„Црна Гора, која је ознамењена Савиним дјелом, Савиним стопама, топонимима и Савиним наследницима, међу њима, посебно, да поменемо Његоша, Марка Миљанова, Мојсија Зечевића..., у ове светосавске дане показује своје право лице. Синови и кћери, дјеца Светог Саве иду његовим путем, путем истине и правде, борећи се против против зла, насиља, беспоретка, лакомства, против осионе власти“, рекао је Преосвећени Епископ Јоаникије на Светосавској академији, која је, у суботу 25. јануара 2020. године, одржана у Беранама.
Благосиљајући сабрање у славу и част Светог Саве, које су организовали Епархија будимљанско-никшићка и ЦО Беране, Његово Преосвештенство владика Јоаникије је казао да празник Светог Оца нашег Саве прослављамо, као и остале велике празнике, неколико дана уочи и неколико дана у наставку самог празника.
Навео је да наша света Црква слави јединствен јубилеј, који је започео прошле године прослављањем осам вјекова од успостављања аутокефалности Жичке архиепископије Српске православне Цркве.
„Ове године прослављамо оснивање светосавских Епископија: Жичке, Зетске, Хумске, а овдје, у Лимској долини, епископије Будимљанске, коју је Свети Сава основао 1220. и крунисање Стефана Првовјенчаног по православном обреду од Саве, првог српског Архиепископа са пуним достојанством поглавара самосталне Цркве, у манастиру Жичи“, истакао је Владика Јоаникије.
По Владикиним ријечима, Свети Сава је духовно утемељио српски народ, прије свега, као духоносац, као Божји човјек, као апостол Христов, који је, оцијенио је он, свједочио јеванђеље Божје својим животом, ријечима и дјелима, а као човјек високе просвећености он је утемељио српску писменост, књижевност, успоставио највише стандарде у живопису, архитектури и осталим умјетностима, дао српском народу, преко својих правних списа, право и правду, једном ријечју, покренуо све таленте свог рода на славу Божју“.
„Пробудио је стваралачки, државотворни, умјетнички дух свог рода, а што је посебно важно нагласити, он је као Светитељ Божји многе из свог рода повукао путем апостолским, те су га слиједили и за вријеме његовог живота свештеници, монаси, игумани, епископи, и, ево, све до дана данашњег иду том царском светосавском стазом“, нагласио је Преосвећени владика Јоаникије.
Ових дана, поручио је он, сви идемо јеванђелским Савиним ходом, штитећи вриједности које је Свети Сава, блиставо и снажно, назначио, даровао свом роду и које смо као народ вјековима његовали и унапређивали.
„Црна Гора, која је ознамењена Савиним дјелом, Савиним стопама, топонимима и Савиним наследницима, међу њима посебно да поменемо Његоша, Марка Миљанова, Мојсија Зечевића, у ове светосавске дане показује своје право лице. Синови и кћери, дјеца Светог Саве иду његовим путем, путем истине и правде, борећи се против неправде, зла, насиља, беспоретка, лакомства, против осионе власти. Свети Сава је оставио завештање да онај, који иде пред народом као вођ, буде побожан и крстоносац, да штити вјеру и да чува народ, да буде смирен пред Богом да би био примјер у добру, честитости, у свакој правди и љубави свима осталима“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.
Он је народу Берана и околине, са којима су били и представници локалне власти: Драгослав Шћекић предсједник Општине и Новица Обрадовић, предсједник СО, честитао наступајући празник и, још једном, захвалио за љубав и подршку коју, пројављују према својој Цркви и својим светињама.
Светосавску бесједу одржао је мр Милорад Дурутовић, за кога представља част да учествује у Светосавској свечаности у граду који је, устврдио је он, први међу црногорским градовима, крајем прошле године, устао у одбрану светиња, „доказујући тиме вјерност Христовом и светосавском путу, да није пао у заборав, ни у самозаборав, нити се приклонио било каквим инклузијама, интеграцијама или ноћним законодавцима, који се одричу предачког памћења“.
„Ви сте покренули једно чудесно хододарје, које је настављено скоро у свим другим црногорским градовима, и тиме смо могли да посвједочимо, вјероватно, најљепшу светосавску бесједу, коју је ова држава икада видјела. С тога је мени вечерас тешко да одредим о чему сада да причам, али хтио бих, јер ви заслужујете да вама удјељујем комплименте“, рекао је Дурутовић.
Навео је да је, стицајем околности, враћајући се с Косова те вечери кад је Закон о слободи вјероисповјести изгласан у Скупштини Црне Горе, био у Беранама, на барикадама.
„А од те вечери, постајао сам сваког дана снажнији и увјеренији да је Бог са нама, да нас није оставио. Браћо и сестре, ви сте показали и црногорски народ је показао да заборав себе, да заборав свог ближњег, заборав себе пређашњег и себе будућег јесте неопростив и недопустив гријех. Не стоји случајно и у Светом писму она страшна клетва: Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави десница моја...“.
„Устали смо, ових дана, у одбрану светиња, дакле, не из страха због ове страшне клетве, већ зато што памтимо ко нас је прије осам вјекова довео на почетак тог хришћанског весеља, прибављајући за нас црквену независност, а тиме нас је уврестио међу легитимне настављаче хеленско-византијског свијета, баш оног свијета који је читавом свијету дао неке од најузвишенијих културних, научних достигнућа“, рекао је Дурутовић.
Додао је да „како видимо, како трпимо и како свједочимо, „ноћни“ законодавци хоће сада да нас подуче и потчине законима који ремете читав васељенски мир“.
„Веле да су консултовали многе књиге и питали учене људе, али су заборавили ону најважнију књигу од свих. Заборавили су, на примјер, и оно о чему се о оваквом закону не би могло размишљати – Законоправило Светог Саве, које се темељи на двије важне ставке: једно је, управо, поштовање предачког учења и друго, каже, да је тројство, односно за срећу потребна синергија државе, Цркве и народа. Ако је само једно од ово троје угрожено нема ту више никакве приче о правди, ни о праву“, рекао је, између осталог, у празничној бесједи мр Милорад Дурутовић.
У програму су учествовали: црквени хор „Свете мати Анастасије“, музички састав „Ступови“, народни гуслар Бошко Вујачић, вокалне солисткиње Јелена Ристић и Ања Боричић и рецитатор Василије Лекић. Програм је водио Васко Драговић.
