На седму недјељу по Духовима, у недјељу 19. јула2015, на Видровану код Никшића одржан је традиционални Петровдански црквено-народни сабор.

Литургијом, у Храму Светог Николаја Мирликијског, началствовао је протојереј Велимир Јововић, а саслуживали су: протојереј-ставрофор Драган Крушић, надлежни парох, јереј Данило Зиројевић и ђакон Константин Дојић.

Богослужењу је у великом броју присуствовао вјерни народ Никшића и горње-пољске парохије, као и они који су поријеклом одавде, а живе по разним крајевима Црне Горе, Србије и шире.

Литургијском проповиједи, након читања Светог Јеванђеља, обратио се свештеник Велимир Јововић.

"Чули смо, драга браћо и сестре, из Светог Јеванђеља по Матеју, који живо описује један од многих догађаја чудотворења Господа Исуса Христа, како Господ наиђе путем на два невољна човјека, слијепа од рођења и како, кад осјетише силу благодати Божје, завапише Њему Богу Исусе, сине Давидов, помилуј нас, помози нам, а Господ Исус Христос се прављаше да их не чује, да Га не дотиче њихова мука и проблем и само прође мимо њих“.

"Ми људи нашим судом плитким помислили бисмо да је окрутан Господ Исус Христос, јер не чује муку и не окреће се овим људима, али дубинска и суштинска промисао Божја о нама људима показује се и овај пут кроз Њега Бога. Не окреће се на први поглед из разлога да просија људска вјера, да се прокаже људска вјера, да се открије људска вјера, да покаже нама људима, ондашњим и садашњим, како је битна наша упорност, браћо и сестре. Прође Господ, дође у ону кућу и она два човјека упорно прилазе Му и поново кажу Помилуј нас. Пита их Господ суштинску реченицу Вјерујете ли ви да ја то могу да учиним? Да, Господе и тог момента дохвати се мрачне рупе, како каже Свети владика Николај Велимировић, и мрачне рупе које су зјапиле у лобањи, мртве очи прогледаше“.

"Господ је драга браћо и сестре, моћан да исцијели сваку нашу немоћ, нашу муку и болест, али предуслов тога је наша вјера, наше тражење, наше хтјење зато што нам је Он дао свету слободу“, бесједио је о. Велимир Јововић.

Након одслужене Литургије, свечана народна Литија прошла је дијелом Видрована уз читање Светог Јеванђеља и узношење молитви Господу за мир и благостање житеља овог краја и цијеле васељене.

Потом је одржан 11. по реду црквено-народни сабор у славу и част Светих првоврховних апостола Петра и Павла. Сабрани народ, свештенство, монаштво и госте традиционалног Петровданског скупа на Видровану поздравио је протојереј-ставрофор Драган Крушић, надлежни парох.

"Сабор при храму Светог Николе на Видровану је установљен благословом нашег Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија и ево, Богу хвала, већ 11 година сабирамо се у храму, служимо Свету Литургију, како приличи православним хришћанима, одржавамо свештени ход, свенародну Литију која пролази овим мјестом, благосиља његове житеље, небо под којим живимо, земљу по којој ходимо и ове воде видрованске, призивамо Божји благослов на све људе који су гладни светиње Божје, истине и правде Божје“.

"Као парох горњепољски, ја, ево, већ пуних 23 године, сам овдје са вама, драга браћо и сестре, што ми чини велику част. Велика радост ми је данас што се овај црквено-народни горњепољски сабор поклапа са двадесет трогодишњицом моје свештеничке, пастирске службе у овој повјереној ми од Бога парохији и народу да му служим. Све што сам постигао у Горњем Пољу и на никшићкој парохији остварио сам уз помоћ вас, драга браћо и сестре, јер свештеник без народа Божјег нема махове, а кад свештеник уза се има повјерени му народ и духовно стадо онда је он моћан и Бог му даје махове, како каже велики пјесник Владике Рада“, рекао је протојереј-ставрофор Драган Крушић.

Он је, овом приликом, подсјетио на свештенике и духовне пастире који су раније служили при храму Светог Николаја Мирликијског на Видровану, међу првима протојереја Богдана Радуловића, који је, како је речено, 60 година био свештенослужитељ у Горњем Пољу и био спреман да брани своју отаџбину и свој народ у Херцеговини кад је српском народу запријетила велика опасност од усташког геноцида. Отац Драган је поменуо и остале: свештеника Пантовића, "великог свештеника и јунака који је био чврста узданица на бранику вјере и отечества“, чије свете кости почивају поред храма Светог Николе на Видровану, као и свештеника Мумовића из времена турског ропства који је, такође, јуначки бранио ову цркву.

Надлежни парох је захвалио Црквеном одбору при овом храму који му је помогао током његове досадашње службе да остварује мисију која му је као свештенику од Бога дата.