Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорског и свештеномученика и мученика пострадалих са њим, у недјељу 17. јуна Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнику на Пардусу код Подгорице.
Владици су саслуживали свештеници Митрополије црногорско-приморске: протојереј-ставророф Милун Фемић, архијерејски намјесник подгорички, протојереј ставрофор мр Велибор Џомић, свештеници Ђуро Томовић и Миладин Кнежевић и ђакон Момир Вулевић.
Празничном богослужењу и храмовној слави новоподигнуте цркве на Пардусу, присуствовао је у великом броју вјерни народ љешанске нахије и шире, којима се архипастирском поуком обратио Преосвећени Епископ Јоаникије. Он је казао да су се Светитељи и угодници Божији увијек трудили да свету вјеру православну свједоче најприје својим животом, а онда и ријечима, јер се вјера у Бога, свједочи истинитим животом и спремношћу на жртву, на шта су призвани сви “у чијем срцу жубори дашак праве, истините вјере Божије“.
“Таква свједочанства, драга браћо и сестре, имамо од памтивијека. Свету вјеру, на такав начин, проповиједали су и свједочили Свети пророци и апостоли Христови. Од Дванаест великих Христових апостола сви су, по промислу Божијем, пострадали, осим Светог Јована Богослова који се сараспео Христу Господу под крстом, не оставивши Га приликом распећа, а тако и ученици апостолски и њихови насљедници кроз историју. Бог је дао па смо и ми, у нашем народу, имали такве свједоке праве истините вјере од Светог Оца нашег Саве, Светог великомученика косовског Кнеза Лазара, Светог Патријарха Гаврила Рајића и све до наших дана, Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, Митрополита црногорског, најсмјернијег и најкроткијег архипастира, који је сјео на престо митрополита црногорских послије Светог Петра Цетињског“, рекао је Владика будимљанско-никшићки.
Цијелог живота Свети Јоаникије Липовац је био примјер свештеничке благости, честитости, доброте, милосрђа, снисходљивости и љубави, увијек испред себе стављајући друге и оне старије, тако да се због његове скрушености и скромности, према ријечима Његовог Преосвештенства, није примјећивао.
“Таквом богобојажљивом архипастиру, који је био као јагње Божије, Господ је дао храброст лава и неустрашивост, и ништа га, када је у питању била вјера и њено свједочење, није могло поколебати. Живио је у злом и ужасном времену, времену Другог свјетског рата, свјетског крвопролића, а на нашим просторима, понајвише, братског крвопролића. Ми смо до тада били навикли да се боримо са непријатељима друге вјере и разним окупаторима, али ово зло није било ништа мање, ако не и веће, јер братско крвопролиће је највеће зло. Та безбожна идеологија кренула је била да пустоши оно највриједније што су вјекови сабирали у Црној Гори, све оне врлине, честитост, доброту, гостопримство, крсну свијећу, кумство, пријатељство“.
“Пред таквим изазовом Свети Јоаникије је добијао све већу снагу и храброст од Господа да се супротстави том злу. И супротставио се страдајући до крви. Пострадао је као невино јагње Божије уподобивши се својом смрћу вјечном Архијереју Цркве Божије Господу и Спаситељу нашем Исусу Христу. Своју мученичку крв помијешао је са крвљу голготског Мученика и Господ га је, због његове љубави и његове жртве, примио у Своје вјечно Царство, прославивши га као новог свештеномученика Цркве Божије, нашег заступника и молитвеника коме је Господ дао слободу да се моли за нас и за цио васиони свијет. Мученици Божији добијају такву слободу и славу да стоје са анђелима и арханђелима, са апостолима и са свима светима пред престолом Божијим и непрестано славе Пресвету и животворну Тројицу“, бесједио је Преосвећени владика Г. Јоаникије.
Он је истакао да се, на жалост, испунило пророштво Светог Митрополита црногорског, који је говорио да ће безбожна комунистичка идеологија одвојити дјецу од Цркве, затворити храмове, оскрнавити и порушити свете олтаре, крсну свијећу угасити, кумство обесмислити и да ће се и свако друго зло, преко тог зла, проширити на овај народ. И, заиста, зло које је пророковао и претрпио свештеномученик Јоаникије Липовац наставило се послије његове мученичке смрти, а посљедице трпимо и ми данас.
“Ми данас видимо да постоје људи који желе да све оно што је свето и велико, оно по чему се препознаје Црна Гора у васељени, обесмисле и оскрнаве. То зло није престало и зато, драга браћо и сестре, треба пажљиво да слушамо ријеч Светог свештеномученика Јоаникија Липовца, јер свака његова ријеч драгоцјена је као бисер и као злато, а и све друго што је остало иза њега као успомена у нашем народу. Негдје је, кажу, нађен његов прстен, његове бројанице, његова мантија. Све је то за нас данас драгоцјено и заслужује поштовање, јер подсјећа на светитеља Божијег“.
“Његово име и његов спомен су све до скоро затирани. Било је вријеме када се његово име није смјело поменути јавно, као ни име Светог владике Николаја, као ни имена највећих људи из нашег народа који су се супротставили комунистичкој идеологији, али, ево видимо да је, хвала Богу, то вријеме, ипак, прошло. Зло вријеме буде, па прође и остави пустош, остави срамоту, али из тога треба да извучемо поуку, ако имамо памети“, нагласио је Епископ будимљанско-никшићки.
Током Свете Литургије у храму Светог свештеномученика Јоаникија Липовца и свештеномученика и мученика пострадалих са њим, на брду Пардус у љешанској нахији, првој светињи у Црној Гори посвећеној овим новомученицима Божијим, освештан је и пререзан славски колач. Домаћин славља, које је, у име Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, благословио Преосвећени владика Јоаникије, био је г. Чедо Радуновић, чијим трудом се, послије свете службе Божије, наставило благодарење Богу и заједничарење у радости храмовног славља.
