Светом Литургијом и црквено-народним сабором у уторак 29.јула 2014, на дан када наша Света Црква Православна слави Светог свештеномученика Атиногена, прослављена је храмовна слава цркве у изградњи на Вучјем долу, која је посвећена овом светитељу, а подиже се у спомен на црногорске и херцеговачке јунаке из славне битке на Вучјем долу.

Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије уз саслужење бројног свештенства и свештеномонаштва Епархија: будимљанско-никшићке, захумско-херцеговачке и приморске и Митрополије црногорско-приморске.

Молитвеном сабрању присуствовао је, као и претходних година од када се гради спомен-црква на Вучјем долу, велики број вјерног народа из Црне Горе и сусједних херцеговачких општина. Сабраном вјерном народу надахнутом бесједом обратио се Преосвећени владика Јоаникије.

"Сабрали смо се, драга браћо и сестре, око имена Божјег да заблагодаримо Богу, сјећајући се да је на овај дан Господ излио своју велику милост на наше претке који су се овдје, по овој пољани и по овим горама, борили и крв своју проливали да би се ослободили од османског ропства. Битка на Вучјем долу је врхунац славних битака на херцеговачком ратишту, одлучујућа битка и одлучјући догађај и зато када говоримо о Вучјем долу, мислећи прије свега на битку која се догодила на данашњи дан, на празник Светог свештеномученика Атиногена, мислимо, заправо, на велику епопеју, на низ славних битака и побједа, и пораза и славе и погибије“.

"Херцеговина је неких 30-ак година била у центру пажње ондашње Европе управо због тога што раја више није могла да трпи турски зулум, па због оног славног и великог јунака и вође Херцеговине Луке Вукаловића, који је најприје добио подршку са Цетиња, али је касније било великих проблема и несугласица, па преко војвода Баћовића Јована и Максима, који обојица крв своју пролише за отаџбину и њену слободу, све до момента док честити књаз Никола, млади господар Црне Горе, подстакнут старом причом о херцеговачком поријеклу Петровића, није кренуо у поход, водећи војску из Црне Горе и Херцеговине да ослободи цијелу Херцеговину“, казао је Његово Преосвештенство.

То је, према Владикиним ријечима, била племенита мисао и намјера која, упркос томе што је дала лијепе резултате, није у потпуности испуњена. Њено остварење, оцијенио је Преосвећени Владика Јоаникије, нијесу допустили силни, моћни који су имали друге планове, па је и поред великих успјеха било је и неуспјеха, поред великих радости и туге, због раздвајања Херцеговине између два царства.

"Ипак, овај догађај је по свему знаменит. Вучедолска битка је наставак Косовске битке, као што је Косовска битка била велика морална побједа тако је Вучедолска битка била велика побједа оружја Црне Горе и Херцеговине, српског оружја. Да је тада неко другачије мислио, да је другачије осјећао и да је другачије проповједао не би могао добити Вучедолску битку, него су били обједињени, сви су имали исту мисао, исто осјећање вјерско, национално, културно и духовно. Нијесу се дијелили по томе ко којим писмом пише, јер је било једно, наше писмо, један језик, једна мисао, једно осјећање, једна воља и то је честити књаз добро свједочио, добро послужио тој светој и великој мисли ослобођења, која не може никада да се изведе без мисли уједињења народа“.

"Велики догађај, велика битка и свакако заслужује да се овдје подигне дивна и велика задужбина у овом нашем времену које потискује прошлост, а тиме брише и садашњост и будућност. Бог је призвао добре људе из ових гора те су покренули изградњу ове светиње, дивне и свете цркве, спомен-храма на Вучјем долу. Мислим да нема породице у Бањанима, Рудинама и широј околини из Црне Горе и Херцеговине која не би имала разлог да данас дође на Вучји до и у будуће, јер су се тада сви радо одазивали позиву честитог књаза, позиву наше отаџбине за одбрану, за ослобођење, за праведну борбу, за праведни бој и многе су жртве принешене на олтар слободе“, рекао је Преосвећени Владика.

Он је овом приликом истакао труд људи који су покренули, који граде и који су дали велики допринос изградњи ове светиње. На храму је урађен већи дио посла, али још има доста да се ради.

"Надамо се да ћемо ускоро, а највише благодарећи труду и залагању људи из Одбора за изградњу цркве на чијем је челу Миљан Алексић, начелник општине Билећа и други добри људи из ближе и даље околине, да ћемо ове године цркву видјети под куполом, а ако се мало потрудимо и да ћемо је покрити ове године. Могла се ова црква и раније направити да смо хтјели да је градимо онако како се то данас гради од најјефтинијих материјала, бетона, малтера и блокова, али ми смо се држали да треба зидати онако како се црква зида - од љутог камена и да је озидамо утврдо, да буде светиња непоколебљива која ће нас сабирати, нас и наше потомство за многе будуће вјекове и кад је једном саградимо да она таква и остане за многе вјекове и за многа покољења“.

"Зато је градња мало спорија и мало скупља, али ће то свима, надам се, бити на задовољство кад буде завршена, па нико неће зажалити ако је дао прилог мањи или већи, онолико колико је могао. Прави је прилог онај када човјек даје од срца, од онога што има и што нема. То је прави прилог, а када бисмо само гледали да дамо од свог вишка онда то не би био прави прилог, нити права жртва, него је права жртва и прави прилог када дамо нешто ближњему, или цркви, или тамо гдје треба и од онога што нама треба. Ту се види наша љубав и наше пожртвовање. Тако су се раније градиле цркве и задужбине, драга браћо и сестре, само да се присјетимо како је то било раније од Немањића до Петровића, великих задужбинара, па и ми тако да наставимо и саградићемо је брзо, а нарочито ако се сјетимо мотива због кога градимо овај спомен-храм на Вучјем долу, јер, као што рекох, Вучји до је збирно име за све велике битке, све велике подвиге, све славне побједе и све славне погибије, жртве свете и велике за ослобођење наше отаџбине од 50.-их до краја 70.-их година 19.вијека“, бесједио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Током свете службе божје у цркви на Вучјем долу, у којој су вјерници приступили Светом причешћу, освештан је и пререзан славски колач.
Сабрање у славу Божију, а у част Светог Атиногена и црногорских и херцеговачких јунака из знамените битке на Вучјем долу, настављено је уз братску трпезу љубави. Бесједу је одржао публициста Желидраг Никчевић.

"У историји нашег народа, која није ни кратка, ни монотона, постоје датуми са моћном и разгранатом симболиком, датуми који нас прецизно подсјећају ко смо, одакле долазимо и опомињу нас гдје смо се запутили. Такав дан за Србе је и дан битке на Вучјем долу, не само датум, него задатак и завјет директно уписан у националну меморију, дан који Србе позива на давно заказани састанак са историјском судбином и каже им: Не пропустите да тога дана будете ту“.

"Ево дана наше ратничке славе, дана побједичког и слободарског, кад је црногорско и херцеговачко оружје заблистало на границама, тамо гдје је најопасније и гдје је непријатељ најближи. За нас Црногорце и Херцеговце овај вучедолски сусрет права је мјера некадашње способности Срба да себе препознају као заједницу, као људе који се у најтежим околностима држе на окупу да би опстали, да би се одбранили и сачували достојанство међу другим земаљским народима, јер народи не постоје сами по себи и заувијек. Њихов опстанак није гарантован никаквом људском декларацијом. Ако нијесу у стању да одоле искушењима, проналазећи у себи нове резерве храбрости, снаге и љепоте они могу и да нестану. Одакле, браћо и сестре, ако не одавде нама долазе те резерве“, истакао је Никчевић.

Одржан је и пригодан културно-умјетнички програм у којем су учествовали гуслар Ђорђије Копривица и епски пјесник Божо Ђурановић.