Напади на епархије Српске православне цркве у Црној Гори (Црногорско-приморска митрополија, Будимљанско-никшићка епископија, Милешевска епископија и Захумско-херцеговачка и приморска епископија) доживјели су кулминацију доношењем тзв. „Закона о слободи вјероисповјести“ у црногорском парламенту, чиме се директно крши слобода вјероисповјести и право на имовину епархија Српске православне цркве на територији Црне Горе.

Из овог „Закона“ слиједи ex lege губитак правног субјективитета цркава и вјерских заједница које не буду пристале на нову регистрацију и евентуално стицање „новог“ правног субјективитета, чиме се гази чињеница неспорног, одавно утврђеног и ни од кога никад оспораваног правног субјективитета свих епархија Српске православне цркве које дјелују на простору Црне Горе. Од трију традиционалних вјерских заједница на територији Црне Горе његовом дејству, тачније удару, подлијеже само Српска православна црква, будући да су положај и права осталих уређени посебним законским актима, што им даје не само правну сигурност него и повлашћен правни положај. То значи да овај „закон“, иако тобоже писан за све вјерске заједнице, de facto има карактер lex specialisa усмјереног искључиво против Српске православне цркве, с изразито дискриминаторном намјером, ради, у крајњем, укидања њене правне егзистенције. „Законом“ се предвиђа одузимање огромног дијела непокретности и свих највећих светиња Српске православне цркве на територији Црне Горе. Тиме би се наставила традиција отимања имовине СПЦ у Црној Гори, започета послије Другог свјетског рата, и прије него је држава Црна Гора, поступком реституције, вратила све оно што је СПЦ тада протиправно било одузето.
Подвлачимо да ни у једној од република бивше Југославије насталих разбијањем некадашње државе, па ни тамо гдје су вођени огорчени међунационални сукоби, није донесен ниједан правни акт, а камоли закон, који би се по степену варварства могао мјерити с тзв. „Законом о слободи вјероисповјести“.

Обраћамо се јавности да се престане са државном кампањом ширења заблуда и лажи у вези са Српском православном црквом у Црној Гори као и њеном бесомучном прогону. Наглашавамо  да се:

          -    од стране власти у Црној Гори, појединих институција, медија и „дворских историчара“ шире заблуде и историјске неистине, гажењем и негирањем вјековног црквеног поретка лажном тезом о тобожњем постојању аутокефалне Црногорске цркве у доба Петровића. Митрополија црногорска јесте називана ”аутокефалном” од педесетих година 19. вијека, нарочито у Русији, али са разлога што су митрополити црногорски били свјетовни господари, који су стварали независну Црну Гору, а Митрополија била и остала једина епархија Пећке Патријаршије, које је ослобађала Црну Гору од турске окупације и као таква одбила да призна укидање Патријаршије и њено потчињавање Васељенској Патријаршији. Царска Русија је несебично подржавала независност Црне Горе и њених господара, а Петроградски Синод прихватио рукопологање црногорских митрополита, носилаца аутокефалности Пећке Патријаршије у односу на Цариград. Да је то тако, свједочи и чињеница да је 1918. Свети Синод Краљевине Црне Горе (као носилац државне вјере) био први од свих митрополија некадашње Пећке Патријаршије који је потврдио васпостављање јединства свих покрајинских Цркви некадашње Пећке Патријаршије.

          -    круг потпуног расправослављења Црне Горе, треба да се затвори посебном „црногорском“ неканонском, противзаконитом назови-Црквом

          -    негира вишевјековно присуство Српске православне цркве на просторима данашње Црне Горе (осам вјекова постојања и дјеловања)
          -    оспорава данашњој Митрополији црногорско-приморској Српске православне цркве да је настављач континуитета Цетињске митрополије која је историјски утемељила државу Црну Гору, будући да су цетињски митрополити из династије Петровић-Његош били истовремено и духовни и свјетовни владари Црне Горе од 17. до средине 19. вијека

          -    епархијама Српске православне цркве у Црној Гори, које су вјековима градиле и оснивале храмове и светиње, оспорава многовјековна државина на свим храмовима, која је производила обичајноправне посљедице које ниједна држава, страна или домаћа, окупаторска или легитимна, на простору данашње Црне Горе никада у посљедњих осам вјекова није доводила у питање, будући да је чињеница државине црквених светиња најчешће претходила присуству тих држава на црногорском простору, због чега су оне примале к знању и признавале очигледну чињеницу да су сви храмови у Црној Гори могли припадати само реално постојећој, канонској, Православној цркви, која баштини традицију епископија: зетске, будимљанске, дабарске и хумске, које је прије 800 година основао сам Свети Сава.

          -    путем оваквих разбојничких намјера државе Црне Горе свјесно пренебрегава савјестан однос свештенства, монаштва и вјерног народа Српске православне цркве у Црној Гори и то да су они, нарочито посљедњих деценија, обновили велики број цркава и манастира на простору данашње Црне Горе, градећи и многе нове.

Будући да су се канонски-институционално признати ауторитети у православном свијету, а прије свих Васељенска патријаршија и Московска патријаршија, децидирано и вишекратно изјашњавали против антицрквених настојања црногорских власти да створе „цркву“ по мјери свог шовинизма, безбожништва и племенско-партијске свијести, најозбиљније изражавамо бојазан да намјера овог незаконитог посезања власти у Подгорици у црквене послове, незамисливог за једну секуларну државу, јесте дугорочно затирање православља у Црној Гори у било ком облику.

Због тога, ми дољепотписани, научна и стручна јавност, свештенство, вјерници и  грађани, сви спрам земаљске неправде неравнодушни, подижемо свој глас против крајње насилничког, противправног покушаја брисања историјских и имовинских права, симболичке и мајчинске присутности епархија канонске Српске православне цркве на простору Црне Горе, најодлучније захтјевајући да се та антицрквена, антицивилизацијска и антидржавна пракса обустави тренутно и у свакој својој пројави.

Митрополит Црногорско-приморски др Амфилохије (Радовић) са свештенством и монаштвом
Епископ Будимљанско-никшићки г. Јоаникије (Мићовић) са свештенством и монаштвом
Епископ Милешевски Атанасије (Ракита) са свештенством и монаштвом
Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски г. Димитрије (Рађеновић) са свештенством и монаштвом
Епископ  Буенос-ајрески и Јужноамерички г. Кирило (Бојовић)  са свештенством и монаштвом
Епископ Диоклијски г. Методије (Остојић)
Умировљени епископ Захумско-херцеговачки и Приморски др Атанасије (Јевтић)

проф. др Зоран Аврамовић
Милош Аврамовић, редитељ
Предраг Аврамовић, адвокат
Жељка Аврић, књижевник
доц. др Будимир Алексић
Зорица Алексић, професор
мр Јован Алексић, историчар
Мирослав Алексић, књижевник
проф. др Неда Андрић
Гаврило Анђелић
Горан Аничић
Срђан Антић
проф. др Слободан Антонић
Биљана Антоњак
др Добрило Аранитовић
Аида Арсовић
проф. др Зоран Арсовић
проф. др Синиша Атлагић

др Вукман Бакић, научни саветник
Здравка Бабић, књижевник
проф. др Радош Бакић
Благоје Баковић, књижевник
Драго Бакрач, економиста
Милица Бакрач, књижевник
Никола Баловић
Мирјана Бановић
др Драгослав Бањак, геолог
академик Данило Баста
Жељка Башић
Миладин Берић, књижевник
доц. др Синиша Берјан, амбасадор
Данило Бећковић, редитељ
Комнен Бећировић, писац и публициста
академик Матија Бећковић
Предраг Бјелошевић, предсједник Удружења књижевника РС
Новак Бијелић, ранији генерални директор Трепче
Милош Биковић, глумац
Бојан Благојевић
Стефан Богдановић
проф. др Миленко Бодин
проф. др Дејан Бокоњић
проф. др Божидар Бојовић
проф. др Владимир Божовић
Гојко Божовић, књижевник и издавач
Нада Божовић, љекар
проф. др Бошко Бојовић
проф. др Драга Бојовић
др Драган Бојовић, филозоф и књижевник
проф. др Драгиша Бојовић
Зоран Бојовић
Јелена Бојовић
Синиша Боровић, генерал
Миланко Боровчанин, књижевник
Јанко Брајковић, књижевник и издавач
Иван Брајовић
Катарина Брајовић, књижевник
проф. др Бошко Бранковић
проф. др Весна Братић
проф. др Борис Братин
Биљана Брашњо, новинар
проф. др Вељко Брборић
проф. др Милан Брдар
проф. др Веселин Брковић
Ђорђе Брујић, књижевник
проф. др Ђорђе Бубало
мр Жељко Будимир
Мирјана Булатовић
Душан Булић, сценариста
Јован Бурић, стоматолог
проф. др Снежана Божанић

Предраг Васиљевић, новинар
проф. др Горан Васин
доц. др Дејана Васин
Тодор Живаљевић Велички, књижевник
мр Жарко Б. Вељковић, класични филолог
Миомир Мишо Вемић, сликар
др Мирчета Вемић, географ и картограф
мр Аћим Вишњић, књижевник
проф. др Слободан Владушић
Василије Војводић, протојереј
Радосав Рајо Војиновић, новинар и публициста
Димитрије Војнов, сценариста
Горан Врачар, књижевник
Никола Врзић, новинар
доц. др Драган Вујадиновић, декан Технолошког факултета Зворник
мр Жељко Вујадиновић, историчар
Бошко Вујачић, гуслар
Јованка Спаић Вујковић, професор
Јанко Вујиновић
Александар Вујовић, проф. теологије
Александар Вујовић, проф. филозофије
Блажо Вујовић
ма Јелица Вујовић
Милена Вујовић
Огњен Вујовић
Јована Вујовић
проф. др Слободан Вујошевић
Алек Вукадиновић, пјесник
Ђорђе Вукадиновић, филозоф и публициста, главни уредник НСПМ
Зорка Вукадиновић, професор
Ратко Вукелић
др Весна Вукићевић, сарадник у настави
Јово Вуковић, новинар и публициста
проф. др Владо Г. Вукасовић
Верољуб Вукашиновић, књижевник
Вид Вицко Вукелић, књижевник
Ђорђе Вукмировић, историчар
Сташа Вукић
проф. др Жана Ковијанић Вукићевић
Бећир Вуковић, књижевник
Вук Вуковић, књижевник
проф. др Игор Вуковић
др Слободан Вуковић, научни саветник
проф. др Радоје Вукотић
академик Миро Вуксановић
др Момчило Вуксановић, предсједник Српског савјета ЦГ
Момчило Вукчевић, политиколог
Ратко Вулановић, вајар
ма Славиша Вулић, историчар
проф. др Мира Вучељић
Нађа Вучељић
Катарина Вучинић

проф. др Душан Гагић
др Александар Гајић, виши научни сарадник
Милица Гарић, професор
Сава Гарић, професор
мр Јелена Газдић, филолог
Веселин Гатало, књижевник
др Миомир Гаталовић, виши научни сарадник
Данијел Гатарић, књижевник
проф. др Василије Гвозденовић
Александар Глигорић
Јелена Глишић, књижевник
др Горан Гојковић, свештеник
Славко Горановић, гуслар
Проф. др Љубомир Т. Грујић
Љубодраг Грујић, хералдичар
Љубомир Грујић
др Милан Гулић, научни сарадник
доц. др Марко Гутаљ, проректор Универзитета у Источном Сарајеву

Марко Дабић
Обрен Дамјанац, свештеник
Милоица Дамјановић, официр у пензији
Његош Дамјановић
ма Томаш Дамјановић, историчар
Немања Девић, истраживач-сарадник
академик Јован Делић
Снежана Денкер
проф. др Ирина Деретић
Споменка Деретић, новинар
проф. др Љубиша Деспотовић
др Владимир Димитријевић
академик Љубодраг Димић
Стефан-Димитрије Димић, проф.
Феђа Димовић. «Београдски синдикат»
Сандра Драгаш
проф. др Трипко Драганић
проф. др Рајна Драгићевић
Анђелка Драгојловић, професорка
Будимир Дубак, књижевник
Мирко Думановић
Катарина Дурутовић
мр Милорад Дурутовић, књижевни критичар
проф. др Јован Душанић

Драгица Ђекић, књижевник
проф. др Ђорђе Ђекић
Гојко Ђого, књижевник
Борисав Ђондовић, историчар
Владимир Ђондовић
проф. др Бранислав Ђорђевић
Никола Ђукић, историчар
др Славољуб Т. Ђукић
Тамара Ђукић
мр Луција Ђурашковић, историчар умјетности
проф. др Вељко Ђурић Мишина, директор Музеја жртава геноцида
Милорад Ђурђевић, књижевник
Јовица Ђурђић, књижевник
Новица Ђурић, књижевник
Хаџи-Александар Ђуровић, редитељ
проф. др Игор Ђуровић
др Миша Ђурковић, научни саветник

Мирјана Елез
проф. др Далибор Елезовић

Младен Живић
др Александар Живковић, љекар
ма Војислав Живковић, историчар
др Милутин Живковић, научни сарадник
проф. др Наташа Вујисић Живковић
Биљана Живковић, публициста и писац
Никола Живковић, писац и преводилац
проф. др Александар Животић
Милош Жикић

мр Младен Загарчанин, археолог
др Ана Зечевић, театролог
Јован Зивлак, књижевник
Мина Зиројевић
Дејан Петар Златановић, уредник портала Србин.инфо
Мирјана Зорић, професор

Александар Иванов
Боро Ивановић
Владимир Ивановић
др Мирослав Ивановић
проф. др Сандра Ивановић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Сандра Рашковић Ивић
др Живко Илић, свештеник
Мирослав Илић
Ненад Илић, свештеник

Огњен Јанковић
др Слободан Јанковић, научни сараднк
Мирјана Јанчовска, политиколог
Тијана Јањевић, проф. руског
Александра Јањин
проф. др Зоран Јевтовић
Ненад Јездић, глумац
Јанко Јелић, књижевник
Маријана Јелић
академик Синиша Јелушић
Божидар Јеловац, предсједник СКЦ „Патријарх Варнава“ Пљевља
др Марија Јефтимијевић - Михајловић, научни сарадник
проф. др Александар Јовановић
др Божидар Јовановић, научни саветник
др Бојан Јовановић, антрополог
Зоран Јовановић, историчар
Живадин Јовановић, бивши министар иностраних послова СРЈ
доц. др Милош Јовановић
проф. др Миодраг Јовановић
Наташа Јовановић, новинар
Наташа Андрић Јовић
мр Небојша Јовановић
Јована Јоветић
др Васиљ Јововић
Дарко Јововић, књижевник и публициста
ма Огњен Јововић, проф.
Ранко Јововић, књижевник
Суанита Јововић, физиотерапеут
проф. др Душан Јокановић
др Лука Јоксимовић Барбат, књижевник
Зоран Јотановић
Златко Јурић, књижевник

мр Раде Калик
Весна Капор, културни радник
Владо Караџић, стоматолог
Војислав Караџић, књижевник
Владимир Карић
Светлана Камбери, ветеринар
Џенита Камбери
Боро Капетановић, књижевник
Велимир Касалица, глумац
Кристина Кекић
Мара Керановић
Владимир Кецмановић, књижевник
проф. др Ненад Кецмановић
Горан Киковић, историчар
Филип Киковић
проф. др Зоран Кинђић
проф. др Микоња Кнежевић
проф. др Душко Ковачевић
Марко Ковачевић, правник
проф. др Милош Ковачевић
Николина Ковачевић
Предраг Ковачевић
проф. др Вања Ковић
проф. др Милош Ковић
др Александра Колаковић, научни сарадник
Момчило Копривица, књижевник
проф. др Часлав Копривица
Биљана Цинцар Костић, историчар умјетности
Вук Костић, глумац
Зоран Костић, књижевник
Гордана Коњевић, економиста
Вишња Косовић, књижевник
Дражен Косорић, композитор
др Горазд Коцијанчич, научни савјетник
Биљана Кочановић
проф. др Милија Крајишник
Милица Краљ, књижевник
академик Василије Крестић
проф. др Здравко Кривокапић
Ратко Кривокапић, економиста
мр Бојан Крунић, историчар
доц. др Јелена Крунић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
проф. др Душан Крцуновић
доц. др Гордана Крцуновић
Радивоје Круљ, свештеник
проф. др Родољуб Кубат
проф. др Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву
Милорад Кураица

Давор Лазаревић, проф. историје
проф. др Небојша Лажетић
Славољуб Лазаревић
Александар Лазић, уредник портала Стањ ствари
Илија Лакушић, књижевник
Марија Лалатовић, проф.
проф. др Срђан Лалић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
Давид Лалић, књижевник
проф. др Дејан Лаловић
проф. др Горан Латиновић
ма Никола Лацковић, историчар
проф. др Зорица Лека
др Жарко Лековић, историчар
Неђељко Лековић, проф. историје
доц. др Марија Копривица Лелићанин
академик Бранко Летић
проф. др Марија Летић
академик Душица Лечић Тошевски
проф. др Александар Липковски
проф. др Богдан Лубардић
др Александар Лукић, научни сарадник
ма Сандра Лукић, историчар
Жељко Лучић, професор

Душан Љубоја, историчар
проф. др Зоран Љубоје, декан ЕТФ у Источном Сарајеву
Дејан Љушић

проф. др Светомир Максимовић
Светлана Максовић, правник и преводилац
проф. др Владимир Малбашић
Андреа Маловић
Ања Маловић
Бојана Маловић
проф. др Марко Маловић
Наташа Маловић
Ђорђе Мамула, адвокат
Маја Мандић
Никола Маринковић
проф. др Илија Марић
др Ружица Марић
Владимир Марјановић, социолог и предсједник Центра за хришћанско-демократске студије
проф. др Смиља Марјановић Душанић
Александар Марковић
Драган Марковић
Ђорђе Марковић, глумац
мр Живко В. Марковић, књижевни историчар и публициста
Милена Марковић
Јован Маркуш, публициста
др Никола Маројевић
проф. др Саво Марковић
др Милена Мартиновић
Сава Гуслов Марчета, књижевник
проф. др Драга Мастиловић
Веселин Матовић, професор
Радмила Митрић Матовић, професор
Владимир Меденица, филозоф и издавач
Велибор Митровић, правник
др Никола Мијатов, истраживач-сарадник
Драгана Мијушковић, професор филозофије
ма Анђелија Миладиновић Радоњић
др Александар В. Милетић, научни сарадник
др Ратомир Миликић, виши научни сарадник
Душан Милић, редитељ
проф. др Дејан Мировић
проф. др Александар Милановић
Предраг Баћко Милачић, књижевник
Урош Миливојевић, професор
Никола Милованчев, правник и публициста
проф. др Софија Милорадовић
Мирјана Миленковић, архивски саветник
Марко Милетић
Оливера Милетовић, новинар
Александра Милосављевић, професор
Наташа Милосављевић, новинар
Предраг Милосављевић, историчар
Андрија Милошевић, глумац
доц. др Боривоје Милошевић
Душанка Милошевић, ветеринар
Зоран Миљанић, теолог
др Александар Митић
Мирослав Цера Михаиловивић, књижевник
Милан Михајловић, књижевник
Никола Михајловић, професор
доц. др Кристина Митић
Ратко Митрић, проф.
др Катарина Митровић, научни сарадник
Велибор Митровић, правник
Ранко Мићановић, књижевник
Милутин Мићовић, књижевник
др Срђан Мицић
проф. др Радивоје Младеновић
ма Маријана Млађеновић, историчар
Маријета Мојашевић
Нада Момировић, «Мона»
проф. др Данило Мрдак
Лука Мркобрада, историчар

проф. др Миливоје Ненин
Василије Никитовић, редитељ
Ања Николић, истраживач сарадник
Ђорђе Николић
Јованка Стојчиновић Николић, књижевница
Катарина Николић, историчар
Кристина Николић
др Маја Николић, научни сарадник
ма Маја Николић, виши асистент
Мирослав Николић
Соња Николић
Желидраг Никчевић, књижевни критичар
Саша Нишавић, књижевник
Иван Нешић
ма Петар Нешић
Александра Нинковић Ташић, историчар науке
доц. др Ненад Нинковић
проф. др Вера Ћевриз Нишић, проректор Универзитета у Источном Сарајеву
др Александра Новаков
Владимир Ножовић

Милорад Обреновић, књижевник
Мошо Одаловић, књижевник
мр Никола Ожеговић, историчар и теолог
проф. др Ана Јањушевић Оливери
проф. др Слободан Орловић
Бранислав Оташевић, књижевник
академик Часлав Оцић

Анђела Павићевић
Рајко Палибрк, књижевник
Бранко Павловић, адвокат
Видосава Павловић, професорка
Ненад Павловић, историчар
Ранко Павловић, књижевник
Славиша Павловић, књижевник
Драган Пајић, новинар
др Милутин Пајовић
ма Богдан Пантић
Блашко Параклис, свештеник
Блажо Паповић, електроинжењер
проф. др Душко Певуља
Марко Пекић, адвокат
проф. др Владан Перишић
Исидора Перишић, филолог
Горан Перовић Цуца, гуслар
проф. др Александар Перовић
проф. др Драго Перовић
Славко Перошевић
Биљана Петковић
проф. др Жарко Петковић
проф. др Александар Петровић
Драган Петровић
Радош Петровић, дипл. инг. грађ.
Радмила Радиновић Петровић
др Радован Пилиповић, директор архива СПЦ
Кристина Пинтарић
проф. др Валентина Питулић
проф. др Петар Пијановић
др Невенка Пјевац, географ
Драгана Зечевић Плавански, новинар
академик Предраг Пипер
проф. др Александар Поповић
Александра Поповић
проф. др Бранислав Поповић
др Даница Поповић, научни савјетник
Душан Поповић, историчар умјетности
др Ненад Поповић, министар у Влади Србије
Перивоје Поповић, књижевник
проф. др Душан Пророковић
проф. др Драган Проле
Александар Протић
Адам Пуслојић, књижевник
Милојко Пушица, професор

Милорад Раваси, новинар
Љиљана Раденовић
Зоран Хр. Радисављевић
Благоје Радић
Оливера Радић, професор и новинар
Стефана Радић
проф. др Лазар Радовановић
проф. др Милена Радновић
др Иван Радовић, физичар
Анђела Радовић
Иван Радовић
Маја Радовић
Ранко Радовић, књижевник
проф. др Саша Радојчић
академик Мира Радојевић
Александар Радојичић, глумац
др Недељко Радосављевић, научни савјетник
Симо Радић, историчар
Павле Радованчевић
Немања Радоњић, проф. историје
Андрија Радуловић, књижевник
проф. др Ифигенија Радуловић
Селимир Радуловић, књижевник
Гојко Раичевић, публициста и уредник портала ИН4С
Жељко Раичевић
проф. др Бранко Ракић
др Миша Ракоција, историчар умјетности, конзерватор
др Александар Раковић, виши научни сарадник
Љиљана Раковић, проф. историје
Живојин Ракочевић, књижевник и публициста
Веселин Ракчевић, књижевник
Митар Ракчевић
Александар Ранковић
Драган Рачић, глумац
проф. др Миодраг Рашковић
проф. др Митра Рељић
проф. др Слободан Рељић
Ранко Рисојевић, књижевник
др Петар Ристановић, научни сарадник
проф. др Бранислав Ристивојевић
Дејан Ристић, историчар
др Иван Ристић, историчар
Миљана Ристић
Ана Ристовић, књижевница
Драган Росандић, новинар
Милан Ружић, књижевник
Љубивоје Ршумовић, књижевник

проф. др Александар Савановић
Никола Савељић
Виктор Савић, глумац
Душан Савић, књижевник
Радомир Савић
Миленко Савовић
Драган Сакић
ма Свјетлана Самарџија
Слободанка Самарџић
проф. др Слободан Самарџић
Илија Саџак
Марко Саџак
Милан Саџак
проф. др Младенко Саџак
проф. др Марко Секуловић
мр Салих Селимовић
проф. др Радоје Симић
проф. др Јелена Јовановић Симић
проф. др Ранко Симоновић
Ђорђо Сладоје, књижевник
Новица Соврлић, Предсједник Књижевног друштва КиМ
Зоран Соргић, историчар
др Александар Совтић
Горан Спасојевић, свештеник
Александар Спајић
Тамара Сретовић
Славољуб Сталетовић
проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске
проф. др Дејана Станић
Новица Станић, љекар
Вељо Станишић, сликар
Данијела Станкић
Владан Станковић, историчар
проф. др Драгана Вељковић Станковић
Невена Станојловић, продуцент
проф. др Александар Стаматовић
Анђелија Стевановић, професор
проф. др Далибор Стевић, декан Педагошког факултета у Бијељини
проф. др Миломир Степић
др Александар Стојановић, научни сарадник
проф. др Никола Стојановић
др Биљана Стојић, научни сарадник
др Драгица Стефановић, музиколог
проф. др Јелица Стојановић
Стефан Стојановић, историчар
доц. др Борис Стојковски
Данко Н. Страхинић, историчар, фотограф и новинар
мр Бојан Струњаш, проф.

Никола Танасић, филозоф и публициста
Весна Танасковић, историчар умјетности
проф. др Дарко Танасковић, професор универзитета и дипломата
Марко Танасковић, књижевник и публициста
проф. др Александар Терзић
академик Славенко Терзић
Александра Тијанић
Горан Тијанић, информатичар
доц. др Марко Тмушић
Аћим Тодоровић, књижевник
Вања Тодоровић, информатичар
Бојана Тодоровић
Драган Тодоровић, бивши министар у влади Србије
мр Мирко Тољић, сликар
Борис Томанић
Владимир Томић, историчар
Ивана Добривојевић Томић, виши научни сарадник
проф. др Лидија Томић
др Марка Томић Ђурић, научни сарадник
Наташа Томић, сликар и рестауратор
проф. др Владислав Топаловић, декан Православно богословског факултета у Фочи
Ана Топличић, архитекта
Борис Трбић, сценариста и књижевник
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
проф. др Срђа Трифковић
проф. др Јовица Тркуља
Спасоје Томић, проф.
Милош Тутуш, теолог

Бошко Ћирковић

Радомир Уљаревић, књижевник
мр Василије Ускоковић, теолог
проф. др Гордана Ушћумлић
проф. др Шћепан Ушћумлић
ма Радован Фемић, историчар
мр Радоје Фемић
Зоран Филиповић, свештеник

Јово Цвјетковић, издавач
проф. др Борислав Цицовић, декан Факултета физичког васпитања Универзитет Источно Сарајево
Мартин Црвеница, електроинжењер

Давор Ћеранић, поморски официр
проф. др Зоран Ћургуз
Владан Ћулафић, проф. историје
Дамјан Ћулафић, правник

Љиљана Хабјановић Ђуровић, књижевник

др Јован Чавошки, научни сарадник
проф. др Ђорђе Чантрак
др Зоран Чворовић
др Миодраг Чизмовић, филозоф
Ирена Чоловић, дипл. теолог
академик Радоје Чоловић
Сенка Чоловић Шумић, новинар
Славиша Чуровић, глумац

проф. др Миленко Џелетовић

Душко Шаровић, правник
Сања Шаровић
Горан Шаула, књижевник
Лана Шаула
проф. др Јелена Ивановић Шекуларац
проф. др Ненад Шекуларац
Балша Шијаковић,
проф. др Богољуб Шијаковић
Божидар Шкобић, књижевник
Злата Шкорић
Ранко Шкулетић
проф. др Марица Шљукић
проф. др Срђан Шљукић
Синиша Шолак
др Ирена Шпадијер
Лука Шћепановић, инг. грађевинарства
проф. др Мара Шћепановић
др Маша Шћепановић, физичар
проф. др Михаило Шћепановић
проф. др Стеван Шћепановић
доц. др Небојша Шулетић

Апел може потписати и путем електронске петиције на линку