Мјештани Улотине прославили су, у суботу 30. јула 2022. године, своју небеску заштитницу и покровитељку Свету великомученицу Марину - Огњену Марију, којој је посвећена црква у овом мјесту.
Литургију су служили протојереј-ставрофор Боро Врховац, парох андријевички и свештеник Александар Лекић, старјешина цркве Свете Тројице у Будви, родом Улоћанин.
Словом пастирске поуке сабраним вјерницима обратио се о. Александар, честитајући празник и храмовну славу.
„Сила васкрсења, сила васкрслог Христа, Бога живог Који је дошао у свијет и постао човјек, Отац небески Који шаље Сина свог у свијет, Који се оваплотио од Духа Светог и Марије дјеве и постао човјек и не само да нам донесе у том смислу донесе нека материјална добра, него напротив да нас исцијели, јер управо је то ријеч спасење и значи да донесе побједу над највећим људским непријатељем, над смрћу, побједу над бесмислом, гријехом, над нечистим силама коеј нападају човјека.
Та сила васкрсења није само тада засијала, и ми је данас прослављамо, двије хиљаде година после тог догађаја васкрсења. Она живи и то је оно што је чудесно, никад неће умријети. То је сила која је апостоле, ученике Христове који су били обични људи направила неустрашиве проповједнике, који су цио свијет обишли, а по предању, дошли су и до ових наших крајева. Од неуких рибара постадоше учитељи васељене“, рекао је о. Александар, додајући да је та иста сила васкрсења просвијетлила и Свете седмочисленике, које Црква такође дана слави, Кирило, Методије, Климент, Наум, Сава, Ангелар и Горазд, они су донијели вјеру Словенима и описменили нас.
„То је сила васкрсења која је и све наше Светитеље дала у нашем роду, да споменемо само једног Светог Оца нашег Василија, Слава му и милост, која је од једног момчета сељака из Херцеговине направила Божјег угодника који и данас свијетли. Та сила васкрсења је укријепила и осоколила нашу Свету Марину о којој је знамо много, али знамо да је била дјевојчица од 15-ак година и која је живот свој дала за Христа. Није се одрекла вјере. Чудно је то нама данас да замислимо, а и ми смо данас, у овом вијеку, борили се за светиње и били на испиту да исповиједимо своју вјеру“, бесједио је о. Александар.
Додао је да је Света великомученица Марина дала свој живот за Христа, претрпила велико мучење.
„Ми не славимо дан када се родила, али славимо дан кад је мученички пострадала, јер то је њен прави духовни рођендан. Хиљаду и седамсто година после њене смрти ми је овдје спомињемо, а нико не спомиње тадашње великаше, цареве римске који су чинили сва та злодјела.
„Сила васкрсења је и у њеном тијелу које је остало, јер Господ је узео њен дух који се налази у руци Његовој; њене мошти свијетле до данас у манастиру који се данас налази у Албанији код Охридског језера, дио моштију који и данас чуда чини“, навео је свештеник Лекић, бесједећи о чудима Свете Марине.
„Безброј је таквих чуда Свете Марине до данашњих дана. Ми врло често заборављамо да смо „богаташи“, богаташи вјером.
Заборављамо, маштамо о другим стварима, о материјалним богатствима, свему и свачему само не о нашој величанственој. Треба да се освијестимо, да видимо како је чудесна наша вјера, да живимо нашом вјером и да се, не само крстимо, него да наставимо дјелом у нашем животу посвједочимо Господа као што Га је посвједочила Света великомученица Марина“, поучавао је о. Александар Лекић.
Заједничарење је настављено уз трпезу љубави и пригодан програм, које су припремили мјештани за све присутне.
