Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог великомученика Прокопија, у недјељу 21. јула 2019, Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном данашњем празнику у Лепенцу код Мојковца.

Саслуживало је свештенство и монаштво наше Епархије са којима и гостујући свештеник, протојереј Јован Вуковић из Епархије крушевачке.

Сабраном вјераном народу архипастирском бесједом обратио се Владика Јоаникије, честитајући велики празник и храмовну славу новоподигнуте цркве у Лепенцу.

Владика је казао да је прогон Цркве настао од првих хришћанских времена, послије апостолске проповједи, и трајао је преко три вијека. Прво су, за име Божје, пострадали Свети апостоли, који су своју проповијед, ријеч Божје истине, запечатили крвљу мученичком, а после њих безброј светих мученика, током три вијека, гоњења Цркве, од Христа до Светог цара Константина.

„Нешто прије владавине Светог цара Константина пострадао је Свети великомученик Прокопије, у иста она зла времена, када је било страшно гоњење на Цркву Божју, али и када су се појавили хероји вјере православне, витезови као што су Свети Георгије Побједоносац, Свети Димитрије Мироточиви, Свети Прокопије“.

„Наш народ Светог Прокопија слави и поштује, иако његов празник није уписан црвеним словима у календару, али због славе овог Светог великомученика, наш народ, најчешће, не ради, него овај дан празнује и Богу посвећује, а остало је и код муслимана то памћење од њихових предака да се Свети Прокопије и Свети Илија поштују“, рекао је Његово Преосвештенство.

Додао је да се Свети Божји угодници поштују, а њихов спомен слави, зато што су они заблистали својом вјером, име Божје посвједочили и за име Христово пострадали.

„Да кажемо о Светом Прокопију, из његовог опширног житија, да је био угледни војвода у римској војсци, а то је тада значило много. Велика је била Римска империја, која се простирала од истока до запада, а бити војвода у тој славној војсци, непобједивој значило је све у овом животу. Али, све што је задобио Свети Прокопије, раније, док је још био незнабожац, када му се јавио Господ, када га је обасјала слава Часног и животворног Крста Господњег са неба и кад је чуо глас Божји, који га поучава и опомиње, он је оставио све и, умјесто да војује за земаљског цара, кренуо је да војује за Цара небеског“, бесједио је Епископ Јоаникије.

Јавно исповједити вјеру, нагласио је Владика, тада је значило бити спреман на смрт и да своју главу положиш за своју вјеру, јер је вјера хришћанска била гоњена и забрањена.

„Захваљујући великим свједоцима Божјим, препороди се незнабожачка, паганска Римска империја, очисти се од идолопоклонства, па и мајка Светог Прокопија, која је била ватрена незнабошкиња, када је видјела како страда њен син, а за њим и многи хришћани, обратила се и пострадала као мученица Христова“.

„Кроз сва времена блиста слава Светог Прокопија и није га прекрила тама заборава, него је његов спомен, како вријеме одмиче, све свјетлији, све нас више окупља и храбри. Прије него што је пострадао, Свети Прокопије се помолио за цијелу Цркву Божју, за сву васељену, за оне који трпе неправде, прогоне, који су повјеровали у име Христово, да Господ улије силу истине у срца њихова, да имају храбрости да исповједају име Божје свуда и на сваком мјесту“, поручио је Владика будимљанско-никшићки.

Он је подсјетио да се мјесто, на којем је подигнут храм Светог Прокопија, од давнина поштовало као свето и било назначено за цркву. Ту су, раније, долазили свештеници, сабирали народ, причешћивали, читали молитве. Све то, по Владикиним ријечима, показује колико је свето мјесто јако, призива себи и не да се заборавити.

„Зато овдје заблиста овај свети храм трудом, прије свега, вас из Лепенца, који сте овај храм подигли, молитвама и трудом монаха Милутина Хиландарца, родом из овог мјеста, трудом, љубављу и великим прилозима многих приложника, те се овај храм подиже, живописа, украси и храм и порта, све се лијепо уради. Што је важно имамо дивни сабор за Светог Прокопија, овдје у Лепенцу. Ово је велика драгоцјеност и људи су препознали значај овог храма, овог сабора и долазе нам драги гости“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.           

Он је, овом приликом, архипастирском граматом одликовао приложника Александра Вранића из Нове Вароши „за показану љубав и доброчинство према својој светој Цркви, нарочито, приликом украшавања цркве Светог великомученика Прокопија у Лепенцу“. Нови живопис, прије Литургије, освештао  је Владика Јоаникије.

Домаћин славља, поводом храмовне славе, био је свештеник Јован Вуковић са породицом. Дио славског колача предао је свештенику Слободану Радојевићу, који је преузео обавезу да буде домаћин идуће године.

Након Литургије, Епископ Јоаникије обишао је радове на подизању цркве у селу Главаца.