На празник Светог Саве, у петак 27. јануара 2017, у Центру за културу у Плужинама, одржана је Светосавска академија.
Њене учеснике и бројни вјерни народ благословио је јеромонах Јефтимије Шкулетић, игуман манастира Пива, који је одржао и Светосавску бесједу.
Он је подсјетио на личност Светог Саве, првог Архиепископа и просветитеља Српског, нагласивши да је наш архетипски осјећај блискости за Светог Саву дубоко усађен у српском народу што не чуди, јер нас је он духовно и културно родио на темељима источног предања православне византијске традиције.
„Слушајући неодољиве приче о животу на Светој Гори, Растко је са руским старцима монасима из Немањиног двора побјегао у очима непознате, а срцу познате, предјеле и манастире Свете Горе. Сјетимо се да је прије тог одласка бар годину дана управљао Хумом или Херцеговином. Херцеговина се, касније, по њему и називала војводством Светог Саве. Подручја Пиве, Бањана и Голије припадале су Херцеговини све до Белинског конгреса 1878. Оригинална свеска на којој је приказано одлагање владарских знамења, тј, остављање богатства, части и славе при приступању Богородици, налазе се у припрати манастира Пиве“, рекао је о. Јефтимије.
Ту, на Светој Гори Свети Сава је, ходећи бос и живећи само на хљебу и води, обављао свакодневне дужности, возио чамце са товарима, ловио рибу, пекао хљеб, радио у пољу, винограду, брао маслине и смокве, сјекао дрва, путовао као писмоноша у друге манастире, читао на богослужењима и пјевао у хору.У грчком манастиру Ватопеду научио је грчки језик, па се у великој манастирској библиотеци могао и да упозна са врхунским дометима префињене византијске цивилизације. На тај начин монах Сава, нагласио је јеромонах Јефтимије,изградио је свој карактер и усавршио монашки идеал да живи за Бога и за људе.
„Бивши владар монах Симеон и његов син Сава су се на личном и плану општедруштвеног развоја држали јеванђељског начела „Иштите најприје царство небеско и све остало ће вам се додати“. На рушевинама опустјелог руског манастира подигли су српски манастир Хиландар, духовни и културни светионик краљевима и велможама, свештенству и народу кроз вјекове. Српски понос“.
„Оно што су започела Света браћа Кирило и Методије, њихови ученици Климент и Наум, Свети Сава поставља на чврсте основе. Кад је 1207. дошао у Србију улази у народ као просветитељ и учитељ. Поставља Номоканон, црквене и грађанске законе, подучава свештенике, обилази све крајеве и учи народ правди и поштењу, праштању и љубави, помаже сиротињу, искорјењује сујевјерје, зле обичаје, учи их привреди. Отуда су у народу заживјеле многе сликовите и поучне приче још за његовог живота на земљи, а и послије“, бесједио је о. Јефтимије, додајући да и многи топоними говоре о присуству Светог Саве у нашем народу,попут Савине ријеке, Савине воде, Савиног лакта, Савине чесме, Савиног поља, Савиног бора, Савиног кука, Савиног камења, Савиног почивала, Савине главе, Савиног брда, Савинца.
Захваљујући труду, молитвама, вјештој дипломатији Светог Саве Српска Црква је 1219. добила аутокефалност, аколико је, према ријечима бесједничара, била важна самосталност наше Цркве, нарочито се показало за вријеме турског ропства када је она остала једини чувар духовности, традиције, писмености у српском народу.
„Кад год су у историји Црква и држава биле заједно, што уосталом и представља симболика бијелог двоглавог орла на грбу, народу је било добро. Идеал симфоније Цркве и државе остварен је, нарочито, за вријеме Немањића и Бранковића, више или мање у доба Петровића, Карађорђевића и Обреновића. Очигледна потврда раније хармоније Цркве и државе је и податак да од укупно уписаних 70 српских светитеља трећину чине владари, краљеви, деспоти и кнежеви“.
За двије године, 2019. прославићемо, ако Бог да, 800 година постојања Српске Цркве. Разлог је више што је будимљанску Епархију основао сам Свети Сава са сједиштем у Ђурђевим Ступовима у тадашњој области Будимља, а данашњим Беранама. Тај јубилеј је, уједно, и прилика да се као народ озбиљније и трезвеније замислимо над својом историјом“, поручио је јеромонах Јефтимије, Игуман пивски.
У умјетничком дијелу програма наступили су: дјечји хор при цркви Светог Јована Крститеља из Плужина, појац Лука Цицмил, гуслар Здравко Кнежевић и етно музичар Татјана Вуковић, као и рецитатори плужинског Центра за културу.
