У цркви Светих апостола Петра и Павла литургију у 3. недјељу по Духовима је служио протојереј Дарко Пејић.

Он је у слову поуке подсјетио на "Јеванђеље о чистоти ума“ и ријечи Господа Исуса Христа. "Рече Господ: свијећа је тијелу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тијело твоје свјетло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тијело твоје кварно бити. Ако је дакле видјело што је у теби тама, а камоли тама?“

"Око је, драга браћо и сестре орган перцепције који нам ствара слику свега онога што га окружује, који све то преноси у човјеков ум а потом и у срце.
То је орган који највише пута у току живота превари човјека. Ништа више и брже не превари човјека. Зато Исус говори: "Пази да те око не правари“.
Стога је потребно да дјецу доводимо у храм, да се одмалена научимо да гледамо слику Божију, икону Божију. А та икона Божија је човјек, и она је најсвјетлија и најчистија када је човјек у храму, када прима свете Дарове, причешће. Тада та икона Божанска у срцу и оку се избјељује и освјетљава“, бесједио је отац Дарко.

Он је подсјетио на исто Јеванђеље у којем Господ опомиње човјека да не брине шта ће јести и пити, јер све то незнабошци ишту.

"Зато вам кажем не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тијело своје, у што ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тијело од одијела? Погледајте на птице небеске како не сију, нити жању ни сабирају у житнице; па Отац вас небески храни их“. Потом Исус упућује пажњу на љиљане пољске, па каже кад је толико украсио цвијет који данас јесте сјутра није, колико ће онда човјека украсити. Али човјек треба да зна како и чиме да избијели и облагороди себе и душу своју и да прво иште Царства небескога и правде Божије.

Ово је и вријеме поста када човјек треба да улаже додатни напор да очисти срце и мисли своје, да се чувамо поготову од вријеђања Бога и ближњега свога, јер "каквим судом судите таквим ће вам се судити“. Када дубоко завиримо у себе и када год видимо како имамо неку ружну мисао о другом или ако га осуђујемо, запамтите да се зло и тама спустила у наш ум и наше срце. И то може да нам буде мјера какви смо људи. Када научимо да у свима другима видимо само добро и да се молимо и за оне који су скренули са правога пута, само онда знамо да смо на правоме путу“, бесједио је о. Дарко.