Празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан, свечано и молитвено је прослављен 12. јула 2015. у Бијелом Пољу.
Свету Архијерејску Литургију у Саборној цркви Светих Петра и Павла, поводом храмовне славе ове древне светиње, служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије са бројним свештенством и свештеномонаштвом Епархије и уз молитвено учешће вјерног народа.
Прије свете службе владика Јоаникије је у чин чтеца произвео богослова Богословије Светог Петра Цетињског на Цетињу, Алексеја Пејића, иначе, сина старјешине овога светога храма протојереја Дарка Пејића.
У својој литургијској проповиједи Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије је истакао да је "наша света вјера она вјера коју су проповиједали свети апостоли, слуге Господње, и очевици дјела Христових. Веома је то важно, драга браћо и сестре, да знамо да је наша вјера посвједочена. Није измишљена, није бајка, није плод маште него је сам Господ Исус Христос, Син Божији сишао са неба, зачет Духом Светим у утроби Пресвете Дјеве Богородице, оваплотио се и постао човјек. Он који је носио саму истину у души својој, Он који је сама истина. Он нам је проповиједао Свето Јеванђеље, а његову проповијед су најприје усвојили Свети апостоли, његови ученици, њих дванаесторица на чијем челу се увијек помињу Свети Петар и Павле.“
"Премда је Павле касније постао апостол, због значаја његовог свједочења и његове проповиједи убројан је не само у дванаесторицу апостола него се помиње одмах послије Петра. Зато што је и он свједок васкрслога Христа Господа и његових дјела и чудеса. Када гледамо на ликове Светих апостола Петра и Павла, шта видимо? Видимо да су то људи снажне, дубоке, искрене и непатворене вјере. Вјере чистога доживљаја, чистога убјеђења али истовремено видимо да су то били људи дубоког и сложеног карактера. Не тако једноставни, људи који су имали и својих мана, недостатака и слабости. Али се њихов карактер пројавио најприје у томе што су увијек ишли напријед да превазилазе и своје мане, да се покају за своје гријехе и да увијек и свагда иду за Господом.“
"Од оног момента од када је повјеровао,Свети апостол Петар није одступио, осим по људској слабости у једном моменту, али се одмах покајао и плакао горко, како каже Свети Јеванђелист Марко, његов ученик. А Свети апостол Павле, такође, од када је срео Господа Христа који га је благим ријечима опоменуо "Павле,Павле зашто ме гониш“, јер је тај Савле био гонитељ Христов и то је био гонитељ из убјеђења, био је убијеђени фарисеј, што занчи да је припадао најстрожој струји јудејске религиије. Али када га је Господ Исус Христос опоменуо благим ријечима, и када га је обасјала свјетлост Божија, и просвијетлила његов ум и његово срце, тада се заправо излила благодат Божија на њега, он је не само дошао к себи него од тога момента постао незаустављиви непобједиви проповједник Јеванђеља Христовог. Он је војник и апостол Христов, онај који је био спреман у сваком моменту да и живот свој положи за проповијед, праву истиниту вјеру за име Божије. Он пред којим је стајала каријера једног угледног Јеврејина тог времена, можда једног од најобразованијих, а свакако једног од најталентованијих. Он је то све када је срео Господа Христа одбацио и рекао све су то трице и кучине и то ми не значи ништа. Мени је само циљ да Христа задобијем. Он који се сараспињао са Христом Господом, и добијао силу његовог васкрсења, он је постао не само свједок његов него и апостол свих народа.“
"И ето, драга браћо и сестре, ми данас прослављајући СветеАпостоле заправо прослављамо Христа Господа, његов долазак у овај свијет, његово распеће и његово тридневно и преславно и живоносно васкрсење и цијело његово дјело спасоносно, а прослављајући Христа ми се приближавамо њему који је извор љубави, живота, истине, милости. Па тако и срца наша се надахњују, очишћују просвјетљују, и напајају са тога чистога и беспрекорног извора и то нам је циљ када сазивамо народ Божији да се молимо заједно, да заједно прослављамо име Божије,да се заједно сви напојимо са тога извора Божанске љубави и божанскога живота. А свима нам је тај извор доступан, само зависи од нас да ли ћемо доћи да са тога чистога и живоноснога извора пијемо. И ево увијек позивамо народ и сада позивамо и убудуће ћемо позивати а и ова сама светиња позива и опомиње да што чешће долазимо у дом Божији, да се сабирамо, да се причешћујемо Христовим Тајнама, да се хранимо небеским хљебом, да живимо новим животом,да се испунимо љубављу и милошћу Божијом,да би међу нама било што више слоге, среће, љубави међу свима нама. Ево дивнога дана светога у који заиста треба да се саберемо сви да се Божанске љубави и братске љубави напојимо,да загрлимо једни друге“, бесједио је владика Јоаникије.
Домаћини славе су били браћа Горан и Урош Вукићевић.Домаћини славе за идућу годину су браћа Величковић из Расова код Бијелог Поља.
У поподневним сатима организована је свечана Литија, уз учешће свештенства и монаштва Будимљанско-никшићке и Милешевске епархије, хорова тих епархија "Свети Никола“ и "Свети краљ Владислав“ и вјерног народа. Улицама Бијелог Поља ношене су и мошти Свештеномученика Харалампија, које се чувају у овој Мирослављевој задужбини, као и јастук Свете Петке.
У току Литије, вјерном народу се пастирским словом обратио владика Јоаникије.
"Срећан и благословен празник Светих првоврховних апостола Петра и Павла, срећна слава овоме светоме храму, вјерном народу који се овјде окупља и Бијелом Пољу, граду који је настао око цркве Светих Апостола Петра и Павла, славне Мирослављеве задужбине. Ево драга браћо и сестре свршисмо овај свечани и свештени ход кроз град Бијело Поље. У име Божије сабрасмо се и у славу овога празника пронесосмо његову радост кроз град Бијело Поље, од цркве Светих Апостола Петра и Павла до цркве Св. Николаја Мирликијског Чудотворца, а са нама милошћу и благодаћу Божијом идоше и свети Анђели Божији и Свети Петар и Павле нас благосиљаше и сви Свети. Јер када год идемо на овакав ход у славу Божију и славу празника онда је са нама и цијело Небо и Анђели и Арханђели и Светитељи, који нас благосиљају и изливају милост Божију на нас и на овај град и на све људе добре воље. Господ Исус Христос рече својим апостолима, а понајприје помињемо Светог Петра и Павла, идите по свијету и проповиједајте Јеванђеље свим народима крштавајући их у име Оца и Сина и Светога Дуга. Није рекао Господ идите једном народу, или идите само у једну државу, него идите свим народима и проповиједајте благу вијест о спасењу свакога човјека, сваке душе и цијеле творевине. То показује да наша вјера није ограничена на један народ, него је она васељенска, свеопшта, универзалана, обухвата сву васељену, свако људско срце које се отвори према Господу да прими благодат Божију, истину, правду, свјетлост и живот вјечни. А свети Апостоли који су ову заповијест Господњу извршавали, они су изишли у свијет и проповиједали Јеванђеље и ми смо данас симболички изобразили тај њихов ход, ту њихову проповијед, коју су они пронијели кроз цијели свијет. А Господ који је од неуких рибара, од простих људи Апостоле своје и проповиједнике истине Божије и сасуде Благодати Пресветога Духа Он их је оспособио и опуномоћио истином и својом силном десницом прилијепио их па се нијесу плашили ни противника Христових, ни противника Цркве. И не само њих него тако је Господ својом моћном десницом кријепио све оне који су ишли путем Божијим, који су били привучени силом Крста Христовога и повјеровали у његову смрт и његово Васкрсење и његову побједу над срмћу.
Господ их је кријепио па су одољевали увијек свакој несрећи, свакој препреци, и нијесу се плашили да исповиједају своју вјеру и да је свједоче пред свима, у свим временима. Тој вјери су нас научили Свети Апостоли Петар и Павле и осталих 12 Апостола, и ми ту вјеру свједочимо и она се дотиче наших срдаца. И кога год осјени Благодат Светога Дуга и осјени га свјетлост, истина и правда Божија он више не припада само себи, него припада Богу и он постаје слуга Христов. Заправо, он постаје носилац свјетлости, истине, правде и љубави Божије. Ево овај празник је такав празник, празник свјетлости Божије свјетлости милости љубави који се излива на нас. Данас смо савршили свету службу Божију, причестили се Светим Тајнама Христовим, нахранили се небеским хљебом, напунили се љубави Божије и Божанскога живота и радости. И у тој радости ми вечерас овдје сабирамо браћу и сестре са свих страна. Нарочито нам је драго што је дошло свештенство и монаштво из епархије милешевске. Заједно смо се Богу молили а по обичају дошли су из Никшића, Берана, Мојковца и других мјеста и дошли су нам драга браћа Удружење Кнез Мирослав и многи други драги гости а кад су овакви празници онда смо сви домаћи. Сви се сабирамо око ове Мирослављеве светиње која је заблистала у свом некадашњем сјају али не баш у потпуности. Обновљен је овај звоник али треба да се обнове двије црквице уз централну, звани параклиси и надамо се да ће доћи и то вријеме да се ова светиња славна и величанствена обнови у цјелини и да заблиста у првобитној љепоти а то зависи само од нас. Милост Божија то хоће, а ако се ми будемо потрудили то ће се стварно и догодити, јер милост Божија и Божија воља никад не дјелују насилно него Бог налази људе мудре и паметне, добре, честите и вриједне и даје им слогу те се обједињују око светиње као што је овдје био случај око овога храма, а исто тако око храма Светог Николе, као и градње других храма који заблисташе око Бијелог Поља. А то су само знаци Божије Благодати и Божије милости. Јесте то и наш труд али понајвише Божија милост која нас је сабрала, објединила, уразумила и упутила да творим таква дјела о којима ће нас и наше потомство помињати.
Хвала Црквеној Општини Бијело Поље и свештенству који се труде око светиња и чији се плодови рада виде“, бесједио је Владика. Па нека се умножи она ријеч Божија упућена свима Хришћанима: "Тако да се свијетли свјетлост ваша пред људима, да виде ваша добра дјела ида прославе оца нашега који је на Небесима. И још једна која је прилична да се каже на овај свети празник:"Ако виде људи да има љубави Божије међу вама онда ће сви познати да сте Моји ученици,“ каже Господ. Нека то тако и буде, драга браћо и сестре, да се препознајемо према добрим дјелима, по милосрђу и љубави, а не по мржњи, злу и подјелама а и то често бива међу нама. Нека тога не буде, а све то зависи само од нашег усмјерења, од наше воље. Ако хоћемо добро Бог ће нам и дати добро. Нека добра буде што више међу нама, у љубави и слоге. Амин Боже дај“,бесједио је Владика.
У вечерњим сатима у етно селу Вуковић код Томашева уприличена је промоција монографије манастира Никољац, на којој су поред аутора Светлане Пејић говорили Преосвећени владика Јоаникије и професор Јово Медојевић.
