На празник Светог Великомученика Прокопија навршило се 47 година свештеничке службе Митрополита Амфилохија.
Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије обавио је у уторак 21. јула, на празник Светог великомученика Прокопија, Велико освећење обновљеног храма посвећеног овом Светитељу у Милошевићима код Плужина а потом у њему служио Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће сабраних вјерника.
Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије обиљежио је данас четрдесет седму годишњицу од када је рукоположен у чин свештеника у Кефалонији.
Поводом празника, Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије пререзао је славски колач у славу и част Светог Великомученика Прокопија, Светитеља коме је овај храм посвећен.
"Кад дођете Њему, Камену живом, ви се, као камење живо, уграђујте у духовну кућу, у свештентство Свето“, цитирао је Високопреосвећени Митрополит Г. Амфилохије, у својој бесједи којом се обратио вјерницима, ријечи Светог апостола Петра.
"Без камена, без темеља, ништа не може бити саграђено. Да би се овај храм овако обновио морао је да има добар камен темељац. Тако је и сваким домом, морамо га градити на добром, јаком темељу. Оно што важи за храм и дом, исто важи и за Божански дом и грађевину, васиону бесконачну, за све видљиве и невидљиве свјетове који круже у нама и око нас. Нема бића, од највећег до најмањег, у које тај живи Камен, како пише апостол Петар, није уграђен као сила, као словесност и мудрост , без које би све нестало и срушило се. Тај Живи Камен је Христос Бог, вјечни Логос, Који је за себе рекао: Ја сам Хљеб Живота Који силази с неба и који једе од овога Хљеба вјечно ће жив бити. Силом тог Хљеба Живота и живог Камена Станца, на коме све почива, настао је и овај Свети храм посвећен Богу и Светом великомученику Прокопију, а храм је символ Тијела Христовог, Црке Божје, живог камења“, бесједио је Митрополит Црногорско-приморски.
Митрополит Г. Амфилохије је нагласио да је безумно што данас неки мисле да без часног Крста и крштења могу бити прави људи, и додао да су прави људи само они који у себе приме Квасац Вјечног живота и који вјерују да је човјек вјечно и бесмртно биће.
Обраћајући се посебно дјеци сабраној на Светом Богослужњу, Митрополит Амфилохије је подсјетио да се у школама учи да је човјек постао од мајмуна.
"Од мајмуна сте постали, будите људи! Од мајмуна се не може постати човјек. Сваком свом створењу, па тако и мајмуну, Бог је дао по његовој мјери и свако биће има свој смисао овдје на земљи. Али човјеку је Бог дао више од онога што је дао свим осталим створењима, створивши га по слици и прилици Својој и призвавши га, не само да чува своју природу, него да расте, да узраста, да иде и до смрти, и у смрти, и после смрти ка Лику Другог Лица Пресвете Тројице, вјечном Логосу кроз Кога је све постало, Који је дошао међу нас и, поставши један од нас, показао нам праву мјеру наше човјечности. За нас Хришћане који смо просвећени вјечним просвећењем, та мјера нема краја, она је безмјерна. Нема краја људском усавршавању, па се зато се и граде храмови, да би се у њима учили тој мудрости и том знању. Човјек је као и остало живинче ако га та свјетлост, Божанска, непролазна не освијетли, као што је освијетлила ваше претке да овдје саграде цркву посвећену Светом Великомученику Прокопију, који је био један од витезова Цркве Христове, просвећен Божјом свјетлошћу“, рекао је Митроплит Амфилохије.
Подсјећајући на житије Светог Прокопија и његово страдање, Митрополит Амфилохије га је упоредио са страдањем Хришћана данас у Сирији, Ираку, Ирану гдје је Црква Христова постојала кроз вјекове, а гдје се сад уништава због помрачених Арагјана, којима помажу и Европљани, и главни "кувар“ НАТО пакт, који је био главни "кувар“ покоља и овдје код нас.
"Памтите 1943. годину, Стабна и Дола у Пиви, времена братоубилаштва, насиља, окупације и тираније. Европске тираније, Њемачке, Италијанске, фашистичке, нацифашистичке тираније за коју смо мислили да је завршена. И дај Боже да је завршена 1945.године, као и да смо се и ми деведесетих година ослободили бољшевишке тираније. Али ево, са истих оних простора са којих је насиље долазило у старијим временима, поново се појавило, а нажалост, и међу нама, зло и опако сјеме братоубилачко. Колико је браће овдје погинуло од братске руке од 1941. до 1945. године, па и у овом новом, грађанском, опет братоубилачком рату у Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији. Ту нашу чорбу и несрећу запржио је наследник нацифашизма, НАТО пакт, исто оно што су Хитлер и Мусолини урадили са Косовом 1941. године, само данас још и горе. Онда се то звала окупација а данас се то зове ,,ослобођење“ Косова и Метохије."
"Данас су они који су бранили своју Отаџбину на Косову и Метохији у Хашком суду, а прослављају се они који су бомбардовали и порушили стотине педесет храмова, хиљаде побили, десетине хиљада кућа и домова разорили и прогнали народ. Да су нека здравија и паметнија времена, и Србија и Црна Гора би поднијели тужбу суду против Клинтона, Блера и Солане, највећих властодржаца и носиоца братоубилаштва у Европи двадесетог и почетком двадесет првог вијека. Не знам смијем ли то рећи, али то говорим с муком и са бригом, да подсјетим и нас да се због наших несрећа и братоубилаштава отријезнимо од тог злог сјемена. А и њима да помогнемо да се отријезне и да не говоре више да су то људска права. Људска права су да ти данас уништаваш Украјину!!? Сјеме нацифашистичко од 1941.-1945. године поново је посијано у Украјини, па се браћа, ено, кољу а зна се ко то покреће и помаже. Ено Америчке војске на границама Пољске и Бјелорусије, и војника које су тамо послали. Зашто их шаљу? Против кога их шаљу?. Да ли се тако рјешавају питања овога свијета и успоставља мир на овој земљи?", запитао се Архиепископ Цетињски Г. Амфилохије.
Он је подсјетио да Црква Божја зато без прекида проповиједа Њега, Христа Бога, Који је Миротворац и оне који су миротворци, који се називају синовима Божјим, и то су одувијек били.
"Такав миротворац је био и Свети великомученик Прокопије. Вријеме је показало и показује да су блажени миротворци јер ће се синови Божји назвати. Блажени су прогнани правде ради јер је њихово Царство Небеско“, рекао је Владика Амфилохије и благословио сабране посебно јер су се присјетили гробова својих предака, украсивши овај Свети храм, како би се ту учили да украшавају своју душу, да уграђују себе као живо камење у ову духовну Светињу, у свештенство Свето оних који служе свом душом својом, свом мишљу својом, Богу и ближњима, који љубе Бога свим срцем и ближњега свога као самога себе, чак и више од себе самога.
"Радујем се овом храму, и томе што себе уграђујете, као живо камење у духовну грађевину, свештенство Свето, градећи овај храм, кршавајући се, вјенчавајући и опојаваћи у њему заједно са овим Светим душама и гробовима који већ постоје овдје“, рекао је Владика Амфилохије.
Он је потом служио помен упокојенима овога мјеста, јер по ријечима Високопреосвећеног Владике Г. Амфилохија, да није било њих не би било ни нас, ни овог старог храма а ни новог.
По доласку у село Милошевиће Митрополит Амфилохије је обишао цркву Светог Јована Крститеља у Долима у Пиви а по повратку на Цетиње манастир Пиву.
Преузето са www.mitropolija.me
