
Литургију на празник првог српског Архиепископа и просветитеља Светог Саве у Бијелом Пољу, у цркви Светих апостола Петра и Павла, служио је јереј Александар Раковић, уз саслужење протојереја ставрофора Дарка Пејића.
Послије Литургије, причешћа и пресијецања славског колача у порти цркве одржан је пригодан културно-забавни програм у којем су наступили млађи полазници вјеронауке „Свети Симеон“.
Послије представе и рецитација посвећених Светом Сави учесницима програма али и свој дјеци подијељени су светосавски пакетићи.
Обраћајући се њима и вјерном народу, о. Александар је казао да се дјеца с правом називају Светосавци, јер носе свјетлост Светога Саве и свјетлост Христову, која избија из онога коме је чисто срце.
„На почетку службе смо пјевали да су „блажени они који су чистога срца, јер ће Бога видјети“. Или, другачије, да се усудимо да то преформулишемо, па да кажемо они ће се удостојити свјетлости Божије. Срце које је чисто, њега просвјећује свјетлост Божија, свјетлост Духа Божијег, Духа Христовог, свјетлост Христова. А то је једна и иста свјетлост које се Свети Сава удостојио, он је био бакља која је носила ту свјетлост“, бесједио је о. Александар указујући да је и Свети Сава претходно морао да се помучи да очисти своје срце, како би оно постало окно кроз које ће се та свјетлост, које се удостојио пробити и излити на остатак свијета, свјетлост Христова.
Свети Сава, како је истакао о. Александар, је највећи међу нама, јер је све оставио да би стекао Христа, постајући огледало у којем се огледа свјетлост, љепота и величина Самога Христа Господа.
Он је подсјетио на стихире које су пјеване синоћ на вечерњој служби, у којима молимо оца и првопастира Саву архаичним језиком „проси мира мирови“, што значи “ишти свијету мира“.
„Пјесник, и писац тих стихова позива Светога нашега оца Саву, да буде неко ко се код Самога Господа залаже за мир, ко тражи мир свијету. Не само српском роду, не ни само комшијским народима, него читавом свијету“, бесједио је о. Александар.
Осврћући на многе покушаје да се Свети Сава злоупотријеби о. Александар је казао да на најбољи начин можемо да се разувјеримо изучавањем његових проповиједи, учењем у духу Светог Саве.
„Видјеће тада да је Светосавље наука о миру, дух који заговара и проповједа мир, и којем је мир једини циљ. Мир људи између себе, и мир људи свих са Господом Богом. Свети Сава је миротворац, и то је потврђено у житију. Мирио је и рођену браћу у кући, а мирио је и нас са комшијским народима. Чак је и починуо, не код нас, него у комшијској земљи, Бугарској, са којом смо, на жалост, доста ратовали и пролили крви. Али нам Свети Сава увијек остаје као опомена да је он пут мира, пут који сам Христос заговара и проповједа и да смо и ми дужни да будемо миротворци, јер је и он то био“, казао је о. Александар.
Подсјећајући да смо у блаженствима јутрос пјевали да су поред оних чистих срцем „блажени и миротворци“, о. Александар је указао је „Свети Сава био миротворац, који као истинско дијете Божје и нас призива да миром чинимо себе дјецом његовом и Божијом.
„Али опет, то једино можемо бити мир градећи, ми творећи, мир заговарајући, за мир се молећи. И најприје своју душу чистећи, и умирујући, и своју душу измирујући са Богом, и са другим човјеком“, казао је о. Александар.