У седму недјељу по Духовима, а прву пред Илиндан, 31. јула 2022. године, Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је Свету Архијерејску Литургију, у храму Светог Јована Крститеља, у Клењу, у Бањанима.
Владици је саслуживало свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа.
Како братство Миљанићи, за које се сматра да су у 17. вијеку подигли цркву Светог Јована Крститеља у Клењу, славе Светог пророка Илију као приславу, освештан је и преломљен славски колач и освећено жито.
Преосвећени Епископ је сабранима честитао славу и приславу Миљанића, као и црквено-народни сабор, који се у овом мјесту традиционално одржава у недјељу пред Илиндан.
„Чули смо у светом Јеванђељу да су Христа слијепци пратили, чувши да Он исцјељује недуге, болести и немоћи људске и викали за Њим: Сине, Давидов, помилуј нас. Говорећи да је син Давидов исповједали су вјеру у то да је Он месија обећани који треба да дође народу изабраном. Он им се не окреће цијелим путем, којим је проходио, док није дошао у Капернаум, у кућу у којој је обитавао. И онда, ван погледа осталих, ушавши у кућу, вјероватно, апостола Петра, у којој је боравио, питао их је: Вјерујете ли да ја могу исцијелити ваше сљепило и ваше очи да прогледате?“
„Они кажу: Вјерујемо; не би за Њим толико времена и толики пут ишли да не вјерују да Он то може да уради. А Он их је питао да ли вјерују не зато што је од њихове вјере зависила Његова моћ исцјељења, него зато што је желио да, прије свега, људском роду исцијели душу, па кроз то да поправи остале тјелесне и спољашње недостатке и болести. Основно због чега је Христос дошао јесте да нас ослободи од гријеха, зато је да би избјегао славу људску и сујету, која храни лицемјерје и гордост, избјегао да то уради пред великим скупом народа, него их је исцијелио у кући“, казао је Владика Методије.
Кад их је исцијелио и кад су људи прогледали, додао је Његово Преосвештенство, запријетио им је да не разглашавају да им је Он ово урадио.
„Тиме је нама показао да сва добра дјела, која не могу бити ни приближно таква божанска, каква је Oн чинио, али та најмања људска дјела која можемо, понекад, да учинимо по благодати Божјој и милости, по доброти срца свог и самилости према другоме, не треба да „трубимо“ пред другима и да желимо да се разгласе наша добра дјела. Христос, када је чинио добра дјела, никада није допустио да они који су Га пратили и због којих је био међу њима популаран, јер то нико до тада чинио није, као што је народ исповједао да хроми проходају, слијепи прогледају, глуви да чују, нијеми проговоре, мртви оживе; Он је, сваки пут, побјегао од народа који је хтио да Га прогласи за краља израиљског, желећи да спољашње ослободи народ Израиљев од стега и од окупације римске империје у Израиљу и Плестини и да они буду сила земаљска и империја“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
Навео је да Христос није због тога дошао у овај свијет, па су се многи, који су ишли за Њим, разочарали и оставили Га. Он хтио да људе ослободи од оног најдубљег ропства у који је људски род, од Адама до данашњег дана и до Његовог доласка, пао и у којем је боравио, а то је ропство од гријеха, смрти и ђавола.
„Кад је исцијелио слијепе људе, који су били унесрећени и на социјалној маргини, јер у друштву и култури којој су припадали, они који су слијепи, хроми, нијеми, са великим тјелесним недостатком били су одбачени, принуђени да просе и могли су да преживе само просећи да им неко удијели милостињу. Кад су се вратили, опет, међу људе, нијесу могли да издрже и од среће су проповједали и свуда разглашавали да им је то урадио Исус и да је Он нови месија. А Исус, запријетивши им да то не говоре, хтио је да им покаже да не требају људи, који у Њега повјерују, да свједоче само ријечима помпезним на улицама и трговима о Њему, него највише, и на првом мјесту, да свједоче својим животом и својим дјелима о Њему, а не испразним ријечима“.
„То је порука данашњег дана, да сви који смо се овдје сабрали, љубећи Бога и љубећи једни друге, чинимо колико можемо да свима помогнемо, да то не разглашавамо и да животом свједочимо велику славу и име Спаситеља нашег Бога Тројичног у љубави, Оца и Сина и Светог Духа, Коме је Илија пророк био велики слуга и чудотворац, који није окусио смрт, вазнијевши се огњеним колима на небо, чекајући наредбу Господњу кад буде други долазак Христов да сиђе као Претеча да би окусио смрт, као што то није могла да избјегне ниједна људска душа у историји људског рода, и прође кроз врата смрти, а прије тога свједочећи о Христу и Његовом другом доласку“, поучавао је Епископ Методије.
Владика је овом приликом освештао нове иконе, које су постављене на иконостас, а приложили су их потомци оних који су даривали иконе за овај храм 1908. године.
Црквени одбор при овом храму, на чијем челу је Перо Миљанић, приредио је за све присутне трпезу љубави.
