У недјељу 14. јуна 2015, Свету литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла у Бијелом Пољу је служио јереј Никола Скопљак.
Он је у слову поуке послије причешћа казао да ми људи, јурећи за земаљским стварима, често заборављамо своју Цркву, заборављамо на Бога и онда душа човјекова постаје празна.
"Тако, самим тим човјек окупиран разним земаљским стварима постаје једна празна машина, која постаје роб материји и свакој ствари земаљској. Наравно, душа човјекова се неће сложити и помирити са тим, неће пристати на овоземаљска заслађивања. Зато се често у човјеку пробуди неки чудан осјећај, који не зна одакле долази. А душа га по сасвјести "пецне“ да се он запита- Шта је ово самном, због чега је тако? Јер када се човјек окупира земаљским стварима, заборави на Бога, заборави на своју душу, а онда, када крене да умире тај исти човјек, гледајући док пропада све оно што је земаљско створио, пита се шта ће понијети пред Бога."
"Тешко је заиста, боље да кажемо немогуће, све људе окренути и привести их да чине добра дјела Богу и да чине добро ближњему својему, али може сваки појединац да чини добро Богу, да буде угодан Богу, а самим тим и да помаже ближњем својем. Увијек ће бити у овом свијету оних људи који ће покушавати прво себи, па онда да науде цркви и ближњему своме. У сваком житу има кукоља, тако и у народу. Увијек ће бити оне тамне стране. Али, данашње Јеванђеље нас све опомиње, прво Господ позива апостола Петра, Јакова, Јована да пођу за њим, каже: „"Хајдете за мном, да постанете ловци људима, да постанете Божији угодници“. Ти прости људи, ти рибари, какву су вјеру имали да су оставили своје послове, своја имања и кренули за живим Богом и тим примјером показали да не треба човјек да се брине овоземаљским стварима,... оне буду па прођу."
"Управо данашњом јеванђелском причом и ријечима „хајдете за мном“, Он позива све нас да пођемо на тај пут а позива нас управо да кроз пост, кроз молитву, кроз свету тајну покајања и исповијести, онда то све заокружимо са светом тајном причешћа, ставимо круну свему томе, и да постанемо и ми житељи Царства Небескога."
"Ево дана Петровског поста, који нас све опомиње и све нас зове да у душе своје кроз пост, кроз молитву направимо мјеста, да се у нас усели Божија љубав, Божија благодат. Да када се усели кроз велики труд, она ту почне да расте, да се његује, да произраста у још већу љубав и да се пењемо што више уз ту духовну љествицу ка Богу. И управо нас пост и молитва позивају да онај труд који смо стекли, који смо направили у души својој, да се усели љубав. Не смијемо да дозволимо да та љубав ишчезне из човјекове душе, јер као што се сјеме посије у земљу, ако не буде његовано неће дати род, тако и Божанска љубав и Божије давање човјеку, неће бити то давање ако то не буде на тај начин како наша Црква прописује тојест кроз пост, молитву, и свету тајну причешћа“, бесједио је о. Никола.
