Прослављена Света великомученица Марина, слава цркве у селу Лопари

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Свете великомученице Марине – Огњене Марије, у суботу 30. јула 2022. године, Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овој светитељки у селу Лопари код Бијелог Поља.

Прослављена Света великомученица Марина, слава цркве у селу Лопари

Преосвећеном Епископу су саслуживали свештенослужитељи Епархије, уз молитвено учешће вјерног народа.

Своју архипастирску бесједу Владика је почео честитајући дивни празник и славу храма, копије Ловћенске капеле Светог Петра Цетињског, која нас подсјећа, како је казао, не само да треба да се обнови та капела чију форму и облик изображава и подсјећа, него, прије тога, треба да обновимо себе и своје душе, окупљајући се на саборима, на светој Литургији.

„Молећи се, прије свега, Богу да нам опрости наше грјехове и тиме да нађемо мир и спокој у својој души, да се тиме измиримо са Богом и са самима собом, са свим људима на овом свијету, са сваком творевином Божјом. Свето Јеванђеље нам је рекло како је дошао Христос код једног фарисеја Симона, а фарисеји су били тада уважени људи који су се бавили проучавањем Светог писма, писмозналци и чувари закона старозавјетног, који су пазили да ли то други извршавају. Кроз спољашњу форму су све то извршавали како треба да у танчине. Кад је Христос дошао да обједује код фарисеја Симона, као што каже Јеванђеље, пришла му је једна жена за коју се говорило да је била грешница и која је пала на кољена, плакала и омивала сузама ноге Исусове, цјеливала их и отирала косом својом и миром светим помазивала“, навео је Епископ Методије.

Бог као срцезналац, додао је Владика, зна мисли сваког човјека, па је тако видио и мисли Симона фарисеја. Он је помислио у свом срцу: Кад би овај човјек кога сам позвао и мислио за њега да је неки важан Божји човјек, пророк, да је он истински Божји човјек знао би да је жена која га се дотиче грешница.

„По фарисејским, односно обичајима и прописима Старог завјета није требао човјек да се дотакне ничега што је нечисто. Кад је Христос, пошто је прозрео Бог, јер је Христос и Бог, Богочовјек његове мисли, онда му је наглас рекао: Шта мислиш, Симоне, два су дужника дуговала неком повјериоцу, цару један мање, један више па им је обојици опростио, који ће га од њих љубити? Каже: Вјероватно онај којем је опростио више. Право си рекао. Ево сам ја у твоју кућу ушао, ниси ми дао да омијем руке и ноге водом, цјелива ми, каже, ниси дао а ова жена не престаје сузама ми омивати ноге. И каже: Не постоји човјек на овој земљи да није сагријешио, једино је Бог без гријеха“, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки, наводећи да колико год дуговали некоме, свакако, смо дужници.

„Поговото ако смо свјесни дуга који имамо према Богу, никада нећемо гледати на другога и осуђивати зато што више дугује. Ова жена је показала огромну љубав према Христу и зато што је огромну љубав имала према Њему све јој је Господ гријехе опростио по милости својој а не по заслугама оних који ишту опроштај грехова. Поука данашњег Јеванђеља јесте да ми без обзира колико год урадили у овом свијету нешто важно, добро и племенито никад не треба да мислимо да смо урадили нешто достојно милости Божје, јер смо дужни да урадимо оно што је добро“.

„Ако љубимо Христа свим срцем својим и сагледавамо сву своју грешност и Његово свемогућство онда ћемо Га истински љубити, али ћемо имати и смирење сагледавајући гријехе своје. Никад о себи нећемо високо мислити, издижући себе изнад других и тиме доводећи себе у стање да друге осуђујемо, јер кад осуђујемо друге људе то је јасан знак да не сагледавамо своје гријехе и не тражимо од Бога оно што је најважније, а то је опроштај сагрешења“, поручио је Владика.

Господ је показао кроз Јеванђеље и свој живот да је битније да човјек добије опроштај грјехова него исцјељење тјелесних болести.
„Христос је својим животом и дјеловањем јасно показао да не постоји и не мора гријех бити узрок сваке болести. Гледао је увијек да опрости гријехе и да тиме исцијели душу, а људи су у том времену добро знали да нико није могао опростити гријехе до сам Бог. Тиме што је исцјељивао и опраштао гријехе Он је показивао и своју божанску природу да би људи повјеровали у Њега, у оно што Он говори. Јавно је рекао да су опроштени гријеси жени која му је сузама омивала ноге, а фарисеји су помислили: Ко је овај што себе чини Богом, па да говори да опрашта гријехе, јер то може да уради сам Бог, тиме он хули на Бога, вријеђа Га и понижава“.

„Господ је, неком другом приликом, исцијељивао болесног, одузетог рекавши му да му се опраштају гријеси, а кад су ови похулили на Њега у мислима и рекли како он хули на Бога, Христос је питао: Шта је веће – да ли рећи: Опраштају ти се гријеси или Буди здрав, устани и ходи оном одузетом; јер су они доводили у директну везу гријех и болест. Христос је рекао, јер су ови кад кажеш Опраштају ти се гријесу то се не види, они су мислили да Христос њих тиме вара, али ако видљиво исцијели болести, они су, повезујући директно гријех са болешћу, увиђали кроз то да су њему и гријеси опроштени зато што га је исцијелио и тјелесно. И онда је зато Христос исцјељивао људе тјелесно да би кроз то повјеровали у Њега, да Он може опраштати гријехе као суштину и основни смисао и задатак који је имао овдје да исцијели гријехе наше пале природе и да нас тиме спасава, да тиме покаже своју божанску природу и помогне нам да повјерујемо у Њега, да Му се молимо и тражимо помоћ“, поручио је Његово Преосвештенство владике Методије.

Владика је указао да је Света великомученица Марина живот свој, љубећи Христа, положила, знајући да они који убијају тијело, не могу душу убити и да не требамо да их се бојимо, него се треба клањати Богу Који може исцијелити и душу и тијело и дати нам Царство небеско. 

 

Video kanal Eparhije

Srpska pravoslavna crkva

Radio Svetigora

Sveviđe