Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, на празник Светог Сисоја Великог, у четвртак, 19. јула, Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог великомученика Георгија у Зминици код Жабљака.
Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије будимљанско-никшићке.
Литургијским сабрањем, у којем је учествовао народ Жабљака и они који су поријеклом везани за дурмиторски крај, почео је црквено-народни сабор, који на дан освећења храма организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквени одбор храма Светог Георгија у Зминици.
Сабранима се ријечима архипастирске бесједе обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, који је подсјетио да је ова црква освештана на празник Преподобног Сисоја Великог (2014.), а обичај је од давнина да се памти дан освећења храма и да се на тај дан народ сабира, сваке године.
Он је казао да су Свети Георгије и Преподобни Сисоје Велики по много чему слични, али и различити.
„Свети Георгије живио је у вријеме гоњења хришћанства, прославио се врлинама, вјером и мучеништвом, непоколебљивошћу вјере, љубави и жртвовањем свог живота за име Божје, за Цркву, за народ, па је добио неисказану и вјечну славу да нас заступа пред лицем Божјим. Преподобни Сисоје Велики је живио у мирним временима, када су, већ, престала гоњења. Упокојио се у V вијеку, био ученик славног Антонија Великог. Рекло би се да је свој живот провео мирно и јесте стекао мир у души својој, а, увјерени смо, да је и Свети Георгије имао мир као божански дар Духа Светог, зато га није могло ништа поколебати кад је ишао на мучеништво“, казао је Владика будимљанско-никшићки.
У чему се подударају Преподобни Сисоје, који је живот провео у молитви и тишини, труду молитвеном, подвижничком, аскетском и Свети Георгије, запитао се Његово Преосвештенство, додајући:
„Свети Георгије се прославио мучеништвом, непоколебљивошћу своје вјере, спремношћу на жртву, да живот принесе Богу. И принио га је, а Свети Сисоје, такође, је непрестано, свакодневно, приносио свој живот на жртву Богу. То видимо из једног детаља. Говори се да је његово лице свијетлило, а да је нарочито засијало када је своју душу испустио, када је учинио последњи напор да прослави име Божје у најтежем моменту, да своју душу и дух, и ум, и срце, све принесе Богу живоме. То је био знак да је Господ примио његову жртву“, бесједио је Епископ Јоаникије.
Владика је поручио да обнова старих и градња нових храмова у дурмиторском крају представља диван знак.
„Толико је светиња у дурмиторском крају, већина су биле запуштене, затворене, у паучини и у влаги. Помалушале су биле цркве по Дробњаку, позелењеле од влаге и наше небриге, дуго времена. Хвала Богу, обновише се и нове су се почеле градити. То је диван знак и даће Бог да кренемо добрим путем, да се сјетимо наших предака. Културни народи, европски народи држе до своје традиције и тамо никоме не можете говорити да забораве своју историју, ни своје обичаје, а они нама то говоре. Није чудо што нам они то говоре, него што нам то и наши људи говоре. То су јади и то су муке. Не само што нам то говоре, него нас и тјерају да заборавимо своју историју и своју славу. Нека молитве Светог Георгија побједоносца и Преподобног Оца нашег Сисоја Великог буду са свима вама, да Бог излије своју милост на овај народ и на овај храм, на све који су ову светињу градили и који се овдје окупљају“, бесједио је Преосвештени Епископ Јоаникије.
Уприличена је, потом, трпеза љубави. Домаћин црквено-народног сабора и трпезе љубави био је проф. др Бошко Бојовић са супругом Јеленом, којима је Владика Јоаникије захвалио на труду и љубави.
