте оснажио, ојачао, просвијетлио, његов ум озарио небеском свјетлошћу, улио у његово срце храброст, језику његовом дао силу ријечи, те је он у српском роду заблистао као ново свјетило, као следбеник и ученик Светог Саве, као нови Отац и учитељ Цркве Божје“.

"Колико је патио због народа који тоне у безбожништво, колико је плакао, опомињао, био гоњен и прогоњен, ислеђиван, шпијуниран. Цијело вријеме комунистичко, безбожно провео је као у паклу, али, он је и пакао претварао у рај својим сузама и светим молитвама; био истински подвижник као први Свети Оци, био човјек који је спајао двије врлине - хришћанску ученост, хришћанско образовање и просвећење и хришћанске врлине поста молитве, покајања“, казао је Владика будимљанско-никшићки.

Управо се у том хришћанском подвигу, додао је Преосвећени Епископ Јоаникије, многи „спотакну“, па се баве само учењем, мислећи да ће из књига научити све што је потребно, а изоставе пост,молитву и покајање или, пак, запоставе књигу и учење и држе се само поста и молитве.

"Потребно нам је да се просвећујемо ријечју Божјом, ријечју апостолском и пророчком, а то је богонадахнута ријеч, и ријечју Светих Отаца. То је отац Јустин тако убједљиво истицао, али, заправо, и ријеч молитве је једна те иста ријеч, дубље гледано. Те двије ријечи се састају у једно и зато је он примјер младима који уче школе, да свој разум просвећују, да стичу корисна знања и свако то знање принесу Господу на дар, да свако знање које се стиче буде на корист и души и ближњима“.

"Тако је отац Јустин, све што је сабирао у својој души од молитве и од учења, све је предавао својој Цркви, ништа за себе није задржавао, све је преточио у поуке, у књиге, а сам је својим животом био примјер, био свјетило, био путоказ, био огњени стуб кога је Господ запалио и освијетлио да иде пред нама да не залутамо, да не посрнемо. Иако није пострадао за Христа, као Свети Јустин Философ на кога се угледао цијелог свог живота, али је био мученик савјести; цијелог живота се распињао, подвизавао, патио, молио се и сараспињао Господу за Цркву Божју. Као што говори апостол Павле да својим страдањима и својим мукама допуњује страдања Христова, сједињује се са страдањима Христовим и од њих добија силу“.

"О таквом свјетилнику, новом просветитељу и учитељу Цркве данас говоримо, њега данас помињемо, њега прослављамо у Христу Исусу Господу нашем, јер он је Христа љубио и Христу служио, најљепшем од свих синова људских, Јединог Господа и Спаситеља и Утјешитеља у свима свјетовима, као што је он сам говорио“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

По одслуженој Литургији, сабрање у част и славу Преподобног Оца нашег Јустина Ћелијског настављено је уз трпезу братске љубави.