Нови број часописа Удружења књижевника Црне Горе "Стварање“ представљен је, у уторак 4. јула 2017, у сали Друштва црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ у Никшићу.

Промоцији, коју су организовали УКЦГ и Црквена општина Никшић, присуствовала је бројна публика, којој се најприје обратио др Васиљ Јововић, осврнувши се на први број обновљеног часописа "Стварање“ (септембар 2016), посвећен хиљадугодишњици Светог Јована Владимира, 70 година Удружења књижевника Црне Горе и часописа "Стварање“.

Јововић је подјестио да је Свети Јован Владимир први српски владар коме је установљен светачки култ, а његово житије, сачувано у изводу у "Барском родослову“, је прво српско житије.

"Овај Светитељ и владар је оставио дубок траг у народном сјећању. Владимиров култ раширен је међу Србима, Грцима, Арбанасима, поштован је на Синају, Светој Гори, у Рилском манастиру, манастиру Бијела, Црна Река на Косову, манастиру Свети Јован Бигорски и др. Он је светац и православних и католика и био је за њих оно што је од 13. вијека био Свети Сава. Свети Јован Владимир је ушао у ред српских православних светитеља, први пут, тек 1861, у Србљак га је унио српски Митрополит Михаило“, казао је Васиљ Јововић.

Наводећи ауторе и наслове текстове, који су заступљени у четири тематска дјела часописа Стварање – Читанка, Јововић је закључио да значај Јована Владимира лежи у томе што је он први владар поштован као светац у некој српској кнежевини, уз чије се име везује мотив светости, односно хришћанских врлина које красе владара. Овај број часописа Стварање, сматра др Васиљ Јововић, обавио је културну и вјерску мисију у хиљадугодишњици јубијела Светог Јована Владимира.

Мр Радоје Фемић је мишљења да је часопис Стварање утемељен на елиотовској концепцији традиције која подразумјева да литерарни преци природно утичу на своје литерарне потомке. У том процесу повратни карактер даје се на тај начин што новоафирмисани гласови у литератури дјелују као рефлекс или одраз доцнијег литерарног искуства и доносе повратну информацију о књижевној, културној, духовној „крвној слици“ овдашње Црне Горе.

"Ишчитавајући врло разнородне текстове примјетио сам да се они крећу у равни коју омеђавају три основна, више етичка и духовна, него уско књижевна момента, а то су, у првом реду, Светосавска етика, затим Видовданска етика и принциповска етика, која подразумјева превратничку, али стваралачку тенденцију српске културе, која се овдје освједочава у пјесничким, прозним и књижевно-критичким текстовима, који су много више од одзива на неке спољашње друштвене, историјске сензације које представљају окидач за стварање“, запазио је Фемић.

Наша савремена књижевна и уопште културна сцена обогаћена је новим бројем часописа Стварање, који је зналачки приредила редакција на челу са главним и одговорним уредником Милицом Бакрач, констатовао је др Будимир Алексић.

"Импресиониран сам начином на који је она приредила и уредила ове текстове, сврставајући их у неколико цјелина. Најприје су есеји посвећени сто седамдесетогодишњици обиљежавања Горског вијенца, изванредни текстови овдашњих филозофа, затим текстови, сврстани у групе - Поезија и Проза у којима су заступљени ствараоци који живе у Црној Гори, Републици Српској, Србији, Канади, широм Европе и свијета. Уз више прозних текстова, књижевне критике имамо и изванредан лингвистички текст о језику из пера нашег водећег лингвисте проф. др Јелице Стојановић, који говори о томе како су Црногорци именовали свој језик на простору данашње Црне Горе, а којим она доказује да српски народ са овог простора свој матерњи језик није могао именовати никаквим другим именом до његовом етничком атрибуцијом“, рекао је Алексић.

Упркос невољама кроз које је Стварање пролазило и кроз које пролази и данас, јер ни на једном конкурсу овај часопис од Министарства културе никада није добио никакву финансијску помоћ, писци - сарадници су се обрадовали и честитали обнављање Стварања.

"Орадостили су се многи од њих, јер су након паузе од четири године опет наши сарадници. Познавајући културну ситуацију у Црној Гори, шаљући нам своје одабране текстове, знали су да ступају у одбрану српског језика, ћирилице, савремене књижевности, критике и лингвистике, на једном завидном академском нивоу“.

"Странице овог броја Стварања свесрдно смо отворили словесницима поезије, прозе, драме, есеја, критике. Почетак је посвећен Његошу, јер је Његош најбољи свједок уз Светога Саву да „у почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше од Бога“. Еминентни његошолози, доктори и магистри у својим областима: Часлав Копривица, Богољуб Шијаковић, Никола Маројевић и Вишња Косовић, написали су огледе значајне за Његошево дјело, па их самим тим објављујемо у поглављу: 170 година Горског вијенца“, казала је уредница "Стварања" пјесникиња Милица Бакрач.

Поглавља Поезија и Проза садрже изборе најзначајнијих савремених писаца са читавог српског говорног подручја данас. Највећи дар часопису, по ријечима главног и одговорног уредника, доносе млади писци, прозаисти, а поглавља Критика данас и Нове књиге садрже текстове, који су, сматра она, од изузетне књижевно-теоријске вриједности. Поглавље значајно, не само за наше Стварање, већ за данашње и за сва будућа времена, (не само у Црној Гори), јесте Лингвистичко перо, а на крају Стварања је Незаборав – сјећање на преминулог пјесника Момира Војводића.

Ново "Стварање" ликовно је обогаћено илустрацијама академског сликара Предрага Драговића: "Ликовно читање Горског вијенца".