Литургијом у никшићком Саборном храму прослављен празник Преподобне Анастасије српске

На пету недјељу по Духовима, 5. јула 2015, Света Литургија је служена у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Литургију је служило свештенство архијерејског намјесништва никшићког. Бројним вјерницима обратио се протојереј-ставрофор Драган Крушић, бесједећи на прочитано Јеванђеље.

"У данашњем Јеванђељу сте, драга браћо и сестре, чули шта се десило у земљи Гадеринској када је Господ Христос ступио на њено тле. Два бјесомучна човјека у којима су били ђаволи, сретоше Га и повикаше: „Шта си дошао овамо пре времена да нас мучиш“? Ђаво је толико овладао овом двојицом да они нијесу били у стању да природно и нормално мисле, осјећају и дјелају. Живјели су по гробовима, страшни за све који их сретну, пуни демонске силе. Како се то десило да тијело људско буде смјештиште ђавола? Ту је по сриједи велика тајна гријеха“.

"Гријех је ђаволска сила којом у човјека улази демон. Човјек, ако се не бори против гријеха него му се препусти, постепено постаје ђаво-човјек. Ево нам примјера у гадаринским бјесомучницима из данашњег Јеванђеља који не владају собом. Морамо да знамо: човјек себе или ођавољује или обожује. Другим ријечима или испуњујемо себе грјеховним силама или себе испуњујемо божанским благодатним силама, трећег нема“, поучавао је о. Драган.

Бог је створио људе, нагласио је свештеник Крушић, за Царство Небеско, за Живот вјечни, да бесмртно живи Вјечном Истином Божјом, Вјечном Правдом Божјом, Вјечним Животом Божјим. То је смисао живота овдје на земљи, али, човјек је у данашње вријеме стално јури за страстима и сластима овог свијета, понесен ђаволима са свих страна.

"Зато се с правом може рећи да је главна одлика данашњег савременог човјека изгубљени смисао живота. Каква страшна осуда над нама људима јесте данашња јеванђељска прича. Ни свиње не могу да издрже ђаволе и њихово зло те се суновраћују у море и даве се, а људи? Они кроз своје гријехе, кроз своје страсти уствари грле ђаволе у себи и око себе“, рекао је протојереј-ставрофор Драган Крушић, указујући да су гнијев, завист, пакост, мржња, среброљубље велики гријеси који помрачују и ођавољују душу данашњег човјека.

Српска Православна Црква данас празнује велику угодницу Божју Преподобну Анастасију српску,која је била станиште Светог и Животворног Духа Божјег, празнује ону која јемајка Светог Саве Првог српског просветитеља и учитеља, који је основао нашу Цркву Светосавску и извојевао аутокефалност Српске Православне Цркве, па је она призната међу свим помијесним Црквама.

"Данас празнујемо Свету Анастасију, мајку Светог Саве, Светог Стефана Првовјенчаног краља српског и Вукана, кнеза и краља српског који је управљао простором Зете, данашње Црне Горе. Преподобна Анастасија бјеше племићког рода, Гркиња поријеком. Ступила је у благочестиви хришћански брак са Стефаном Немањом Симеоном Мироточивим 1125. године,а 1175. Године, у 50 години овоземаљског живота, Бог је силом и благодаћу Божјом обрадова да она у својој утроби понесе најсветијег у роду нашем - Светог Саву Првог српског Архиепископа и просветитеља“.

"Она је мајка и Вукана који је владао овим просторима, иако није уписан у диптих светих и он је био благочестиви владар, чији су благочестиви синови Стефан, који је сазидао свету лавру Морачку и Давид, који је зидао Давидовицу. Ова богоугодна жена,жељна подвижничког и монашког живота, кад њен благочестиви супруг Стефан Немања прими монашки чин и оде у Студеницу, и она, по примјеру свог мужа, оде у манастир Светог Николе у Куршумлију, гдје се подвизавала. Њене свете мошти почивају у Студеници, ту су и мошти њеног благочестивог супруга Стефана Немање и њиховог сина Стефана Првовјенчаног“, подсјетио је протојереј-ставрофор Драган Крушић.

Великоји светородној лози Немањића много дугујемо, можда највише ми, овдје у Црној Гори, али, бојим се да то понекад заборављамо, поручио је о. Драган, закљујучујући своју бјеседу:

"Све је у Црној Гори у знаку Немањића, у знаку Светог Саве, Стефана Првовјенчаног, Преподобне мајке Анастасије, Вукана кнеза и краља српског. Не смијемо то заборавити. Ово је светосавска, немањићказемља, ово је света земља по којој су посијане светиње светосавске, које су зидали, управо,српски краљеви Немањићи. Кад би се тога, не дај Боже, одрекли одрекли би се мајчиног млијека, а ово је духовно млијеко које нас је нахранило. Не дај боже даико похули на ову свету лозу и недај Боже да не будемо вјерни овим светим људима, којима пуно дугујемо зато што смо православни, српски светосавски народ, што смо примили православну вјеру, што смо примили Часни крст са три прста. Свијет није имао такве династије као што су владари српски из лозе Немањића, који су остављали своје престоле, одлазили у монашке испоснице и постајали светитељи.Како да се ми не поносимо таквим владарима“.