Милутину Мићовићу додијеља Почасна грамата Савеза писаца Русије
Недавно одржани Фестивал словенске поезије и културе на којем су учествовали пјесници и ствараоци из више словенских земаља: Србије, Пољске, Русије, Бјелорусије, Македоније, Словачке, Црне Горе био је посвећен 200 годишњици великог руског пјесника Михаила Љермонтова, чије књижевно дјело се све више потврђује као значајно у светској књижевности.
У оквиру овог фестивала организован је и округли сто на тему "Толстој у руској култури“, као и низ стручних разговора о превођењу, с посебним освртом на преводе унутар словенских култура. На завршној пјесничкој вечери Милутин Мићовић, предсједник Књижевног друштва "Његош“ добио је Почасну грамату Савеза писаца Русије за своје стваралаштво и унапрјеђење међународних културних веза. Грамату му је уручио пјесник и преводилац Сергеј Главјук, познат нашој културној јавности.
Мићовић је, потом, учествовао на традиционалном симпозијуму: "Словени у трећем миленијуму“, који се сваке године, у организацији Државне академије словенске културе (ГАСК) одржава у Москви. У првом дијелу симпозијума, говорило се о сложеном културно-идентитетском стању у Украјини, гдје се тренутно одвијају трагични догађаји по украјински народ. Ова деликатна расправа привукла је многе учеснике који су из свог угла, говорили о актуелној теми, чија природа проблема животно интересује све мање словенске народе. Књижевник Мићовић је учествовао и у овом дијелу симпозијума, износећи своје мишљење о трагичним комфликтима унутар малих словенских народа, који, најчешће, не могу да се домогну сопствене самосталности, нити могу да обезбиједе унутрашњу равнотежу по питањима везаним за поимање идентитета и своје будућности.
У другом дијелу симпозијума Мићовић је учествовао са радом чија је тема: "Вук Караџић и српски народни еп“. Говорећи о српком народном епу, који је Вук Караџић сабрао и свијету показао, предсједник Књижевног друштва "Његош“ Милутин Мићовић је казао да је сабрани српски еп био, уствари, "налазак изгубљеног времена“ и откриће сопственог лика и слободе, која је, потом, постала темељ реално-историјског ослобођења српског народа током 19. вијека.
