Светом Архијерејском Литургијом и црквено-народним сабором, на празник Светог свештеномученика Атиногена, у сриједу 29. јула 2015, прослављена је храмовна слава цркве у изградњи на Вучјем долу.
Спомен-храм је посвећен овом светитељу, а подиже се у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке, који су своје животе дали за Крст Часни и слободу златну у славној бици на Вучјем долу.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархија захумско-херцеговачке и будимљанско-никшићке.
Молитвеном сабрању присуствовао је, као и претходних година од када се гради спомен-црква на Вучјем долу, велики број вјерног народа из Црне Горе и сусједних херцеговачких општина.
Сабраном народунадахнутом архипастирском бесједом,обратио се Преосвећени владика Јоаникије.
Он је казао да су многи важни догађаји из наше историје осталитрајно упамћени у успомени народа. Догађаји који имају праву историјску вриједност ушли су не само у историју, него и у поезију, такве догађаје прихвата и наша вјера и они постају саставни дио ње. Такав је случај са Косовском битком, која је главни историјски догађај у историји српског народа, и као такав уткао се у цјелокупнунашу историју, има своје дејство и значење које се претаче у живот, у културу, у памћење.
"Вучедолска битка, иако није таквог обима и значења као Косовска битка, представља, такође, догађај од великог значаја, доживљавамо је као наставак Косовске битке, с том разликом што смо на Косову доживјели историјски пораз, али и велику моралну побједу, а та морална побједа претворила се у историјску побједу на Вучјем долу, прије Вучјег дола на Граховцу имногим другим мјестима, али је Вучји до по много чему посебан“.
"Ако је икад српски народ Црне Горе и Херцеговине био заједно, један и недјељив, једне мисли, једног осјећања, једне команде, то је било на Вучјем долу. И ако је икад црногорски господар заблистао као сунце то се догодило овдје. Млади књаз Никола, као главнокомандујући у тој бици са наше стране, заблистао је као Свети Петар Цетињски на Крусима, са истим осјећањем, као и Свети Петар, водио је Црногорце и Херцеговце у овој бици, у име Христово, у име Божје, молећи се Богу и Светом Василију Острошком,а молио се не само господар него и побожне војводе, војска и сав народ да сила Божја укријепи њихове мишице, да храбрости њиховим срцима и једномислије цијелој војсци и цијелом народу“,нагласио је Његово Преосвештенство.
Турска војска је била боље опремљена, боље наоружана, бројнија, стручно опремљенија и оспособљенија, јер је иза ње стајала моћна сила од које је Европа доживљела страх. Ипак, таква сила, у овој несразмјерној борби, није имала нешто много важније, а то је, према ријечима Владике Јоаникија, било једномислије, храброст, вјера.
"Зато је овдје Господ дао такву славну побједу, скоро јединствену у нашој историји, јединствену по томе, ако имамо у виду колико је турске војске и силе овдје побијено, а колико је,сдруге стране, наших војника изгинуло. Ако је вјеровати историчарима, са наше стране изгибе 70 јунака, нових Обилића и око 150 рањено. Ови подаци нијесу у потпуности поуздани, али изгибе сила турске војске низама и башибозука, око 4000. Огромна несразмјера, али, ако се гледа каква је била спремност на жртву честитог књаза Николе, војвода и цијеле војске крстоносне, онда је све то логично и јасно“.
"Вучедолска битка има такву вриједност и такав значај,драга браћо и сестре, да је ушла у поезију, она је понос нашег народа и понос наше вјере. Постала је саставни дио наше вјере зато што носи дубоке хришћанске вриједности. Овдје су заједно Црногорци и Херцеговци испуњавали заповијест Божју да нема веће жртве од оне него ко живот свој полаже за ближње своје. Овдје је народ, исто као на Косову, и војска крстоносна и честити књаз, који је у том моменту био подобан кнезу Лазару, иако је био човјек који је имао и озбиљне мане које су се касније пројавиле, али је имао и врлине, носио велико наслеђе – тада, у том моменту, наш народ је био спреман на жртву, спреман да положи своје животе и да пролије своју крв. Овдје су се јуначки борили и изгинули младићи јунаци, а Бог је дао величанствену побједу и та побједа је зацијелила велике ране, оне ране које су бољеле народ цијеле Херцеговине“.
"Ова побједа је зацијелила рану за јуначким погибијама и великим народним жалостима, рану коју је добио наш народ погибијом војводе Јована Баћовића, а убрзо затим и погибијом младог војводе Максима, али не само њих него и многих момака младића, још нежењених и недораслих. Многи су изгинули прије Вучедолске битке, јер су се овдје у континуитету крваве борбе водиле неких 30 година прије Вучедолске битке. Нијесмо све те жртве пребројали, а треба, и зато подижемо овај свети храм, драга браћо и сестре, који ће бити храм Божји Светог свештеномученика Атиногена, храм славе Божје, храм побједе, храм сјећања, храм завештања. Овај храм ће нам оне духовне вриједности, које баштини и које нам предаје Вучедолска битка, претварати у живот, јер једино црква има ту моћ да највеће вриједности претвара у живот и даће Бог да овај храм овдје заблиста у свом пуном сјају“, бесједио је Преосвећени Епископ.
Владика је захвалио Одбору за изградњу храма, на чијем је челу г.дин Миљан Алексић, иначе, начелник општине Билеће, који ту свету дужност обављају лијепо, братски и људски.
"Хвала Богу, нијесу сами, велики број људи сеовдје већ укључио, али је и велика обавеза. Ова градња је изузетно скупа и зато сви треба да дамо свој прилог, да се укључимо, да нас има у овом светом храму, да нас овај свети храм запамти и нас и наше потомство. Не бих желио сада да помињем имена свих људи, догодине ћемо имати прилике да се свима појединачно захвалимо и молим Одбор да води рачуна да се свачији приулог упише и да нам пружи прилику да се следеће године, ако Бог да, свима лијепо људски захвалимо. Нека Господ укријепи мишице људи градитеља и добротвора овог светог храма, нека да што више слоге, нека нас оснажи својим Светим Духом да сложно и богоугодно градимо ову светињу, да је довршимо, ако Бог да, освештамо и Богу посветимо“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство владика Јоаникије.
По одслуженој Литургији, благосиљан је и преломљен славски колач.
Празнично сабрање у славу Божију, а у част Светог Атиногена и црногорских и херцеговачких јунака из знамените битке на Вучјем долу, настављено је уз братску трпезу љубави.Одржан је пригодан културно-умјетнички програм.
