У суботу, 13. јуна 2015, у цркви посвећеној празнику Цвијети, у Стабнима у Пиви, служена је Света Литургија, а потом и парастос за око 140 мјештана неколико пивских села, који су невино страдали у Другом свјетском рату.
Литургију су служили: јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман Пивског манастира, јереј Мирослав Михаиловић, парох пивски и ђакон Јакша Окиљевић из Гацка.
По одслуженој Литургији свештенослужитељи су извршили парастос невино пострадалим мјештанима пивског краја, који су 13. јуна 1943. убијени на Кручици, Стабањским језерима и Јасену.
У молитвама пред Господом поменута су имена око 140 мученика - жена, дјеце, стараца и нејачи, житељаселаСтабана и Јасена, које су, на свиреп и звјерски начин, убили припадници "Принц Еуген“ дивизије и усташе-муслимани из гатачког среза и околине, по сличном сценарију у којем су, неколико дана раније, невино страдали и мјештани пивског села Дола.
Потомцима и родбини пивских братстава: Кандића, Туфегџића, Радојичића, Тијанића, Ђајића, Сукновића, Бајагића, Говедарица и Шумића, која су тих јунских дана 1943. страдала на Кручици, Стабањским језерима и Јасену, бесједом се обратио о. Јефтимије Шкулетић. Он је казао да се седамдесет и више година скривао злочин који је овдје почињен, а од прошле године на овом светом мјесту почела су молитвена сабрања и помен невино страдалим житељима Пиве.
То није била иницијатива ни моја, ни надлежног свештеника, него су нас на то покренуле ове жртве и родбина; тако се дешава кад је жртва истинита, а све што је истинито оно и заживи, рекао је јеромонах Јефтимије и додао:
"Сваки народ тежи да оваква света, мученичка мјеста уважава, поштује и обилази, јер су мученичка мјеста извор новог живота и надахнућа. Сваки народ има перспективу, али не ако живи било како, него ако будемо живјели примјером светих, примјером ових мученика, они ће нам помагати у свакодневном животу, кад наиђу кризе, болести, искушења. Око 1.330ненаоружаних људи је страдало у Пиви - дјеце, жена, стараца и то је, може се рећи, мали Јасеновац у Пиви. Нажалост, за то скоро нико или мало ко зна, али, хвала Богу, у Долима, још једном страдалном пивском мјесту, прави се манастир, подигнута је црква и ускоро ће то свето жртвено мјесто заживјети“, рекао је отац Јефтимије, поручујући да се спомен пивских мученика, на најљепши начин, чува управо у литургијском сабрању, окупљању у цркви на овај дан, у светом причешћу и помињању њихових имена пред Господом.
"Ова мјеста су и тужна и радосна, а то јенаше природно стање. Не можемо да кажемо да се у Пиви десио пакао, јер су душе њихове на небу и оне се моле за нас. Због тога је ово мјесто и тужно и радосно мјесто, као што су ови тренуци тужно-радосни. Зато, драга браћо и сестре, треба да се окупљамо на овим мученичким мјестима, првенствено на Литургији. Трудите се да, бар, недјељу дана пред овај празник постите, да се окупљате на овај дан у цркви, да се причестите и онда ће то бити свевремено и имати пуноћу“, поручио је јеромонах Јефтимије, игуман Пивског манастира.
У име потомака страдалих у пивским селима Стабнима и Јасену обратио се Веселин Кандић, члан Црквеног одбора.
"Данас су седамдесет двије године од стравичног покоља на планини Кручици, када су у три колибе убијене и запаљене деведесетдвије особе, од којих шездесетчетворо дјеце, а чак четрдесетпеторо млађе од десет година. Овом приликом страдало је двадесетседам жена и осамдесетогодишњи старац Турко Туфегџић“.
"Два дана раније, 11. јуна 1943. у Малом језеру је, на сличан начин, спаљено двадесетдеветоро мјештана, чак двадесторо дјеце, од којих је већина млађе од десет година. Убијено је осам жена и Митар Радојичић, тешки инвалид са битке на Јаворку. Неколико дана раније у селу Јасен десио се сличан злочин. Запаљено је и убијено двадесетпеторо мјештана – петнаесторо одраслих и десеторо дјеце“.
"Уништена је цијела породица Неђељка Кандића из Стабана, кога су са Павлом Радојичићем и Аћимом Ђајићем повели да би казненој јединици показали пут према Брљеву, а потом их убили у Милошевићима. Сјутрадан је убијена и спаљена његова жена Ружа и седморо њихове дјеце. Треба истаћи храброст и смјелост најстарије од њих, ћерке им Софије која је ускочила у колибу, видјевши како јој породица страда. Тако је трагично завршила ова деветочлана пивска породица“, казао је, износећи ове потресне податке о страдању пивског краја, Веселин Кандић.
Он је истакао да су осим људских жртава у Стабнима и Јасену све куће опљачкане, стока заплијењена, што је, по ријечима Кандића, очигледна намјера била потпуно истребљење православног рода.
"Те жртве су биле неоправдано заборављене.Постављена су нека обиљежја на мјесту страдања, али о томе стравичном покољу се ћутало и врло мало знало. Да ли је скривана права истина? За такав злочин нико није одговарао“.
"Благодаримо часним оцима и свима на узнесеној молитви. Надамо се у Свеблагог Господа да ћемо се, у вјекове вјекова, молити за душе наших мученика, а и молити се њима да нас помену пред престолом Бога живога“, рекао је Кандић.
