У суботу 19.јула 2014.године у селу Зминица у Шаранцима код Жабљака освештан је новоподигнути храм Светог великомученика Георгија.
Свечано освећење храма обавио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије са Преосвећеном Господом Епископима умировљеним захумско-херцеговачким Атанасијем, новограчаничко- средњезападноамеричким Лонгином и будимљанско-никшићким Јоаникијем.
Након освећења храма одслужена је Света Архијерејска Литургија, којом је началствовао Високопреосвећени Митрополит Амфилохије уз саслужење поменутих Епископа и бројног свештенства и свештеномонаштва. Литургијском сабрању, поводом чина освећења нове богомоље, присуствовао је у великом броју вјерни народ Жабљака и они који су поријеклом везани за дурмиторски крај.
Након прочитаног Светог Јеванђеља сабраном народу ријечима архипастирске бесједе обратио се Арехиепископ цетињски Г. Амфилохије, говорећи о значају зидања овог светог храма и жртви коју су поднијели сви који учествовали у њеном подизању.
"Све што се градило и гради од настанка свијета до данас и до краја свијета и вијека, све што је стамено, вјечно, вјечности посвећено и што је непролазно, саграђено је на Христовој голготи, на Христовој љубави на оној љубави којом је Бог открио Себе као вјечну и непролазну љубав. Све што је засновано и уткано у судбину овог свијета, засновано је на жртвеној љубави“.
"Овај свети храм је посвећен Светом великомученику Георгију, једном од оних који је жртвовао себе за Христа Господа, за вјеру праву, жртвовао и принио себе, своју младост и свој живот. Само Господ знаде колико је светих храмова подигнуто у славу Божју, а у част великог мученика Георгија. Велико руско царство има за свог покровитеља Светог великомученика Георгија и није случајно да и код нас, у нашем светосавском народу, има толико оних који славе Светог Георгија, а славећи њега славе Христа Бога Сина Божјег јединородног. Он је по свом рођењу, крштењу, по свом животу и мученичком страдању христолик. Зато је име његово вјечно“.
"Као што је Христова крв била и остала сјеме којим се оплођују милиони људских душа и причешћују и данас у Светом причешћу, тако је и крв Његових мученика бивала и остајала сјеме за нове хришћане. Велика чуда догађају се и данас да оне које су убијали, које су разапињали, које су прогонили, Цркву Божју, увијек изнова, из њихове мученичке крви, из њихове вјере, из њиховог страдања ницали су храмови и људске душе се преображавале и бивале су њихове свете мошти, њихов спомен, њихова мученичка крв сјеме за нове хришћане. Тако је било кроз сву историју, тако је и данас, па није чудо да и овај храм овдје, на овом мјесту, поред овог благословеног језера, на овој гори дурмиторској, да је и он никао из страдања вјековних. Овдје је, као у вријеме великомученика Георгија и кроз вјекове, а и у наша времена било не мало страдања и не мало распећа, покушаја да се уништи вјера Божја, вјера православна, да се убије Бог у људским срцима, да се угаси тај светионик који је запаљен Христовом руком на Голготи“, рекао је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
Свету Литургију увеличао је и чин крштења. Свету Тајну крштења и миропомазања примили су нови чланови Цркве Православне.
По завршетку освећења и свете службе Божје обратио се и надлежни Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.
"Добисмо дивну и красну светињу овдје у Зминици, имали смо је рашта и чекати до сада. Благодарим Господу Богу и Светом Георгију који нас упутише да ову светињу градимо, који нас данас сабраше овдје у миру, слози, љубави и то са разних страна од Чикага, Београда, Подгорице и Бог зна одакле се све народ овдје сабрао, а то и јесте циљ нашег окупа - да се сви саберемо и учествујемо у овом великом и свештеном данашњем чину“.
"Нигдје више храмова Светог Георгија на малом простору, можда једино у Грузији, да има више, почев од старог манастира Бијеле, који ће ускоро прославити хиљаду година, па ево до ове светиње и оне која се гради на обронцима Сињајевине. И пада ми на памет, пошто су сродници светородне лозе Петровића били изузетно везани за дурмиторски крај и за планину Његош која је, такође, под заштитом Светог Георгија, да се она икона са Ловћенске Цркве, која је била изнад гроба Његошевог, а којој се губи сваки траг после рушења капеле Његошеве, претворила овдје у овај свети храм“.
"Истина је Божја да жртвеност цркве Ловћенске Његошеве произведе градњу храмова Божјих и духовну обнову цијелог народа и то не само у Црној Гори, него у цијелом српству. Наш Високопреосвећени Митрополит каже да је избројано да их има 11, али ја мислим да то неће бити коначни број. Ево, овдје данас ову цркву освештасмо, обукосмо је у вјечну Божју свјетлост, у вјечну Божју славу, припремисмо је за света богослужења, да се у њој сабирамо, да се Богу молимо, да се Светим Тајнама причешћујемо, дјецу крштавамо, младенце вјенчавамо и своје покојнике одавде да испраћамо у наручје Божје“, рекао је Његово Преосвештенство.
Владика је, овом свечаном приликом, удијелио значајна признања Епархије ктиторима, градитељима и онима који су се трудили око подизања цркве у селу Зминици.
Највишим одликовањем Епископије Медаљом Светог великомученика Георгија првог степена одликована је др Олга Гвозденовић Иванковић из Чикага "за ктиторство - изградњу цркве Светог Георгија у Зминици.
Медаља Светог Георгија другог степена додијељена је Небојши Бојовићу, такође из Чикага, за ктиторство – изградњу цркве Светог Георгија.
Бошко Бојовић, који је, такође, материјално и својим савјетима помагао изградњу овог светог храма, а заслужан је, иначе, и за штампање житија Светих, одликован је од стране Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија ликом Преподобног оца Јустина.
За велики рад и еванђељску истрајност приликом изградње цркве Светог Георгија архипастирским граматама одликован је Радован Бојовић из Зминице.
По завршеној Литургији услиједило је сабрање на трпези љубави. Домаћини славља били су породица Бојовићи, који су дочекали све који су се сабрали на овај благословени дан. У име Бојовића ријечима добродошлице обратио се др Божидар Бојовић:
"Добро дошли на овај велики празник – освећење храма, посвећеног заштитнику племена шаранског и братства Бојовића. Прошло је 22 године како је на овом прелијепом крајолику, на обронцима Дурмитора Митрополит Амфилохије положио камен темељац и освештао овај свети храм. Прошла је 21 година како је, на понос дурмиторског краја, Његова Светост блаженопочивши Патријарх Павле освештао крст на овом светом храму и, ево, уздигао се овај свети храм у свој својој љепоти, у свом величанству, уздигао се, пројектован руком великог умјетника Пеђе Ристића и зидан тесаником порушене куле војводе Николе Бојовића којег су, у несрећном времену подјела и идеолошких заблуда, у огањ спалили. Подиже се овај свети храм заслугом и прилозима његових ктитора, уздиже се подизан братском љубављу и слогом стотина и стотина Бојовића и великом помоћи бројних хришћана, припадника других племена и других крајева“, истакао је Бојовић.
Сабрање је благословио и Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Г. Лонгин.
"Захваљујем мом драгом брату у Христу, нашем добром Владици Јоаникију, који ме је позвао да данас са мојим људима будем овде и учествујем у овом значајном дану и догађају, великој свечаности народа овог краја, посебно братства Бојовића, а и шире.Заиста су наша срца испуњена радошћу због онога што смо видели и доживели све данас овде, да је, на овако леп и достојанствен начин, дочекано освећење ове дивне богомоље и да се свечано прославља у присуству добрих људи, браће и сестара, свих оних који воле све оно што је добро и племенито, који Бога поштују, који се међусобно разумеју“.
"Драго ми је да смо се заједно Богу помолили, пре свега и изнад свега, и обукли ову цркву, као што рече Владика Јоаникије, у светлост божанску, у лепоту с неба и сили одозго, јер ће у овом храму да борави и дише Дух Свети. Осећамо да данас овде нисмо били нека публика, нити посматрачи него учесници нечега великог, светог, јединственог, историјског. Данас је Дух Свети учинио још једно чудо, Својим силаском и благословом, и освећењем овог храма он је препородио и ородио све нас, све нас је сродио и учинио нас да смо сви племеници, да смо братство, да смо једно срце, једна душа и увек када у храму у будуће будемо на молитви, и све што се буде вршило, сваки чин свети, свака служба јесте у ствари ново чудо љубави Божје и, заиста, је то велики дар с неба, велика радост и велики благослов“, нагласио је Владика Лонгин.
Пригодну бесједу одржао је и академик Матија Бећковић.
"Данас и сав Дурмитор, и ктитори, и Бојовићи и ми заједно с њима можемо рећи: То смо што смо, створили смо нешто, не нешто него кућу и не било коју него цркву и не било чију него Српску Православну и не било где него на нашој старевини и посветили је не било коме него Светом Георгију победоносцу, крсној слави нашег дома и не само нашег дома него и заветном дану нашег племена и не само нашег дома и племена, него заштитнику српских династија Немањића, Петровића, Карађорђевића и не само српских, него и руске династије и не само династије, него и целе Русије“.
"То је онај Свети Ђорђе ратни друг Стевана Немање, који му је као уздарје подизао храмове за све оно што је учинио, борећи се на српској страни с Христовим копљем у руци. То је онај Георгије чије је посрбљено име ђорђе, на чији се дан родио и са собом донео име и вожд Карађорђе, онај Георгије који је својим учитељима рекао: Пре ће те ви изнемоћи мучећи ме, него ја мучен; онај коме се Бог јавио речима: Не бој се Георгије, ја сам с тобом. А те речи нису речене само њему, пре хиљаду и седамстотина година, него преко њега и нама и свим хришћанима за сва времена“.
"Сазвежђу храмова Светог Ђорђа око којих је саденута Црна Гора, од оног под Горицом у којој је крштен Немања, преко Бијеле, Требјесе и Мратиња на Дурмитору, да споменемо само неке у будимљанско-никшићкој Епархији, придружује се и храм Светог Георгија, а где биу друго него у Зминици и ко би га подигао ако не Дурмиторци, Бојовићи и бојовници Светог Ђорђа, војсковође и војници Христови, јунаци, мученици“, бесједио је, између осталог, Бећковић.
