Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Полагања ризе Пресвете Богородице, у суботу 15. јула 2017, Свету Архјерејску Литургију у цркви посвећеној данашњем празнику, која се обнавља у селу Кошутићи код Андријевице.
Владици је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво манастира Ђурђеви Ступови уз молитвено учешће бројног вјерног народа.
Празничном бесједом сабранима се обратио Преосвећени Епископ Јоаникије, честитајући диван и чудесан празник Полагања ризе Пресвете Богородице. Гледајући људским очима ништа велико нема у томе што је риза једне Свете дјевојке, мајке Христове, негдје у 5. вијеку, донесена у Цариград, јер ми, казао је Владика, не обожавамо дрво, камен, воду и одјећу. Ово, ипак, јесте празник Пресвете Богородице и светиња коју је носила Пресвета Богородица осветила је њено тијело, њену душу и њене ризе.
„Као што је записано у светом Јеванђељу када је Господ Исус Христос био на гори Таворској са својим ученицима на молитви цијелу ноћ, па је, у једном моменту, заблистало Његово лице неисказаном свјетлошћу Божанском и та свјетлост је избијала из Његовог лица, из Његових риза којима је био одјевен. Тако је и риза Пресвете Богородице заслужила поштовање. Дуго времена се чувала у Палестини, нека побожна жена чувала је ову ризу у 4. вијеку и од ње су се догађала многа чудеса. Када су људи приступали добијали су исцјељење од болести и душевних немоћи, добијали вјеру и снагу духа од ове светиње“, рекао је Владика Јоаникије, подсјетивши да је риза Пресвете Богородице касније пренесена у Константинопољ, Цариград, и тај пренос и полагање је, заправо, овај празник.
Он је додао да се некада у Хиландару чувао појас Пресвете Богородице који је, касније пренесен у Ватопед на Светој Гори Атонској. То се, такође, поштује као једна од највећих светиња и има посебан празник појаса Пресвете Богородице.
„Све што је везано за Пресвету Богородицу је свето и величанствено зато што је она Мајка Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. Свако поштовање које указујемо Њој преноси се на Христа Господа и свако молитвено поштовање које указујемо Христу Господу на посредан начин се преноси и на Његову Пресвету Мајку Дјеву Богородицу“, казао је Његово Преосвештенство.
Владика се осврнуо на жељу и труд вјерног народа села Кошутићи и других да обнове ову древну светињу и позвао их на братску слогу, љубав и заједништво у овом богоугодном дјелу.
„Ова ваша воља да подигнете светињу то је ваша намјера да Богу угодите, да један завјет велики испуните. Настанили сте се овдје поред светиње, хвала Богу, поред Намастира и треба да ову светињу поштујете, да је волите, љубите, да је обновите, да се у њу сабирате, да се овдје братском љубављу сједињујете и да милост Божју призивате, да риза, покров Пресвете Богородице, која је саздана од истине Божје, правде Божје, љубави Божје, милости Божје, то је, заправо, риза Пресвете Богородице коју ми поштујемо, а поштујемо и ону Њену ризу материјалну, коју је она носила и која је освећена Њеним молитвама и Њеном светињом Христом Господом“.
„Трудите се да ову светињу са љубављу обнављате. Сваки камен који узидате са љубављу и са слогом биће благословен и постојан, не дај Боже да зидате са неслогом. То је залог да се црква опет руши, не само црква, него да се руше домови, да се затире село, породице и потомство. Да нађемо начина, браћо и сестре, да будемо људи, да се разумијемо и имамо снаге да заједнички радимо, да љубимо једни друге у славу Божју да би нас Господ љубио, да би нама Господ био милостив, да би нам Господ опростио и да би нас све заједно помиловао“, поучавао је Преосвећени Епископ Јоаникије.
Он се у својој бесједи, с љубављу и поштовањем, сјетио честитог старца поч. Спасоја Ђерковића, који је са најближим сродницима поклонио Цркви земљу на којој се налазе остаци древног храма, са жељом да се на том мјесту опет направи црква.
„Диван лик и када подигнемо ову цркву овдје треба његову слику да ставимо са оним његовим дивним осмјехом, његовим дивним карактером који треба запамтити. Ријетки су такви карактери и то треба да обавезује његово потомство. Сви бисмо ми имали на кога да се угледамо ако хоћемо, увијек ћемо наћи добре примјере“.
„Ево дивног знака да је ово село од Бога одабрано и призвано да иде Божјим путем. Стара светиња, Бог зна из ког времена. Вјероватно да је нијесу наши преци подизали, Словени, него неки народ који је овдје живио прије Словена. Врло је стара, то показује да вјера православна припада свим народима и да су сви православни народи браћа у Христу“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
