Духовном академијом, литургијом и литијом, коју је предводио епископ будимљанко- никшићки Г. Јоаникије, у Бијелом Пољу је прослављен Петровдан, празник Апостола Петра и Павла.
Петровдански сабор почео је 11. јула духовном академијом уз богат културно-умјетнички програм. У име Српске православне црквене општине и удружења „Кнез Мирослав“, које је организатор духовних свечаности, госте је поздравио Драган Недовић.
"Ова 15. по реду Духовна академија се организује у знак дана када се молитвено слави Апостол Петар и слава храма у Бијелом Пољу који носи његово име“, казао је Недовић. Он је поздравио госте из далеке братске Русије, који су увеличали богоугодно сабрање у Бијелом Пољу.
Директор Православне гимназије у Москви, протојереј-ставрофор Сергеј Махоњин благословио је скуп и пренио поздраве Руске православне цркве.
Књижевник и професор на Академији словенске културе у Москви Иља Ћислов, казао је да његови ученици, који су заједно дошли на ходочашће по Црној Гори и Србији, на часовима уче и све знају о Немањићима, Карађорђу и Милошу, о ломној Црној Гори. „Сада су имали могућност да све виде уживо, јер смо заједно обишли све главне светиње у Црној Гори и Србији“, казао је Ћислов. Он је нагласио да руски књижевници преводе поезију стваралаца из Црне Горе, међу којима највише Ранка Радовића, који је добио више високих признања у Русији.
"Радовићева књига "Њежје“, која је спој хришћанске традиције и пјесничке културе, представља љубавну поезија која се надовезује на традицију. Уз Радовића, први пјесник кога сам преводио на руски језик је сада покојни, мој стари пријатељ Драгомир Брајковић,- казао је Ћислов.
Литургију на Петровдан прислуживао протојереј из Москве
Дубок утисак и неизбрисив траг на вјернике окупљене на литургији на Петровдан оставили су руски протојереј-ставрофор Сергеј Махоњин, који је саслуживао са протојерејем-ставрофором Мирашем Богавцем, протојерејем Дарком Пејићем и јерејем Николом Скопљаком. Дирљиво је било и читање Апостола професора Ћислова, чије су се ријечи лијепиле за срца вјерника.
Протојереј Дарко Пејић је у пригодној бесједи на крају литургије и светог причешћа бесједио о двојици највећих сиромаха – Светим Апостолима Петру и Павлу.
"Њихово сиромаштво је било двојако, материјално и живот без Бога. Како кажу данашњи људи једва се састављао крај с крајем. Међутим, када су срели Христа, Апостол Петар је на питање шта мисле ко је он, одговорио: Ти си Христос – Син Бога Живога, чиме је постао најбогатији човјек. А Христос му одговара: "А ти си Петар,(што у преводу значи стијена), и на камену твоме сазидаћу цркву своју и врата пакла неће је надвладати“. Ријечи "камен на којем је Христос сазидао цркву своју“, - то су ријечи Петрове који је посвједочио да је Он Христос, Син Бога Живога. Сваки од нас, данас и увијек, који не позна и не исповиједи Христа, остаје и умире као пуки сиромах. Ја знам да наш народ због посљедица времена још тумара и тражи пут свој, међутим, једно знајте и запамтите, сваки тренутак који човјек проведе некрштен води у сиромаштво. И сваки тренутак и свака служба Божија коју човјек преспава или има нешто прече од тога, је сиромаштво и сиромашење човјека. Када дође крај ни један изговор, овај или онај, неће помоћи, јер Господ од сваког човјека тражи да исповиједи и каже: "Ти си Христос, Син Бога Живога“. Та исповијест почиње на крштењу, продужава се кроз пост, молитву, свет и честит живот уз покајање, и завршава се причешћем– сједињењем са Господом“, бесједио је отац Дарко и подсјетио да хришћани нису позвани да не чине зло, већ да сваки тренутак проведу чинећи добро, јер је гријех свако нечињење добра.
Домаћин овогодишњег сабора Зоран Јеврић и удружење Кнез Мирослав приредили су трпезу љубави, а након пресијецања и освећења славског колача Јеврић је дио колача предао домаћину за следећу годину Горану Вукићевићу.
Свештени ход улицама Бијелог Поља
Литију која је око 18 часова кренула улицама Бијелог Поља предводио је епископ будимљанско–никшићки Г. Јоаникије. У литији су ношене мошти Светог Свештеномученика Харалампија и јастук Преподобне мати Параскеве – Свете Петке.
Владика Јоаникије је бесједио да радост свештеног хода на велики празник Светих Апостола Петра и Павла свједочи да смо се сабрали у име Божије и да радост овога празника није радост појединца нити неке мале групе, него радост цијеле цркве Божије.
"Свједочимо такође, доласком овом светом храму и учешћем на свечаности да је истинита свака ријеч Божја. И она коју је Господ Исус Христос рекао својим устима и она апостолска ријеч, којој је Господ дао и силу истине, и своју свјетлост, и дејство своје ријечи. Та ријеч Божја прожима сву васељену, све вјекове, долази до свачијег вјерујућег срца, до онога ко призива име Божје, те освјетљава његов ум, његово срце и његову душу. И сабира нас да заједно прославимо име Божје, Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа, и заједнички се његовом часном крсту поклонимо и његово васкрсење прославимо. То је вјера светих Апостола, непосредних ученика Христових. То је она вјера која може да препороди људско срце и биће, да га освети, освешта и спасе, а исто тако да препороди цио васиони свијет и све народе. И она је намијењена свим народима земаљским, јер је вјера спасоносна и света, која не пита ко је ко, него су сви домаћи и Божји, и свако има могућност да постане син Божји, само ако искрено вјерује и Њега, и у његову Свету Цркву. Велики је и радостан овај празник нарочито што послије свете службе вршимо и овај свештени ход народа, дјеце и омладине. А то свједочи да се нарочита милост Божја излива на дјецу и на породице и мајке које своју дјецу воде да их учине учесницима ове Свете литије. Све оне који су дошли искрено и са љубављу, да се укључе у ову свенародну свечаност, Бог ће благословити и помиловати, и радост овог празника ући ће у сваки дом и у сваку душу. Јер овакви празници имају такву благодат да се велика Божја милост излива на цио свијет. И нико од вас не би смио да пропусти прилику, да узме учешћа у овој свечаности, у светим службама уочи и на дан самог празника."
"Град Бијело Поље има дубоке хришћанске коријене, што свједочи црква Светог Петра, гдје су коријени културе и идентитета. Овдје је настала најљепша и најсветија књига писана на ћириличном писму – Свето Мирослављево Јеванђеље. И нека свјетлост тога Јеванђеља обасја цио род Светога Саве, све Словене и све православне хришћане“, бесједио је владика Г. Јоаникије.
