Округли сто који је одржан поводом обиљежавања 70 година од геноцида који је извршен над Великом и Величанима 28 јула 1944. године је прва јавна ријеч научника који се баве питањем злочина и геноцида у Другом свјетском рату и послије седамдесет година проговорили смо јавно о величким жртвама.

"Овај скуп дао је један шири оквир с обзиром да се бави феноменом фашизма као једног великог плана насилног обједињавања Европе. И као један ужи оквир имамо и пројекат велике Албаније, који је на овом подручју дјеловао и починио огромне злочине. У Велици је страдало преко 100 дјеце, десетине трудних жена, стараца и нејачи, углавном ненаоружано, незаштићено и злочинцима препуштено становништво. Ужасан злочин који је био потискиван дуго година и деценија, што се може третирати као нови злочин и нова неправда према жртвама. Бог је онај који памти и људи обнављају памћење кроз овакве скупове, а највише је то учинила Црква Св. Кирила и Јулите подигнута у овом селу", казао је епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије на округлом столу "Геноцид у Велици 28. јула 1944. године“.

Житељи Велике под Чакором ове године обиљежавају 70 година од фашистичког геноцида – када су за само два сата звјерски убијени, заклани или живи у ватру бачени, колико се поуздано зна, више од 500 дјеце, жена и стараца овог села и најближе околине. Сразмјерно простору и броју становника, тај злочин се, уз погром Пивљана 1943. од истих фашистичких јединица, сматра једним од најтежих у Другом свјетском рату, не само у Црној Гори и Југославији, него и шире.
Архивска документа свједоче да су разуларени остаци 7. СС добровољачке дивизије Принц Еуген и 21. СС дивизије Скендербег, попуњене њиховим балистичко-вулнетарским слугама из Космета, Санџака, Плава и Гусиња, извршиле над недужним становништвом одмазду због пораза од партизанских јединица, које су наставиле операције ка Србији, а овдје оставиле незаштићену нејач. Али, историјска је чињеница да је Велика тај крвави данак платила и због непокорности – кроз вјекове су Величани бранили ове границе Црне Горе, од које су све до балканских ратова били одвојени територијом под турском окупацијом. Потомке и родбину жртава боли то што је до скоријих времена прећуткиван велички покољ, који је, сразмјерно броју становника, један од најсвирепијих у Другом свјетском рату.

Проф. др Гојко Гојковић, један од учесника округлог стола, и један од преживјелих присјећа се тог стравичног злочина у којем је изгубио мајку, два брата и двије сестре.

"Свакодневно размишљам о том дану. То је тежак злочин не само за народ у Велици него уопште, јер је с обзиром на територију и број становника то трећи злочин у Европи, а догодио се крајем Другог свјетског рата. Народ је заваран да ће војска проћи а да никога ко остане у својим кућама неће дирати, међутим то је била само варка, први ешалон који је наишао побио је и уништио све. Тог дана сам носио поруку људима који су били у шуми и самим чудом избјегао смрт, испред куће мојих родитеља окупила се 21 особа тражећи сигурност. Нажалост, сви су побијени, изгубио сам мајку, два брата, двије сестре, најтеже је то што смо их могли сахранити тек девети дан". присјећа се Гојковић.

"На топографији терора знају се врло добро најстрашнија и најважнија мјеста страдања. Велика и Дола у Пиви нијесу нашла своја мјеста у тој топографији злочина и ја се надам да ће их наћи. Управо овај скуп у Велици је први прави корак ка томе да се та два мјеста ставе на ту топографију. Ми се сјећамо жртава Велике зато што је нехумано не сјећати их се и зато што су то наше мајке, сестре, рођаци и зато што су то људска бића којима је живот одузет на најсуровији начин. Не сјећамо их се, како што је говорио владика Николај, освете ради, јер ко се освети тај се не посвети. Било које сјећање које позива на освету боље да нестане јер позива опет на људску крв", казао је епископ славонски Јован Ћулибрк.

"О злочину у Велици се скоро 20 година није јавно говорило. Тишина је била најбоља за све, а ћутање је било консензус, свјесни да злочин неће моћи вјечито да прећуткују о злочину су први проговорили истакнути људи тадашње власти који су настојали да прикажу да је покољ извршила разуларена банда. Истраживања су показала да је ово била добро организована и до детаља планирана војна акција одмазде над цивилним становништвом од стране њемачких трупа", казао је Миодраг Брковић.

Новинар Гојко Кнежевић указао је на разлику између овог округлог стола и прошлогодишњег скупа у Плаву, јер је то био скуп поводом сукоба између војске двије државе Црне Горе и Турске у балканском рату, а скуп у Велици је посвећен покољу недужног становништва. Није спорно да се сви догађаји расвијетле и сви злочини осуде, управо на томе инсистирамо на овом скупу. Објективни историчари би морали имати у виду да злочине не чине народи него појединци и шовинизмом затроване групе. Вријеме је да то сви на овим просторима схватимо и окренемо се заједничкој будућности која нам је рођењем предодређена.

На округлом столу учествовали су епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, др Кирил Феферман, епископ славонски Јован Ћулибрк, академик Миомир Дашић, академик Зоран Лакић, проф. др Гојко Гојковић, Љубо Живаљевић, проф. др Мирко Брковић, др Марко Кнежевић, генерал Милош Гојковић и Гојко Кнежевић.