Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је, у недјељу по Богојављењу, 26. јануара 2025. године, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.
Саслуживало је свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира, уз молитвено учешће вјерног народа.
Сабранима се литургијском проповједи обратио Преосвећени Епископ Методије, указавши да на данашњи, недјељни, васкршњи дан Црква слави и Оданије Богојављења, празника који је прослављан седам дана, у којем се Бог јавио, Христос оваплоћени, смирени, кротки.
„Дошао је у пустињу, не у велики град да се пројави као Онај Који има власт и моћ и да сви иду за Њим, него је отишао у пустињу, у Јордан. Пустиња има посебно мјесто у домостроју нашег спасења, у пустињама су се подвизавали највећи подвижници хришћанске Цркве. у пустињи се Христос родио, у витлејемској пећини, не у великом граду, хотелу, гостионици витлејемској тада гдје су Његови родитељи дошли на попис. Кроз пустињу и кроз Црвено море Мојсије је проводио свој народ до обећане земље. Пустиња има велики смисао и значај на путу нашег спасења. Она има и свој духовни значај, не само свој просторни, географски и амбијентални. Пустиња значи да своје срце и ум ослободимо од свих непотребних мисли, осјећања, жеља, да своје тијело освештамо добрим дјелима и молитвом, своју душу благодаћу Божјом“.
На овај празник Богојављења, чије Оданије данас прослављамо, додао је Владика, отпуштамо га у циклусу богослужбених годишњих празника.
„Христос је дошао у пустињу смирен и кротак да би показао како нам се може небо једино отворити, на који начин. Са гордошћу и охолошћу небо се затворило и палим ангелским силама и Адаму који је помислио да ће да буде раван Богу тиме што ће да узме по наговору змије и да једе са дрвета познања добра и зла, а онда је Господ показао како се може једино небо отворити. То је смирењем кад је дошао Јовану Крститељу да Га крсти, крштењем водом, крштењем за покајање. А кад Га је препознао Претеча, који је пред Њим ишао да приуготови пут Његов. Рекао је: Откуд ја тебе, Господе, да крстим, ти треба мене. А Он каже: Остави сад то, ваља нам испунити сваку праведност, све што је записано у писму, у Старом завјету и све што су рекли и предсказали и наговјестили Свети пророци“.
„А онда, смирен, сагиње главу под руку створења свога и отвара се небо над смирењем и и чује се глас Очев, који говори: Ово је Син мој љубљени Који је по мојој вољи. Кад год сљедбеници Христови, ми који се тим именом хришћанским називамо, идемо, идући за Христом и допринесемо мало том смирењу Христовом, макар једним малим дијелом, смиривши се и бивајући кротки, онда нам се мало и небо отшкрине и обасја нас благодат Божја, Дух Свети сиђе на нас као што је силазио и сишао на Сина Божјег, Помазаника, Христоса на ријеци Јордану, потврђујући ријечи Очеве да је Он Син Божји. Шта нам с е јавило у том великом празнику? Три најважније ствари за наше спасење и за нашу вјечну судбину, то је да будемо смирени и кротки, како нам је својим дјелом и животом Христос показао, а онда пројавила нам се и тајна Свете Тројице, да је Бог Отац узрок и Сину и Духу Светом Који се родио од Оца Духа Светог, Који је произашао из Оца“, бесједио је Његово Преосвештенство.
Пројавило се, по ријечима Владике Методија, да је Он начело нашег спасења, а потом и њихов међусобни однос Отац и Син и Дух Свети.
„Шта нам се треће јавило? Да су освештане воде, а вода је свуда присутна и у ваздуху, и у камену, у дрвету и у н ашем тијелу и нема нигдје материја, не постоји гдје у њој није присутна вода. А освећење воде Христовим уласком у њу, освештала се цјелокупна товревина и припремила се да чује ријечи спасоносне Христове, јеванђелске да нас припреми за Царство небеско. То су три велике тајне. Некад је водом Бог кажњавао свијет, потопом због гријеха који се зацарио био на земљи, а сада Господ гријех сатире на земљи Светом тајном крштења“.
„Крштавамо се водом али благодаћу Духа Светог, спирамо гријехе са душе своје, а онда после као нова крштења су покајање. То је онда као мала крштења, обнављамо своју душу, спирамо своје гријехе и припремамо се за Царство небеско, примајући благодат Божју. Нека овај празник, који отпуштамо, а идемо у сусрет Светом Сави, првом српском просветитељу и учитељу нашем, равноапостолном кога прослављамо од вечерас и сјутра његов празник. Да нам Свети Сава просвијетли ум, овдје Првослав је био синовац Немањин, односно његов брат од стрица који је постројио ову свету обитељ на овом благословеном мјесту и у овом данашњем граду, Беранама. Ни због чега другог, него због онога због чега је Христос дошао у овај свијет да се смиримо, да прослављамо Свету Тројицу и да се освештавамо благодаћу Духа Светог, саборујући светим Литургијама и причешћујући се Тијелом и Крвљу Христовим“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије.
