Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Методије служио је на празник Светих мученика Ермила и Стратоника, у четвртак 26. јануара 2023. године, Свету Архијерејску Литургију у храму Светог Саве у селу Дапсиће код Берана.

Саслуживало је свештенство и монаштво Епархије уз молитвено учешће вјерног народа, а било је присутно и мноштво дјеце.
Након свете службе Божје, Владика је освештао и преломио славски колач, у спомен Светог Саве, коме је посвећен храм у овом беранском мјесту. Наступајући празник Светог Саве и храмовну славу, ријечју архипастирске бесједе честитао је Преосвећени владика Методије.

„Драга дјецо Божја, дјецо Светог Саве, дјецо светосавска, срећан вам празник и слава овог дивног храма, постројеног у овом дивном селу, посвећеном Светом Сави, првом српском Архиепископу. Господ се на разне начине јављао људима, а кад се оваплотио онда је божанске ријечи говорио и проповједао и сијао сјеме божанско и небеско по њивама, то јесте по срцима људи, јер се духовно сјеме божанско може сијати само на духовне њиве, а то је срце људско“, рекао је Владика, додајући да више од двије хиљаде година та божанска ријеч иде од срца до срца и то сјеме небеско је увијек исто и непромјењљиво, а срца људска су та која ће божанско сјеме примити.

Свако срце хришћанско, навео је Његово Преосвештенство, позвано је да буде спремно да може да прими Небеско сјеме и божанску ријеч да би то сјеме у тако спремном срцу могло да донесе плода.

„Сјеме је увијек исто и непромјењљиво небеско, а срца могу бити таква да некад и не приме небеско сјеме. И то буде као сјеме које је пало покрај пута, дођу птице и позобају га. Како ћемо видјети да ли је нечије срце примило то божанско сјеме – видјећемо по њиховом понашању, а најбоље се види по дјелима нашим. Каже Господ, има и срце које радо прими то сјеме, али нема ону потребну дубину да би сјеме пустило коријење, да би се развило, никло и донијело плода, него се брзо спаруши, будући да нема коријена и пропадне и не донесе плода“, поучавао је Његово Преосвештенство, напомињући да је то површно слијеђење за Јеванђељем, а кад дође прво искушење људи брзо одбацују јевнађељску науку и она у њима не донесе плода.

Има срца која су спремна да приме, по дубини својој, божанску науку Христову спаситељску, али, кад се баци сјеме на земљу која има потенцијала да донесе плода, прерасту га, по Владикиним ријечима, трње и коров, угуши га и не да плода.

„Наше бављење разним бригама овог свијета, земаљска уживања потпуно прогута божанску свјетлост и науку у нашем срцу и онда, говори Господ, оном правом, истинском срцу које доноси плода, зависно колико ко од нас од Бога има дарова и талената, толико и доприноси тим плодовима својим трудом, смирењем и подвигом. Главна припрема нашег срца јесте покајање. То је говорио и Свети Јован Крститељ кад је припремао пут за Христа Богочовјека Који је требао да проповједа, идући за њим. Спремао је срца људска и говорио да се приближило Царство небеско, тј. приближио се Христос богочовјек који носи са собом Царство небеско“.

„Царство небеско међу нама ћемо познати највише по томе колико љубимо и волимо једни друге. По томе ће, рекао је Христос, други познати јесмо ли Његови ученици, истински сљедбеници и хришћани, оно ће се овдје појавити у нашим братским, човјекољубивим, милосрдним међусобним односима, љубави и жртви коју будемо имали за друге. На тај начин се најљепше пројављује Царство небеско“, бесједио је Преосвећени Епископ Методије.

Бринући Господ о сваком народу на земљи, тако је нашем народу, као једног од нас, подигао онога кога данас прослављамо кроз кога ће, оцијенио је Владика, на најљепши начин посијати божанско сјеме.

„Тиме ће ударити најљепше темеље духовне, државне, просветне нашем народу, ударити најдубље темеље хришћанске, јеванђељске преко свог ученика, вјерног слуге Светитеља Саве. Напустио је све бриге овог свијета, све страсти, сласти и уживања која су стајала пред њим. Он је био принц у то вријеме и у овом простору, све је то одбацио и ту њиву срца свог и своје душе припремио за то божанско сјеме, да оно прво у његовом срцу донијело плода, а онда кроз његова дјела велика и бесмртна, која су остала до данас, у нашем народу, ширио даље куда год је проходио. И не само кроз просторе гдје је живио наш народ, свуда су у њему препознавали човјека Божјег и најближег свог брата, примали га као самог Христа. Чак и они који нијесу били хришћанске вјере“, нагласио је Епископ Методије.

Христова наука коју јеприхватио Свети Сава није, по његовим ријечима, била, као што није ни данас, ограничена само на једну одређену групу људи, у одређеном простору, него за све људе у овом свијету.

„За људе који својим отвореним, чистим срцем је примају и тиме постају синови и кћери Божје, односно сами богови по благодати, слични Христу богочовјеку. Нека би нам Свети Сава који се толико потрудио на овој њиви нашег народа, коју је овдјелао и сијао сјеме божанско и које је донијело великих плодова и доноси и данас, да нас Господ поткријепи, потпомогне, улије снаге и моћи да и ми кренемо тим путем и, макар мало, допринесемо у том великом божанском дјелу просвећивања нашег народа и свих људи на овој земљи“, закључио је Владика будимљанско-никшићки Методије.     

По завршеној Литургији Епископ Методије је сабраним малишанима подијелио светосавске пакетиће.