Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у другу недјељу по Духовима, на празник Свештеномученика Методија и Преподобног Наума Охридског, 3. јула 2016, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво Манастира уз молитвено учешће вјерног народа Берана.

Ријечима архипастирске бесједе обратио се Владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, говорећи о прочитаном светом Јеванђељу како је Господ Исус Христос позвао своје апостоле да пођу за Њим и слушају Његову науку. Иако заокупљени земаљским пословима и бригама, као што су Петар и Андреј били заузети ловљењем рибе и око мрежа, а други неким својим пословима, сви ти људи су имали снаге да оставе своје земаљске послове и одмах крену за Христом.

Гледано из људске перспективе, апостолима Христовим је било лако да иду за Христом јер су чули ријеч Његову, која је била посебна и истинита, какву нијесу могли чути од књижевника, фарисеја, учених глава тог времена, лако им је било да крену за Христом видјевши Његова чудеса, да даје вид слијепима, да подиже хроме, да лијечи болесне и васкрсава мртве.

Ипак, додао је Владика Јоаникије, ни они који су гледали чудеса Христова нијесу тако лако могли да повјерују да је Он Син Божји, оваплоћени Бог, Богочовјек, Онај Који ће побиједити смрт и дати нови живот.

„Данас када, можемо рећи да је вјера охладила, да су срца људска охладила, да су срца и мисли људске закоровиле гледамо, такође, како људи иду у Цркву, иду за Христом али чујемо, врло често, да нема више чуда, нити има више такве ријечи као што је Христос говорио, нити таквих проповједника вјере као што је био Господ Исус Христос док је ходао овдје по земљи.

Али, као што је Господ био присутан тада међу својим ученицима Он је тако и данас присутан међу својим свештенослужитељима и међу својим вјерницима у својој светој Цркви, само што то многи не могу да препознају, као што нијесу могли ни апостоли задуго времена, до васкрсења Христовог, нијесу стекли ту пуноћу вјере у Његово божанство, тек послије васкрсења“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је поручио да треба да препознамо како је Господ и даље присутан кроз Његову Цркву и како и даље чини чудеса. Највеће чудо, нагласио је Преосвећени Епископ Јоаникије, јесте када невјерујући човјек постане вјерујући.

„То је право васкрсење, то је значајније него да неко васкрсне из мртвих, јер тај који васкрсне из мртвих, а било је тога и у Старом завјету, опет умре, али онај ко повјерује у Христа он се причешћује Његовом бесмртношћу и са Христом постаје и сам бесмртан. Онај ко има праву, истиниту вјеру он задобија живот вјечни, као што каже Господ. То је, дакле, највеће чудо и сва чуда која је Господ чинио, чинио је да би људи повјеровали, да би добили праву, истиниту вјеру. Права, истинита вјера у срцу човјековом је највеће чудо овдје на земљи. То је свједочанство присуства живог Бога у срцу човјековом и у Цркви Његовој, нарочито на светим богослужењима. Зато, увијек позивамо народ Божји да дође на службу Божју. То је свештеничка служба од постања свијета и вијека до дана данашњег да се народ сабира на сабор Божији, око имена Божјег, послије оваплоћења Христовог око самог Господа и Бога и Спаса нашег Исуса Христа Који је и Учитељ и Исцјељитељ и Давалац живота, Који нас освећује, просвећује и руководи кроз Цркву своју, која је тијело Његово у све дане живота нашег и у вјекове вјекова“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.